Izvešaj ,,Živa planeta 2016’’.

Izvešaj ekološe organizacije Worl Wide Fund for Nature i Zoološkog drušva iz Londona ,,Živa planeta 2016. upozorava na opasnost od nestanka biodiverziteta. Samo u poslednje 4 decenije nestalo je skoro 60% vrsta kičenjaka. Posebno su ugrožne žvotinje koje žive u šmama, jezerima, rekama i vlažim zonama. Glavni krivac je čovek koji unišavajući divlje zone desetkuje populacije azijskih tigrova, nosoroga, afričkih slonova, orlova ili pojedinih ribljih vrsta. Drugi razlog je zagadjenje. Poljoprivreda koristi velike količine hemikalija štetnih za divlje vrste i njihovo stanište zagadjujući tlo i vodu. Orke i delfini iz evropski mora ugroženi su industrijskim otpadom. Jednoj trećini morskih pasa preti nestanak zbog prekomernog ribolova. Magor Čibi director WWF Rumunija kaže: ,,Izveštaj upozorava da ako ćemo nastaviti ovako da živimo i utičemo na prirodu kao do sada, uslediće šesto masovno izumiranje ili ekstincija vrsta na našoj planeti. Drugi zaključak je da smo ušli u novu geološku eru, u Antropocen, a to znači da ako se meteoriti i vulkani od pre 10 000 godina pojavljuju u slojevima stena, za nekoliko miliona godina pojaviće se i tragovi ljudi, počev sa plastikom i svim tragovima našeg zagadjenja. Čovek je počeo da utiče ne samo na našu sadašnju sredinu, već ugrožava geološku i geomorfološku budućnost planete.

România Internațional, 25.11.2016, 09:11

Izvešaj ekološe organizacije Worl Wide Fund for Nature i Zoološkog drušva iz Londona ,,Živa planeta 2016. upozorava na opasnost od nestanka biodiverziteta. Samo u poslednje 4 decenije nestalo je skoro 60% vrsta kičenjaka. Posebno su ugrožne žvotinje koje žive u šmama, jezerima, rekama i vlažim zonama. Glavni krivac je čovek koji unišavajući divlje zone desetkuje populacije azijskih tigrova, nosoroga, afričkih slonova, orlova ili pojedinih ribljih vrsta. Drugi razlog je zagadjenje. Poljoprivreda koristi velike količine hemikalija štetnih za divlje vrste i njihovo stanište zagadjujući tlo i vodu. Orke i delfini iz evropski mora ugroženi su industrijskim otpadom. Jednoj trećini morskih pasa preti nestanak zbog prekomernog ribolova. Magor Čibi director WWF Rumunija kaže: ,,Izveštaj upozorava da ako ćemo nastaviti ovako da živimo i utičemo na prirodu kao do sada, uslediće šesto masovno izumiranje ili ekstincija vrsta na našoj planeti. Drugi zaključak je da smo ušli u novu geološku eru, u Antropocen, a to znači da ako se meteoriti i vulkani od pre 10 000 godina pojavljuju u slojevima stena, za nekoliko miliona godina pojaviće se i tragovi ljudi, počev sa plastikom i svim tragovima našeg zagadjenja. Čovek je počeo da utiče ne samo na našu sadašnju sredinu, već ugrožava geološku i geomorfološku budućnost planete.

Prethodni izveštaj iz 2014.godine upozorava da se populacija divljih životinja na zemlji prepolovila u poslednje 4 decenije. Novi izveštaj pokazuje da se ovaj trend nastavlja: Magor Čibi dodaje: ,,Od 1970. godine do sada, u ovih 46 godina, nestalo je 58 % ukupnog biodiverziteta planete. Ako će se ovaj ritam ubrzati, izgubićemo dve trećine ukupnih vrsta. Nestanak vrsta nije ravnomeran. U pojedinim zonama gubimo još više vrsta. Izgubili smo više od 80% vrsta u slatkim vodama u poslednjih 46 godina, a na tlu više od 53%. Ovaj problem je i dalje veoma ozbiljan jer postoji opasnost od nestanka i drugih nama veoma poznatih i bliskih vrsta. Kada govorimo o nestanku vrsta mislimo pre svega na tigrove, afričke slonove,crne nosoroge itd. Ali ovoga puta reč je o populacijama tune, hrane pristupačne skoro svima, koja bi mogla da se smanji u narednoj deceniji, da bi kasnije nestala. U Rumuniji visibaba bi mogla da nestane iz prirode zbog prekomernog branja. Imamo takodje probleme sa populacijom pčela koja se masovno smanjila i ako se neće preduzeti mere u bliskoj budućnosti, nastaće veliki problemi.

Istrazivači tvrde da čovek mora da menja svoje ponašanje i da pronadje rešenja za resturaciju ekosistema od kojih zavisi. Samnjenje prehrambenog otpada i zamena fosilnog goriva alternativnom energijom iz obnovljivih izvora elemnti su koje treba uzeti u obzir za spas biodiverziteta. Magor Čibi kaže: ,,Potrebno je da mi, finalni potrošaći, menjamo ponšanje, da smanjimo rasipanje. U poljoprivredi probemi su veoma ozbiljni. U ovom trenutku hranimo se sa 12 vrsta biljaka i 5 vrsta životinja, odnosno zamenili smo veliku večinu biodiverziteta naše planete sa 17 vrsta, što će neposredno ugroziti budućnost planete. Za šume poljoprivreda je najveći neprijatelj. On je prvi factor nestanka šuma. Za poljoprivredu se trosi 70% vodenih resursi. Sve ovo dovodi do prekomerne potrošnje i to u vreme kada bacamo velike količine hrane. Jedna trećina svih prehrambenih proizvoda na našoj planeti baca se svake godine. I u energetskoj oblasti treba mnogo toga menjati. Ovde govorimo o našoj zavisnosti od fosillnog goriva, i ako nećemo nista preduzeti, klimatske promene se neće zaustaviti. Mislim da se nalazimo negde na ivici provalije.

U Izveštaju ,,Živa planeta 2016. predstavljene su i vrste koje su zahvaljujući ljudskim naporima konzervacije napreddovale. Ris u Francuskoj nestao je 1970. godine a sada ovde žive 108 primeraka, Velika panda i kastor ne smatraju se vise ugroženim vrstama, a kod nas, u Rumuniji, ulažu se napori za povratak evropskog bizona u divljini.