Medved, vuk i ris – blago, a ne problem (28.01.2022)

Eugen Coroianu, 28.01.2022, 18:30

Medved, vuk i ris – blago, a ne problem

Međunarodni program Život
krupnih evropskih mesoždera o suživotu ljudi i velikih mesoždera u Evropi,
delimično finansiran od strane Evropske unije, u kom učestvuje i Rumunija,
privodi se kraju. Skoro pet godina, kroz prekograničnu saradnju i komunikaciju,
tražena su najbolja rešenja da se dokaže da su medved, vuk i ris blago, a ne
problem. I kako dozvoliti ovim divnim životinjama da žive u svojim staništima,
sa što manje kontankta sa ljudima. U stvari, suživot između nas i velikih
mesoždera je tokom vekova značio beskrajne kompromise i prilagođavanja na obe
strane. Međutim, eksplozivni razvoj ljudskih naselja i infrastrukture u
poslednjih 100 godina dramatično je smanjio stanište životinja i značajno
poremetio život i aktivnost životinja. Prema organizaciji Svetski fond za prirodu Rumunija, aktivnosti kao što su seča šuma,
proširenje saobraćajne infrastrukture, proširenje turističkih područja, građevinarstva
i farmi, intenzivna berba šumskog voća ili prekomerni lov na vrste koje su
glavna trofička osnova velikih mesoždera, imale su, svaka ponaosob, veliki
uticaj na ponašanje medveda, vukova i risa. Koji su trenutno najglavniji
problemi u našoj zemlji i koji su glavni uzroci, objašnjava Marjus Berki,
ekspert Svetskog fonda za prirodu
Rumunija i menadžer projekta Život
krupnih evropskih mesoždera koji se sprovodi u Rumuniji:

Rekao bih da problemi sa kojima se suočavamo su rezultat činjenice da
se ljudske aktivnosti sve više šire i preklapaju sa divljim predelima i
staništima. A to ima, u stvari, direktne efekte na čoveka i tu možemo navesti,
na primer, napade divljih životinja na čoveka, ili indirektne efekte, kao što
su razne vrste materijalne štete i ekonomski gubici. Tu su i prakse upravljanja
divljim životinjama kao što je komplementarno hranjenje, koje pomaže životinji
da se navikne na ljude, i naravno loše upravljanje otpadom. Ako govorimo o
čoveku, naravno medved je taj što može uzrokovati napad, pa čak i smrt. Nemamo novih
podataka koji da pokazuju napade vukova na ljude.

Da bi se ostvario pravi i trajni uspeh, smanjenje broja i impakta
sukoba između ljudi i velikih mesoždera je proces koji zahteva kontinuirani
dijalog i saradnju, ali i konsenzus između svih glavnih aktera. To uključuje
donosioce odluka, lokalne samouprave i zajednice, agencije za zaštitu životne
sredine, čuvare šuma i životne sredine, upravnike fondova za divljač, menadžere
šumskih fondova, odgajivače životinja, istraživačke institucije, univerzitete,
nevladine organizacije, turističke operatere i druge. Marjus Berki nam govori
šta je Svetski fond za prirodu Rumunija
pokušao da uradi u tom pogledu:

U vezi materijalnih šteta, uspeli smo da predložimo meru za plaćanje
odštete, u okviru Nacionalnog strateškog plana koji je razvijen u okviru Zajedničke
poljoprivredne politike, što će konačno obezbediti odgajivačima životinja finansijsku
podršku za kupovinu opreme i povećanje mera prevencije. A mera o kojoj smo
govorili odnosi se na kupovinu opreme kao što su električne ograde, ovčarski
psi ili čak kontejneri protiv medveda. Zatim smo uspeli da osnujemo regionalnu
platformu za suživot na planinama Apusenj. Platformu čine odgajivači životinja,
lovci i brojni predstavnici većina institucija koje su direktno zainteresovane
za ovu temu. Drugi važan rezultat je da smo pokušali, a mislim da smo i uspeli,
da barem malo doprinesemo povećanju kapaciteta institucija. Uspeli smo da
organizujemo neke obuke i navešću dva primera: jedna održana prošle jeseni,
odnosila se na implementaciju sistema procene i praćenja populacije vukova na
nacionalnom nivou, a druga se odvija ovih dana. Odnosi se na ekipe za brzo
reagovanje koje uključuju gradonačelnike, žandare, lovce i veterinare. Sproveli
smo informativne aktivnosti među poljoprivrednicima o tome šta treba da
preduzmu ako budu oštećeni da bi dobili odštetu. Donirali smo opremu za
prevenciju kao deo projekta – neke električne ograde i pse ili čak sprejeve protiv
medveda. Takođe smo dali značajan doprinos u oblasti zakonodavstva i politike,
pokušavajući da održimo neku ravnotežu u upravljanju medvedima i dali smo
relativno značajan doprinos razvoju Međunarodnog akcionog plana za očuvanje
velikih mesoždera u Karpatima.

U Evropi je u poslednjoj deceniji porasla populacija vukova,
medveda, risa i drugih divljih životinja. Prema statistici, ovde živi preko
18.000 medveda, od kojih preko 6.700 u Rumuniji. A od 9.000 risa prebrojanih na
kontinentu, 1,200 je u našoj zemlji. Uprkos njihovom značaju, vukovi su
istrebljeni u većini evropskih regiona u poslednja dva veka, dostigavši
minimalan broj sredinom dvadesetog veka. U Rumuniji, međutim, nikada nisu
nestali, a zvanični podaci pokazuju stabilnu populaciju od 2.500 do 2.900
vukova, rasprostranjenih po područjima visokih brda i niskih planina.