Inventura šumskog fonda Rumunije (22.02.2019)

Pri kraju prošle godine objavljen je drugi ciklus Nacionalne inventure šumskog fonda. Ova etapa obuhvata prikupljene i preradjene podatke iz 2013-2018. godine sa cele teritorije Rumunije. Glavna šumska vrsta u Rumuniji je bukva koja pokriva 31% šumskih površina. Slede smreka, jela i bor koje pokraivaju 26% površine, a listopadno drvece i hrast oko 1%. Na poslednjem mestu su grupe raznih vrsta mekih listopadnih drveća koje pokrivaju 7% površine. Distribucija po kategorijama pokazuje da se najveća šumska povrsina nalazi u III starosnoj kategoriji od 50 godina i samo 10% u VI od 100-200 godina na zaštičenim površinama.

România Internațional, 22.02.2019, 08:34

Pri kraju prošle godine objavljen je drugi ciklus Nacionalne inventure šumskog fonda. Ova etapa obuhvata prikupljene i preradjene podatke iz 2013-2018. godine sa cele teritorije Rumunije. Glavna šumska vrsta u Rumuniji je bukva koja pokriva 31% šumskih površina. Slede smreka, jela i bor koje pokraivaju 26% površine, a listopadno drvece i hrast oko 1%. Na poslednjem mestu su grupe raznih vrsta mekih listopadnih drveća koje pokrivaju 7% površine. Distribucija po kategorijama pokazuje da se najveća šumska povrsina nalazi u III starosnoj kategoriji od 50 godina i samo 10% u VI od 100-200 godina na zaštičenim površinama.

Opšti zaključak Nacionalne inventure šumskog fonda Rumunije je taj da je stanje šuma dobro, kaze Kalin Tobesku, izvršni direktor Fordaq Rumunija, organizacije koja okuplja proizvodjače gradjevinskog materijala i proizvoda od drveta :,, Pre svega želim da naglasim da je zabeležen rast szmskih površina na više od 7 miliona hektara. Važno je to da je postignut ovaj rast u odnosu na period od pre 5 godina. Pored uredjenih šuma, u nacionalni šumski fond imamo mnoge površine pokrivene šumskom vegetacijom, a to su pasnjaci I druge površine pokrivrne raznim rastinjem. Prosek pokrivanja je od skoro 0,3 hektara po stanovniku, prosek veći od evropskog, iako smo do sada tvrdili da je manji. Iz ove studije može se konstatovati da imamo neregenerisane terene od oko 56 000 hektara, odnosno 1% neregenerisanih površina što je veoma važno, jer smo u poslednje dve decenije često govorili o nelegalnoj seči i nestanku šuma. Prema podacima inventure obim drvne mase u šumama je povećan u ovom petogodišnjem periodu, drugim rečima isečemo manje, a to dokazuje da je eksploatacija šuma održiva.

Sa druge strane organizacije koje se bave zaštitom čovekove sredine izražavaju nezadovoljstvo rezultatima drugog ciklusa inventure. Ove tvrde da je nelegalna seča šuma veća od legalne od 18 miliona kubnih metara godišnje.

Ukradeno je preko 80 miliona kubnih metara, 20,6 % godišnje, i ovi podaci se ne pominju u Nacionalnoj inventuri šumskog fonda. Ovaj obim drvne mase predstavlja nestanak skoro 242 352 hektara šuma u periodu 2013-2018. godina. Andrej Čurkanu, istrazni direktor Agent Greena kaže: ,,Mi raspolažemo informacijama da se pojedini podaci namerno kriju. Novinarskim metodama došli smo do informacija o obimu drvne mase koji je merem u prvom ciklusu Inventure šumskog fonda i koji nije obuhvaćen drugim ciklusom. Reč je o 38,6 miliona kubnih metara godišnje. Mi smo uputili otvoreno pismo predsedniku drzave i Ministarstvu vodoprivrede i sumarstva u kome tražimo da se analiziraju ove brojke. Postavili smo pitanje, ako izmedju dva ciklusa inventure nestaje 38,6 miliona kubnih metara i ako Rumunija, shodno zvaničnim statističkim podacima eksploatiše u proseku 18 miliona kublih metara gde je razlika od 20 miliona kubnih metara? Jer po zakonu nema pokriće za 20 miliona kubnih metara. Naš zaključak je taj da je 20 miliona kubnih metara isečeno nelegalno.

U novembru prošle godine Agent Green, najveća rumunska organizacija koja se bavi zaštitom šovekove sredine, o bjavila je izvestaj o eksploataciji rumunskih stoletnih šuma. Prema podacima iz izvestaja više hiljada hektara stoletnih šuma je degradirano. Večina ovih šuma nalazi se u zaštićenim zonama mreže Natura 2000. U poslednjih pet godina Rumunuja je zbog industrijske eksploatacije izgubila 3600 hektara stoletnih šuma. Kalimani, Domogled, Valea Cernej, Semenik, Kejile Karasuluj su najugroženiji nacionalni parkovi sa stoletnim šumama. U rezervatu Izvorul Nere nalazi se najveći rezervat bukovine u Evropi. Ekologisti su tražili od Evropske komisije da interveniše kako bi se spasile zašticene zone u Rumuniji.

Prema Inventuri šumskog fonda Rumunija od ukupne površine pod sumama ima 29,55%, dok je evropski prosek od 32,4%.