Geopark ,,Plato Mehedinca’’ (24.06.2016)
Geopark ,,Plato Mehedinca“ je zaštićena zona od nacionalnog interesa koja se nalazi na jugozapadnu Rumunije. Geopark je osnovan pre 10 godina, na površini od 106.000 hektara, sa ciljem da se zaštite i konzerviraju rezerveti i prirodna staništa sa velikim biološkim diverzitetom. Lepote ovih mesta i i turistički potencijal regiona leže u platojima sa sirokom panoramom prema obljižnim planinama i dolinama i krečnjačkim pečinama. Valentin Žužea veliki ljubitelj planina i član Spasilacke službe Mehedinca i Karaš Severina kao i Geoparka ,,Plato Mehedinca o ovoj zoni kaže: ,, O ,,Platou Mehedinca možemo pričati dosta. Plato je savršeni spoj, geologije, čovekove aktivnosti i klime I svi su yajedno stvorili specifična staništa i mikrohabitate. Veoma važna je umerena kontinentalna klima sa podmediteranskim uticajem i rezlicitim reljefom. Krečnjak je stvorio uslove za razvoj pojedinih retkih i veoma retkih vrsta biljaka koje se nalaze u Crvenoj knjizi rumunske flore. Ove faunističke i botaničke vrednosti su zakonom zaštičene u 17 prirodnih rezervata. Pored ovih vrednosti ne samo turista već i naučnici i radoznali mogu da se upoznaju sa kulturnim i istorijskim objektima, tradicijama i običajima,. narodnim zanatima ovih predela. Ovde jođ postoje kovači, grnčari i tkalje. Plato imai bogatu hidrološku mrežu, sve reke sa severa teku ka jugu i ova hidrološka mreža je stvorila mnoge pečine sa posebnom mikrofaunom. Čuveni su krečnjački kompleksi u Ponoarele, koje obuhvataju i jezera Zatonul mare i Zatonul mik, Pečina Ponoare i na severu Pečina Bulba i krečnjački kompleks Topolnica Epuran. Krečnjački kompleks Ponoarele nalazi se u samom susedstvu Prirodnog rezervata Padurea de lilijak Ponoarele ( Jorgovanska šuma Ponoarele“) u kojoj je jorgovan zaštičen. Medjutim ovaj jorgovan ne može opstati bez drugih vrsta, bez istočnog hrasta, hrasta medunca, cera, sladuna, jasena. Ovde na ovoj visoravni pronadjena je ,uz pomoć jednog projekta, utrikularija, biljka mesožderka mešinka koja raste na tresetu pored naselja Busešti. Ova zona je jedna od najužnijih tresetnih povrsina u Evropi. Ovde se mogu sresti i vodene kornjače i orhideje. Pre nekoliko dana pronašli smo ovde novu vestu orhideje na pasnjaku u blizini naselja Kornetul Cerboanej.“
România Internațional, 24.06.2016, 07:53
Geopark ,,Plato Mehedinca“ je zaštićena zona od nacionalnog interesa koja se nalazi na jugozapadnu Rumunije. Geopark je osnovan pre 10 godina, na površini od 106.000 hektara, sa ciljem da se zaštite i konzerviraju rezerveti i prirodna staništa sa velikim biološkim diverzitetom. Lepote ovih mesta i i turistički potencijal regiona leže u platojima sa sirokom panoramom prema obljižnim planinama i dolinama i krečnjačkim pečinama. Valentin Žužea veliki ljubitelj planina i član Spasilacke službe Mehedinca i Karaš Severina kao i Geoparka ,,Plato Mehedinca o ovoj zoni kaže: ,, O ,,Platou Mehedinca možemo pričati dosta. Plato je savršeni spoj, geologije, čovekove aktivnosti i klime I svi su yajedno stvorili specifična staništa i mikrohabitate. Veoma važna je umerena kontinentalna klima sa podmediteranskim uticajem i rezlicitim reljefom. Krečnjak je stvorio uslove za razvoj pojedinih retkih i veoma retkih vrsta biljaka koje se nalaze u Crvenoj knjizi rumunske flore. Ove faunističke i botaničke vrednosti su zakonom zaštičene u 17 prirodnih rezervata. Pored ovih vrednosti ne samo turista već i naučnici i radoznali mogu da se upoznaju sa kulturnim i istorijskim objektima, tradicijama i običajima,. narodnim zanatima ovih predela. Ovde jođ postoje kovači, grnčari i tkalje. Plato imai bogatu hidrološku mrežu, sve reke sa severa teku ka jugu i ova hidrološka mreža je stvorila mnoge pečine sa posebnom mikrofaunom. Čuveni su krečnjački kompleksi u Ponoarele, koje obuhvataju i jezera Zatonul mare i Zatonul mik, Pečina Ponoare i na severu Pečina Bulba i krečnjački kompleks Topolnica Epuran. Krečnjački kompleks Ponoarele nalazi se u samom susedstvu Prirodnog rezervata Padurea de lilijak Ponoarele ( Jorgovanska šuma Ponoarele“) u kojoj je jorgovan zaštičen. Medjutim ovaj jorgovan ne može opstati bez drugih vrsta, bez istočnog hrasta, hrasta medunca, cera, sladuna, jasena. Ovde na ovoj visoravni pronadjena je ,uz pomoć jednog projekta, utrikularija, biljka mesožderka mešinka koja raste na tresetu pored naselja Busešti. Ova zona je jedna od najužnijih tresetnih povrsina u Evropi. Ovde se mogu sresti i vodene kornjače i orhideje. Pre nekoliko dana pronašli smo ovde novu vestu orhideje na pasnjaku u blizini naselja Kornetul Cerboanej.“
Pećina Topolnica je speološki rezervat proglašen za prirodni spomenik. Jedna je od najspektakularnijih pećina Rumunije sa jedinstvenim formacijama. Sa 11 hiljada metara druga je po dužini u Rumuniji i 17 na svetu. Galerije su rasporedjene na 5 spratova a galerija Rakovica je najspektakularniji speološki objekat Karpata. Valentin Žužea o prirodnim rezervatima kaže: ,,Imamo 17 rezervata a medju najreprezentativnijim spadaju Kornetul Obarčijej i na severnoj strani geoparka Mehedinc, Izvoarele Košuštej, Pečina Izverna, rezervat Kamana, Kornetele Čerboanej i Babej. Ovde se nalazi i šuma Dragičanu u kojoj rastu kestan i turski lešnik. Na jugu, u blizini nasleja Paulešti, imamo šumu crnog bora. Pored bogatog biljnog sveta zona je poznata i po gmizavcima. Ovde žive poskoci, skorpioni ciji otrov ne ubija ljude. Sve ove životinje su u tesnoj vezi sa krečnjakom.. Na površini izgleda kao reljef sa dubokim dolinama i ravnicama koje dele visoravan od zapada do istoka.. Istovremeno mogu se videti linije fragmentacije od severa ka jugu.. Ovde su se ljudi prilagodili sredini i nisu prilagodili prirodu njiihovim potrebama. Ovde ljudi i dalje vole njihovo sele i zemlju. Ne prodaju zemlju i ne žele da je unište.“
U geopparku Plato Mehedinca realizuje se sada evropski projekat u vrednosti o 300 000 evra. U okviru projekta napraviće se integralni menadjment plan geoparka i studija o posledicama koja je neophodna za promovisaje stretegije efikasnosti radova na konzervaciji prirodne sredine. Projekat se realizuje na 17 zaštićenih zona gde je počela homologacija i uredjivanje 11 trasa i i zaklona za turisticke. Napravljen je inventar prirodnih spomenika mesnih zajednica koje se nalaze unutar geoparka i trasirane su granice prirodnih rezervata.. Realizacijom ovih investicija, lokalne vlasti žele da se Gopark Plato Mehedinca uvede u medjunarodni turistički ciklus i da se zaštite vrste koje se nalaze u Crvenoj knjizi Medjunarodnog udrzuženja za konzervaciju prirode.