Kampanja za spasavanje Direktiva ekološke mreže Natura 2000 ( 29.05.2015)

Gubljenje biodiverziteta predstavlja veliku pretnju za sredinu. Mnoge su vrste biljnog i zživotinjskog sveta nestale, a staništa su ugrožena. Za uspešno i dugotrajno upravljanje biodiverziteta Evropska unije je osnovala mrežu zaštićenih područija koja se bazira na dve Direktive za zaštitu najvažnijih prirodnih zona Evrope. Zahvaljujući ovim zakonima, Evropa ima više od 26 000 kopnenih i morskih podrucija i najveća je zaštićena mreža sveta koja pokriva skoro jednu petinu kopnene i 4% morske površine kontinenta. U Rumuniji postoji 531 zastičenih područija koje pokrivaju 23% zemlje. Naša zemlja zauzima prvo mesto u Evropi po bogatsvu biodiverziteta i ima poslednje 100% prirodne ekosisteme na kontinentu.

România Internațional, 02.06.2015, 09:24

Gubljenje biodiverziteta predstavlja veliku pretnju za sredinu. Mnoge su vrste biljnog i zživotinjskog sveta nestale, a staništa su ugrožena. Za uspešno i dugotrajno upravljanje biodiverziteta Evropska unije je osnovala mrežu zaštićenih područija koja se bazira na dve Direktive za zaštitu najvažnijih prirodnih zona Evrope. Zahvaljujući ovim zakonima, Evropa ima više od 26 000 kopnenih i morskih podrucija i najveća je zaštićena mreža sveta koja pokriva skoro jednu petinu kopnene i 4% morske površine kontinenta. U Rumuniji postoji 531 zastičenih područija koje pokrivaju 23% zemlje. Naša zemlja zauzima prvo mesto u Evropi po bogatsvu biodiverziteta i ima poslednje 100% prirodne ekosisteme na kontinentu.

Posle višegodisnjih napora za konzervaciju i zaštitu prirode u celoj Evropi, Evropska komisija je predložila da se preveri da li su dve directive ekološke mreže Natura 2000 efikasne. Za ekologiste ovo bi značilo slabljenje zakonskog okvira za korzervaciju prirode i gubljenje jednog zakonskog progresa ostvarenog u poslednji godinama. Više od 1000 nevladinih organizacija iz Evrope, medju koje spada i Svetski fond za zastitu životinja i Ornitološko društvo Rumunije pokrenuli su zajedničku kampanju za spas dve directive i pozivaju gradjane zainteresovane za zaštitu i očuvanje sredine da potpišu on lajn žalbu ’’Alarm za prirodu’’. Više detalja o izuzetnoj važnosti dve directive saznaćemo od Ovidija Bufnile: ’’ Direktiva o zaštiti ptica pojavila se 1970. godine baš kada je bilo najpotrebnije. Na primer orao belorepan skoro da je nestao, imali smo svega nekoliko parova u celoj Evropi. Na svu sreću mi imamo ovu vrstu ptice u Delti Dunava, duž reke Dunav. Ovaj najveći orao u Evropi skoro da je nestao. Usvojena je Direktiva o o zaštiti ptica i zivotinja u Evropi. 1992. godine usvojena je Direktiva o zastiti habitata, koja propisuje šta predpostavljaju zaštićena prirodna područija. Reč je o sredini, vazduhu koji uzdišemo, o zonama koje se sa mnogim naporima mogu oporaviti, a napad na ove directive znači samo poguban uticaj na sredinu i zdravlje.’’

Mnoge vrste i staništa su preživela zahvaljujući projektima konzervacije, kažu predstavnici Organizacija za zaštitu sredine koji upozoravaju na opasnost od podrivanja dva zakona. Samo u Rumuniji ove directive su bile temelj za zaštitu važnih predela. Ovidiju Bufnila objašnjava: ’’Sada imamo oko 10 000 parova belorepana ne samo u Rumuniji, u Delti Dunava i duž reke Dunav vec i u Norveškoj i Francuskoj gde se ulažu napori za povratak belorepana u pojedine zone. U Škotskoj ovi napori su doneli pozitivne rezultate. Možemo polako da odbranimo prirodu i da vratimo pojedine vrste tamo gde su ranije živele. Pomenuo bih slučaj mrkog medveda u Španiji. Posredstvom Direktive Natura 2000 broj mrkih medveda se sada povečava. Tu su zatim gorske kune i risovi koji su skoro nestali sa ovih prostova. Sada postoje oko 100 parova. Mi imamo vukove, ali u drugim zemljama, recimo u Poljskoj, vuk je nestao. U okviru ove panevropske mreže mogu se zaštititi vrste divljih životinja jer cifre su katastrofalne. Ugroženo je 60% vrsta životinjskog i biljnog sveta od evropskog značaja i 77% staništa. U Evropskoj uniji ugroženo je 25% morskih sisara i 15% kopnenih. Radi se o ugrožavanju 38% vrsta slatkovodnih riba, 21% gmizavaca kao i ptica i leptira.

Evropa je za samo nekoliko decenija izgubila više miliona ptica zbog nestanka staništa usled intenzivne poljoprivrede. Veliki doprinos nestanku dali su i gradjevinstvo, zagadjenje, prekomerna eksploatacija šuma, okeana, reka, jezera, kopna kao i klimatske promene, dodaje Ovidiju Bufnila: ’’U poslednjih 30 godina nestalo je više od 420 miliona ptica. Glavni razlog nestanka je intenzivna poljoprivreda. Samo u agrarnom sektoru izgubili smo više od 300 miliona ptica od 1980 godine. Od 1990 do sada broj leptira je smanjen za 60%. Sa ovakvom poljoprivredom jasno je da je ova glavni neprijatelj Nature 2000 i prirode u Evropi. Ulažu se veliki napori za konzervaciju. Na primer kudravog nesita, najveću pticu u Rumuniji, možemo sresti u Delti Dunava i duž obala Dunava gde prezimljuje, ali populacija ove ptice se drastično smanjila. Napravljeni su specijalni projekti i sprovedene mere konzervacije i populacija se povečala. Nažalost ove godine mi smo u Rumuniji izgubili više od 100 kudravih nesita zbog ptičije gripe. U Bugarskoj, gde još postoje predeli za gnezdjenje, od ptičije gripe uginulo je 26 kudravih nestita

Koristi od mreže Natura 2000 procenuju se na 200-300 miliarde evra godišnje. Skoro 1,5 miliardi godišnje predstavljaju beneficije od morskih površina. Zaštičene zone Natura 2000 privlače svake godine skoro 2,5 miliarde posetilaca i doprinele su otvaranju izmedju 4,5 i 8 miliona radnih mesta.