Izveštaj ’’Živa planeta’’

Životinjski svet smanjen je za 50% u poslednjih 40 godina, upozorava se u ovogodišnjem Izveštaju ’’Živa planeta’’ ekološke Organizacije WWFN. Istovremeno, živimo i trošimo resurse kao da imamo još jednu planetu na raspolaganju. Na svetskom nivou zahtevi čovečanstva su za 50% veći nego mogućnosti planete da se regeneriše. Studija pokazuje da je najveća opasnost za planetu gubljenje i degradacija biodiverziteta. Pored toga, lov, ribolov i klimatske promene predstavljaju, takodje, veliku pretnju. Magoš Čibi, director WWF Rumunija naglašava: ’’Nažalost, u poslednjih 40 godina od kada se pravi Izveštaj ’’Živa planeta’’ diverzitet na našoj planeti je u stalnom opadanju. Istovremeno i naš otisak na ovu planetu je sve snažniji. Naša potrošnja raste svakim danom i ne preduzimamo ništa za ozdravljenje planete. Trenutno je broj populacije riba, ptica, sisara i gmizavaca smanjen za 52% u poslednjih 40 godina, a to znači da je više od polovine životinja naše planete uništeno u poslednjim godinama. 76% slatkovodih vrsta je nestalo u ovom 40-togodišnjem periodu, što je zastrašujuće. Trošimo kao da imamo na raspolaganju jednu i po planetu’’

România Internațional, 31.10.2014, 13:30

Životinjski svet smanjen je za 50% u poslednjih 40 godina, upozorava se u ovogodišnjem Izveštaju ’’Živa planeta’’ ekološke Organizacije WWFN. Istovremeno, živimo i trošimo resurse kao da imamo još jednu planetu na raspolaganju. Na svetskom nivou zahtevi čovečanstva su za 50% veći nego mogućnosti planete da se regeneriše. Studija pokazuje da je najveća opasnost za planetu gubljenje i degradacija biodiverziteta. Pored toga, lov, ribolov i klimatske promene predstavljaju, takodje, veliku pretnju. Magoš Čibi, director WWF Rumunija naglašava: ’’Nažalost, u poslednjih 40 godina od kada se pravi Izveštaj ’’Živa planeta’’ diverzitet na našoj planeti je u stalnom opadanju. Istovremeno i naš otisak na ovu planetu je sve snažniji. Naša potrošnja raste svakim danom i ne preduzimamo ništa za ozdravljenje planete. Trenutno je broj populacije riba, ptica, sisara i gmizavaca smanjen za 52% u poslednjih 40 godina, a to znači da je više od polovine životinja naše planete uništeno u poslednjim godinama. 76% slatkovodih vrsta je nestalo u ovom 40-togodišnjem periodu, što je zastrašujuće. Trošimo kao da imamo na raspolaganju jednu i po planetu’’

Izveštaj ’’Živa planeta’’ pokazuje da samo zaštićene površine kojima se efikasno upravlja mogu podržati životinjski svet. Primer u ovom smislu je rast populacije nepalskih tigrova, zahvaljujući Medjunarodnoj uniji za zaštitu prirode. U zaštićenim zonama nestaje dva puta manje životinja nego u nezaštićenim. U Izveštaju se upozorava na to da čovek uništava populacije divljih životinja svuda, čak i u okeanima. Morske populacije, od 1970. godine do 2010., smanjene su za skoro 40 %, posebno morska kornjača, mnoge vrste ajkula ali i ptice selice. U Izveštaju se navodi na to da je biodiverzitet najviše ugrožen u tropskim zonama. Magoš Čibi objašnjava: ’’Najveći gubici su u zonama pod ekonomskim pritiskom, odnosno zone koje se razvijaju, posebno u Južnoj Americi, Africi i jugoistočnoj Aziji. Gubitke u poslednjih 40 godina imala je i Evropa. Sada je u Evropi zabeležen trend oporavka biodiverziteta, ali ne treba zaboraviti da države Evrope, uključujući ovde i našu zemlju, i ostali kontinenti, vrše pritisak na resurse Južne Amerike, Afrike i jugoistočne Azije’’

Kada govorimo o ekološkom otisku, odnosno o pritisku čovečanstva na ekosistem, treba da naglasimo da postoji velika razlika medju zemljama. Postoje države koje troše mnogo više nego što planeta moze da pruži, a to su arapske zemlje i veoma razvijene države (SAD, Švedska, Belgija, Danska), dok druge ne troše ni 50% mogućnosti planete. Rumunija ostavlja slab ekološki otisak zbog pada industrije, kaže Magoš Čibi: ‚‚Rumunija je ispod proseka i ako bi svi stanovnici planete živeli kao Rumuni, potrošili bi resurse 1,4 planete. Ovo je najniži otisak ugljenika u Evropskoj uniji, ali, nažalost, nije posledica strategije koja bi vodila računa o održivom razvoju, već kolapsa industrije posle 1989. godine. Industrija se nije oporavila i sada ne postoje jasne strategije koje bi integrisale održivost u svim granama, od saobraćaja do gradjevinarstva, a u mnogim oblastima ne postoji element ’’sredina’’ ili se nedovoljno primenjuje.’’

Izveštaj ’’Živa planeta’’ navodi da se više od 200 hidrografskih bazena iz kojih se snabdeva 2,5 miljiardi ljudi suočava sa deficitom vode najmanje jednom godišnje. Autori Izveštaja predlažu i rešenja i sugerišu da se prošire zašticene površine, čuvaju i regenerišu šume, uvede odgovarajući menadžment vodenih izvora, zaštite divlje životinje i rekonstruišu vlažne zone. Globalni dogovor koji bi favorizovao ekonomiju zasnovanu na smanjenju emisija štetnih gasova je od suštinske važnosti, navode eksperti, jer fosilno gorivo ostavlja najsnažniji ekološki otisak.