Evropski apel za spasavanje pčela (29.10.2021)

Inicijativa za spasavanje pčela uspela je da prikupi potreban broj potpisa za analizu u Evropskoj komisiji. Prema sopstvenom vebsajtu Inicijativa ,, Spasite pčele i farmere“ prikupila je više od milion potpisa. ,,To što smo uspeli da prikupimo ove potpise, uprkos brojnim restrikcijama zbog kovida 19 dokazuje da mnogi ljudi traže promenu poljoprivredne politike“ izjavila je Veronika Fajkt, predstavnica Instituta za zaštitu sredine iz Minhena, jedan od organizatora ove kampanje. U apelu se zahteva od Evropske unije da odustane postepeno od upotrebe sintetičkih pesticida, da se vrati biodiverzitetu i da ne insistira više na industrijsku poljoprivredu. Iz Rumunije je prikupljeno 31 000 potpisa, 30% više nego što je bilo potrebno za minimalnu granicu zemlje. 80 organizacija iz 17 zemalja Evropske unije uputile su apel i traže da se upotreba sintetičkih pesticida u poljoprivredi smanji za 80% do 2030. godine i da se ovi u potpunosti eliminišu do 2035. godine. Medju inicijatorima nalazi se i Federacija pčelarskog udruženja Rumunije Rompais. Zamolili smo podpredsednika ove organizacije Konstantina Dobreskua da nam kaže zašto je ova inicijativa potrebna:,,Postoji velika potreba za ovakvom inicijativom jer broj pčela i svih insektata oprašivača se smanjuje, što je dokazano i naučno. Postoje studije, posebno u Nemečkoj, u zaštičenim zonama u kojima nema intenzivne poljoprivrede koja se bazira na intenzivnoj upotrebi pesticida i na monokulture. U intenzivnoj zoni dokazano je da je u periodu od 30 godina masa oprasicvaca smanjena za 70%. Insekti predstavljaju bazu i kada ovi nestaju kao da nestaje i morski plankton. Svima je život ugrožen, pa i nama ljudima. Ovo nije za šalu. Poznato je šta se dešava u zonama sa industrijskom poljoprivredom. Ugroženi su pćele, farmeri i drugi insekti oprašivači. Bez zaštite nestaju kao vrste, a gubici su ogromni.“

Eugen Coroianu, 29.10.2021, 17:42

Inicijativa za spasavanje pčela uspela je da prikupi potreban broj potpisa za analizu u Evropskoj komisiji. Prema sopstvenom vebsajtu Inicijativa ,, Spasite pčele i farmere“ prikupila je više od milion potpisa. ,,To što smo uspeli da prikupimo ove potpise, uprkos brojnim restrikcijama zbog kovida 19 dokazuje da mnogi ljudi traže promenu poljoprivredne politike“ izjavila je Veronika Fajkt, predstavnica Instituta za zaštitu sredine iz Minhena, jedan od organizatora ove kampanje. U apelu se zahteva od Evropske unije da odustane postepeno od upotrebe sintetičkih pesticida, da se vrati biodiverzitetu i da ne insistira više na industrijsku poljoprivredu. Iz Rumunije je prikupljeno 31 000 potpisa, 30% više nego što je bilo potrebno za minimalnu granicu zemlje. 80 organizacija iz 17 zemalja Evropske unije uputile su apel i traže da se upotreba sintetičkih pesticida u poljoprivredi smanji za 80% do 2030. godine i da se ovi u potpunosti eliminišu do 2035. godine. Medju inicijatorima nalazi se i Federacija pčelarskog udruženja Rumunije Rompais. Zamolili smo podpredsednika ove organizacije Konstantina Dobreskua da nam kaže zašto je ova inicijativa potrebna:,,Postoji velika potreba za ovakvom inicijativom jer broj pčela i svih insektata oprašivača se smanjuje, što je dokazano i naučno. Postoje studije, posebno u Nemečkoj, u zaštičenim zonama u kojima nema intenzivne poljoprivrede koja se bazira na intenzivnoj upotrebi pesticida i na monokulture. U intenzivnoj zoni dokazano je da je u periodu od 30 godina masa oprasicvaca smanjena za 70%. Insekti predstavljaju bazu i kada ovi nestaju kao da nestaje i morski plankton. Svima je život ugrožen, pa i nama ljudima. Ovo nije za šalu. Poznato je šta se dešava u zonama sa industrijskom poljoprivredom. Ugroženi su pćele, farmeri i drugi insekti oprašivači. Bez zaštite nestaju kao vrste, a gubici su ogromni.“

Pčele i drugi oprašivači su od izuzetnog značaja za očuvanje ekosistema i biodiverziteta. Skoro jedna trečina proizvodnje ljudske hrane i dve trečine proizvodnje voća i povrća bazira se na oprašivanje pčela i drugih insekata. Ali njihovo postojanje je ugroženo stalnom kontaminacijom pescticidima i gubljenjem staništa zbog industrijske poljoprivrede, naglašava Federacija pčelarskih udruženja Rumunije. U apelu se navodi da prirodne ekosisteme u poljoprivrednim zonama treba hitno zaštititi kako bi poljoprivreda postala ključni faktor oporavka biodiverziteta. Ali za ovo je potrebna pomoč farmerima u tranziciji ka agroekologiji. Treba favorizovati male i održive farme, a ekmološku poljoprivredu proširiti. Takodje treba podsticati formiranje i istraživanje poljoprivrede bez pesticida i genetski modifikovanih proizvoda, navodi se u apelu. Konstantin Dobresku objašnjava:,, Poljoprivreda plača danak agrohemijskoj industriji. Postoje običaji u poljoprivrednoj praksi da se masovno koriste pesticidi, koji su mmnogo otrovniji od prvih generacija. Od jedne do druge generacije, pesticidi postaju sve opasniji za insekte, kao i za ljude. Želimo mi ili ne, pesticidi se nalaze u hrani. Ideja da poljoprivreda ne može bez ovog otrova je pogrešna. Postoje studije koje dokazuju da Evropa može za sebe da proizvodi dovoljno hrane. Potrebno je medjutim da se promene mentaliteti: na primer da jedemo meso samo dvaputa nedeljno. Odnosno da se smanji značaj stočarstva i da se zadovoljimo večom biljnom potrošnjom u uslovima ekološke poljoprivrede. Ekološka poljoprivreda je moguća. Poljoprivrednici koji su se odlučili za ovaj način proizvodnje znaju da je ideja da se bez pesticida ne može pogrešna, mogli bismo reči čak velika laž“

Evropska gradjanska inicijativa predvidjena je i Lisabonskim sporazumom. Ovaj sporazum predvidja da milion stanovnika iz najmanje jedne trečine zemalja članica Evropske unije može da se obrati Evropskoj komisiji i da predloži zakonske inicijative iz njene nadležnosti. Na zahtev zemalja Unije, kojima je bilo potrebno vreme za uvodjenje nehanizama proveravanja potpisa, stanovnici su mogli da pokrenu ovakve inicijative tek nakon 1. aprila 2012. godine.