Izveštaj Ujedinjenih nacija o zaštiti regiona Dunava i Karpata

Poznat po svojim prirodnim bogatstvima, regionu Dunava i Karpata preti velika opasnost zbog agresije na čovekovu sredinu – upozorava Program Ujedinjenih nacija za zaštitu čovekove sredine, Organizacija WWF (Svetski fond za zaštitu divljih životinja) i Istraživački centar ,,Eurac Research. Masovna seća suma, nezakonita trgovina retkim vrstama ili jesetrama i predgradjivanje reka prete biodiverzitetu ove zone uprkos evropskim i medjunarodnim zakonima o zaštiti čovekove sredine. Ove godine 24 000 hektara netaknutih šuma u Rumuniji kao i 5500 hektara bukovešsume sa primarnim strukturama i netaknute šume u ukrajinskoj zoni Podilija ušla su Svetsku baštinu UNESCO-a zbog izuzetnog prirodnog bogatstva. Kapratske šume su istovremeno stanište najvećih populacija velikih mesoždera, koji, iako zaštićeni medjunarodnim zakonima u konvencijama Evropske unije, i dalje su izloženi lovkradicama. WWF Rumunija već više od 10 godina radi u ovom regionu i sprovodi projekte namenjene zaštiti biološkog diverziteta, divljih životinja i prirodnih ekosistema. Orijeta Hulea, generalna direktorka WWF Rumunija izjavila nam je: ,,Rumunija svojim netknutim šumama raspolaže neprocenjivim vrednostima. WWF Rumunija je zajedno sa drugim organizacijama za zaštitu sredine počela opširan proces identifikovanja ovih zona. Krenuli smo od procene od oko 200 000 hektara pre 6-7 gdina. Počele su zatim procene na terenu i sistematično skeniranje površina, ali proces uvodjenja u Katalog netknutih šuma nije nimalo jednostavan. Tamo gde postoje šume u vlasništvu države, proces je jednostavniji jer ove površine odmah ulaze pod strogu zaštitu, ali u slučaju privatnih šuma, proces nailazi na prepreke, jer se vlasnici teško odlučuju za zaštitu ovih šuma. Da bi se osigurali šume koje bi ušle u Katalog i olakšao ovaj proces potrebne su nam mere kompenzacije za privatne vlasnike. Suočavamo se takodje i sa nelegalnom sećom šuma. Iako su preduzete brojne inicijative, seća šuma se nastavlja ali u manjoj meri. Potrebno je da Rumunija usavrši Šumski inspektorat, sistem praćenja drvne mase koji omogućava identifikovanje ovakvih situacija i interventne mere. Potrebne su nam kontrola i intervencija

România Internațional, 29.12.2017, 09:10

Poznat po svojim prirodnim bogatstvima, regionu Dunava i Karpata preti velika opasnost zbog agresije na čovekovu sredinu – upozorava Program Ujedinjenih nacija za zaštitu čovekove sredine, Organizacija WWF (Svetski fond za zaštitu divljih životinja) i Istraživački centar ,,Eurac Research. Masovna seća suma, nezakonita trgovina retkim vrstama ili jesetrama i predgradjivanje reka prete biodiverzitetu ove zone uprkos evropskim i medjunarodnim zakonima o zaštiti čovekove sredine. Ove godine 24 000 hektara netaknutih šuma u Rumuniji kao i 5500 hektara bukovešsume sa primarnim strukturama i netaknute šume u ukrajinskoj zoni Podilija ušla su Svetsku baštinu UNESCO-a zbog izuzetnog prirodnog bogatstva. Kapratske šume su istovremeno stanište najvećih populacija velikih mesoždera, koji, iako zaštićeni medjunarodnim zakonima u konvencijama Evropske unije, i dalje su izloženi lovkradicama. WWF Rumunija već više od 10 godina radi u ovom regionu i sprovodi projekte namenjene zaštiti biološkog diverziteta, divljih životinja i prirodnih ekosistema. Orijeta Hulea, generalna direktorka WWF Rumunija izjavila nam je: ,,Rumunija svojim netknutim šumama raspolaže neprocenjivim vrednostima. WWF Rumunija je zajedno sa drugim organizacijama za zaštitu sredine počela opširan proces identifikovanja ovih zona. Krenuli smo od procene od oko 200 000 hektara pre 6-7 gdina. Počele su zatim procene na terenu i sistematično skeniranje površina, ali proces uvodjenja u Katalog netknutih šuma nije nimalo jednostavan. Tamo gde postoje šume u vlasništvu države, proces je jednostavniji jer ove površine odmah ulaze pod strogu zaštitu, ali u slučaju privatnih šuma, proces nailazi na prepreke, jer se vlasnici teško odlučuju za zaštitu ovih šuma. Da bi se osigurali šume koje bi ušle u Katalog i olakšao ovaj proces potrebne su nam mere kompenzacije za privatne vlasnike. Suočavamo se takodje i sa nelegalnom sećom šuma. Iako su preduzete brojne inicijative, seća šuma se nastavlja ali u manjoj meri. Potrebno je da Rumunija usavrši Šumski inspektorat, sistem praćenja drvne mase koji omogućava identifikovanje ovakvih situacija i interventne mere. Potrebne su nam kontrola i intervencija

U poslednje tri decenije lov na jesetre smanjen je za 99% u celom svetu zbog smanjenja populacije ove vrste. U Dunavskom bazenu žive poslednje populacije jesetri u Evropi . Za zaštitu ove vrste prošle godine lovostaj je produzen još 5 gdina. Od šest vrsta jesetri u Dunavu jedna je izumrla, a otalim vrstama preti nestanak. Orijeta Hulea, generalna direktorka WWF Rumunija ističe: ,,Lov na jesetre je zabranjen . Izdaju se specijalne dozvole za lov samo za naučna istraživanja. Medjutim suočavamo se sa lovokradjom i ovde treba preduzeti kontrolne mere. Objavili smo izveštaj prošle godine o nezakonitoj trgovini kavijarom. Pre godinu dana zaplenjena je velika količina kavijara. Granična policija ulaže velike napore na ovom planu, ali napore treba koncentrisati na rad sa ribarskim zajednicama duž Dunava. Ovde postoji socijalni problem i lovokradja dolazi kao sredstvo za zaokružvanje materijalnih resursi ovih zajednica. Potrebno je da se predvide razne olakšice i mehanizmi koji bi omogčiili i druge opcije za bolju materijalno stanje ovdašnjih ribara.

Stručnjaci upozoravaju i na nestanak divljih pticaiI zasticenih vrsta u regionu Dunav-Karpati. U zoni Mediterana lovi se nelegalno više miliona ptica, pojava koja je rasprostranjena i u Rumuniji. Orijeta Hulea: ,,Baš ove godine su u Italiji od dva italijanska lovca zaplenjene ulovljene ptice u Rumuniji. Neke vrste su zaštićene medjunarodnim zakonom. Na granici sa Madjarskoj zapljenno je nekoliko desetina hiljada ptica. Izgleda da u zapadnim zemljama, posebno u Italiji, postoji velika potražnja za pticama u luksuznim restoranima. Posledice su katastrofalne na ove vrste malih ptica. Regionu Dnava i Karpata, koji se smatra najvažnijom ekozonom, potrebno je trajno upravljanje i tesnija saradnja medjunacionalnim agencijama i zemljama regiona na planu razmene informacija i sprovodjenja zakona – ističu autori studije. Pored toga potrebno je da se sprovede zakoni Evropsk unije o prirodi i divljem životu, uključujući i Acioni plan Unije protiv trgovine divljim vrstama.