Izveštaj ,,Živa planeta“ (30.11.2018)
Prošlo je dvadeset godina od prvog Izveštaja,,Živa planeta“, bijenale Medjunarodne organizacije za očuvanje prirode (World Wide Fund for Nature) o zdravstvenom stanju Planete. Od jednog do drugog izveštaja situacija se pogoršavala zbog štetnog uticaja čoveka. Globane populacije ptica, riba, sisara, gmizavaca smanjuju se svakom godinom, šume nestaju, tlo je degradirano a okeani i reke su sve zagadjeniji. Ekosistemi se uništavaju i divlji život polako nestaje. Ekologisti upozoravaju na potrebu postizanja globalnog sporazuma o zaštiti biodiverziteta kako bi se obnovili životni uslovi i priroda uopšte.
România Internațional, 30.11.2018, 09:42
Prošlo je dvadeset godina od prvog Izveštaja,,Živa planeta“, bijenale Medjunarodne organizacije za očuvanje prirode (World Wide Fund for Nature) o zdravstvenom stanju Planete. Od jednog do drugog izveštaja situacija se pogoršavala zbog štetnog uticaja čoveka. Globane populacije ptica, riba, sisara, gmizavaca smanjuju se svakom godinom, šume nestaju, tlo je degradirano a okeani i reke su sve zagadjeniji. Ekosistemi se uništavaju i divlji život polako nestaje. Ekologisti upozoravaju na potrebu postizanja globalnog sporazuma o zaštiti biodiverziteta kako bi se obnovili životni uslovi i priroda uopšte.
Ovogodišnji izveštaj predstavlja sumornu sliku degradacije prirode, smatra Adrijana Troča, ekspert WWF Rumunija: ,,Izvestaj ,,Živa planeta“ je studija koja uporedjuje zdravstveno stanje Palnete sa stepenom ljudske potrošnje i pristiska i uporedjuje evoluciju beskičmenjaka sa našim globalnim karbonskim otiskom. Ovgodišnji izveštaj potvrdjuje da smo u poslednjih 40 godina izgubili 60% populacije beskičmenjaka. Studija pokriva 14 000 populacija i 4000 vrsta kičmenjaka: sisara, riba i vodozemaca. Najveći gubitak beleži se i dalje kod vodenih vrsta, posebno slatvovodnih. Ovde se radi o gubitku od 83%.Najveći gubicin zabeleženi su u tropskim zonama, a najporaznija situacija je kod korala na malim dubinama. Ovde gubici iznose od skoro 50%, i to samo u poslednjih 30 godina neverovatno kratak rok. I to uslovima kada Veliko koralsko ostrvo svake godine doprinosi otvaranju 70 000 novih radnih mesta u Australiji i donosi skoro 6 miliardi dolara godišnje. Svaka vrsta ima veliku vrednost za nas i to na svim planovima. Bez ovih divljih vrsta Planeta ne bi bila nastanjena. Potreban nam je biodiverzitet za nabavljanje hrane, vode i rekreaciju.“
Izveštaj ,,Živa planeta“ pored upozorenja na prekomernu eksploataciju zemlje, ukazuje i na veliki doprinos prirode svetskoj ekonomiji, naglašava Adrijana Troča: ,,Priroda daje veliki doprinos otvaranju novih radnih mesta, a oprašivanje biljaka je od velike važnosti za popljoprivrednu proizvodnju. Na globalnom nivou usluge prirode prevazilaze 125 triliona dolara godišnje. Kada govorimo o oprašivačima biljaka, traba naglasiti da se njihov broj smanjuje i ovde treba da investiramo. U Americi farmeri su prošle godine investirali skoro 300 miliona dolara kako bi imali dovoljan broj košnica za oprašivanje plantaća badema. Pritisak je veoma snažan na sve vrste. Ljudska aktivnost je negativno uticala na staništa i prirodne resurse. Praktično zbog našeg načina potrošnje i ne samo energije negativno utičemo na divlje vrste. U poslednjih 50 godina nestalo je 20% amazonske prašume, što je ogromno naročito kada je svima poznato da je Amazon hotspot diodiverziteta. Nestao je veliki broj divljih vrsta, delom i zbog plantaža palmovog ulja koje sada pokrivaju velike šumske površine.“
Gubljenje biodiverziteta je opasnost ravna klimatskim promenama, upozoravaju autori 12 Izveštaja,, Živa planeta“, sa napomenom da u ovom kratkom vremenu koji imamo na raspolaganje na globalnom planu treba redefinisati način zaštite i obnove prirode. WWF poziva globalnu zajednicu da postigne svetski dogovor koji bi zaustavio ubrzani nestanak divljeg života. Adrijana Troča objašnjava: ,,Imamo sansu da preduzmemo nešto. Eksperti kažu da smo mi možda poslednja generacija koja može da promeni istorijski tok. Imamo i nekoliko pozitivnih rezultata u poslednje vreme. Populacija tigrova je bila na putu nestanka, smanjena je za 90% u poslednjem veku i sada imamo oko 4000 tigrova u divljini. Zahvaljujući naporima država, stručnjaka i običnih gradjana ova vrsta se oporavlja. U Nepali raste broj tigrova. Evropski bizoni koji su nestali u Rumuniji pre 200 godina i sada zahlaljujući uloženim naporima za konzervaciju njihov broj se povećava u divljini. Imamo oko 50 bizona u rumunskim Karpatima.“
Pored ovih vrsta mnoge životinaje i ptice koje su bile na rubu nestanka uspele su da prežive zahvaljujući programima repopulacije divokoza,elana, jelena, šakala, dabrova, sivih i stepskih orlova.
