Evropski bizoni u Planinama Fagaraš (29.01.2021)
Bizon, najveći kopneni sisar Evrope, koji je skoro nestao sa mnogih predela kontinenta, sada je zašticena vrsta kojoj i dalje preti nestanak. Može se videti jedino u rezervatima i samo nekoliko primeraka u divljini. Kod nas u Planinama Fagaraš, u centralnom delu Rumunije, Fondacija konzervejšn Karpatija sprovodi program ponovnog vraćanja u prirodu ove vrste biljoždera koja je nekada bila simbol zemlje. Poznat Rumunima iz istorijskih priča, evropski bizon i dalje važi za legendarnu vrstu. Ne samo iz nostalgije i zbog lepote bizoni su vraćeni u divljinu, kaže Adrijan Aldea, menadžer i biolog Fonda konzervejšn Karpatija :,,Planine Fagaraš su delom netaknute ljudskom rukom. Sada jedine vrste koje se ne nalaze u prvobitnom moziku su bizon i dabar i zbog toga smo zaključili da u okviru ovog programa ,, Life“ treba vrtiti ovu vrstu u divljinu. Preuzeli smo obavezu da formiramo 3 divlje zone u koje ćemo ponovo vratiti bizone. Do sada smo formirali dve zone i treća je u toku realizacije, gde smo već doveli nekoliko bizona, a svake godine tokom realizacije projekta želimo da vratimo u prirodu grupu od po pet bizona. Na kraju projekta želimo da imamo najmanje 75 bizona na slobodi. Bizon je posebna vrsta u našem ekosistemu jer njegovim postojanjem i intervencijama u prirodi stvara pojedine zone u koje stanista nalaze i druge divlje vrste. U ishrani koriste razne vrste biljne hrane i time održavaju pašnjake i omogućavaju stanista sa specifičnim biodiverzitetom“
Eugen Coroianu, 29.01.2021, 09:39
Bizon, najveći kopneni sisar Evrope, koji je skoro nestao sa mnogih predela kontinenta, sada je zašticena vrsta kojoj i dalje preti nestanak. Može se videti jedino u rezervatima i samo nekoliko primeraka u divljini. Kod nas u Planinama Fagaraš, u centralnom delu Rumunije, Fondacija konzervejšn Karpatija sprovodi program ponovnog vraćanja u prirodu ove vrste biljoždera koja je nekada bila simbol zemlje. Poznat Rumunima iz istorijskih priča, evropski bizon i dalje važi za legendarnu vrstu. Ne samo iz nostalgije i zbog lepote bizoni su vraćeni u divljinu, kaže Adrijan Aldea, menadžer i biolog Fonda konzervejšn Karpatija :,,Planine Fagaraš su delom netaknute ljudskom rukom. Sada jedine vrste koje se ne nalaze u prvobitnom moziku su bizon i dabar i zbog toga smo zaključili da u okviru ovog programa ,, Life“ treba vrtiti ovu vrstu u divljinu. Preuzeli smo obavezu da formiramo 3 divlje zone u koje ćemo ponovo vratiti bizone. Do sada smo formirali dve zone i treća je u toku realizacije, gde smo već doveli nekoliko bizona, a svake godine tokom realizacije projekta želimo da vratimo u prirodu grupu od po pet bizona. Na kraju projekta želimo da imamo najmanje 75 bizona na slobodi. Bizon je posebna vrsta u našem ekosistemu jer njegovim postojanjem i intervencijama u prirodi stvara pojedine zone u koje stanista nalaze i druge divlje vrste. U ishrani koriste razne vrste biljne hrane i time održavaju pašnjake i omogućavaju stanista sa specifičnim biodiverzitetom“
Drugi razlog za uvodjenje bizona na njihova nekadašnja staništa je njihova veličina i tezina, mužjaci mogu imati čak i jednu tonu, a široka područja kojima se kreču pomažu stvaranje staza za druge manje sisare kao što su srne, jazavci ili kune. Svojim higijenskim običajima, bizoni prenose semenke u zonama ispaše. Bizoni imaju važnu ulogu u ekosistemu i mogu biti od pomoći za razvoj mesnih zajednica. Zamolili smo Andreja Aldju da nam kaže da li bizon može da doprinese promovisanju turizma i kako je ova fondacija uspela da nabavi nekoliko bizona za Planine Fagaraš: ,, U zemljama u kojima je bizon vraćen u prirodu mnogo ranije, turizam se veoma brzo razvijao. Posebno u Poljskoj ali i kod nas u zoni Njamc. U Brašovu imamo rezervat bizona i ova ideja je prigrljena i u Vama Buzauluj. Bizoni nam dolaze iz raznih priplodnih cenatara ili evropskih i domaćih rezervata. Pitanje troškova varira. Zavisi od načina na koji će svaki uzgajivač pokriti ove troškove. Mi u okviru ovog programa treba da se uklopimo u budžet , ali postoje i zemlje i centri koji su nam poklonili bizone jer smatraju ideju o vraćanju bizona u prorodu ostvarljivom.“
Fondacija aspolaže evropskim ali i sopstvenim fondovima. Što se tiče interakcije sa ljudima, bizoni ne predstavljaju nikakvu opasnost, ali ponekad mogu da budu i agresivni kada su napadnuti. Zbog toga turisti ne treba da se približe bizonima, ne treba da ih ne hrane ali treba da drže propisno odstojanje od najamnje 100 metara. Istovremeno bizoni mogu napraviti i štetu ako se u potrazi za hranom približavaju naseljima, poljoprivrednim usevima ili pašnjacima. Zbog toga zone u kojma se bizoni vraćaju nalaze daleko od ljudskim zajednica kako bi se izbegla interakcija. Da bi se sprečili eventualni sukobi sa ovom snažnom životinjom, rendžeri fondacije patroliraju zonom i prate kretanje bizona, njihovo zdravstveno stanje i interakcije sa drugim vrstama. Rendžeri intervenišu i proteruju bizone samo ako se ovi približavaju naseljima. U lošim vremenskim uslovima, rendžeri donose bizonima dodatnu hranu na mestima na kojima ovi redovno svračaju. Da bi se izbegle neprijatnosti, Konzervejšn Karpatija nudi mestanima koji imaju probleme sa bizonima električne ograde. Prošle jeseni u zoni Planina Fagaraš primećen je prvi mladunac bizona koji se razvija bez većih problema. Još nije dobio ime i možda i neće dobitii da bi sačuvao identitet divlje životinje.
