Drvo, izvor za smanjenje emisije ugljenika (25.02.2022)
Drvo, izvor za smanjenje emisije ugljenika
Eugen Coroianu, 25.02.2022, 18:30
Drvo, izvor za smanjenje emisije ugljenika
Rumunija ima sve resurse – šume, drvnu građu, kapacitete za preradu, strčnjake i škole – da bi ušla u prvi red zemalja koje preduzimaju vanžne korake za smanjenje emisije ugljenika u građevinskom sektoru. Saopštenje pripada Udruženju šumara Rumunije „ASFOR“ koje u saopštenju objašnjava kako upotreba drveta u građevinarstvu može doprineti postizanju ambicioznih klimatskih ciljeva Evropske unije: uravnoteženje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine i naknadno smanjenje emisija. U tom pogledu, dotični sektor predstavlja veliki izazov. Prema akcionom planu cirkularne ekonomije za 2020., građevinarstvo je odgovorno za preko 35% ukupnog otpada i 5 do 12% ukupnih emisija ugljenika u Evropskoj uniji. A proizvodi od drveta mogu pomoći da se sektor od izvora emisije ugljenika pretvori u apsorber ugljenika. Promovisanje proizvoda za skladištenje ugljenika u potpunosti je kompatibilno sa principom tehnološke neutralnosti, kažu rumunski šumari, pozivajući se na komunitarne izvore. Predsednik ASFOR-a, Čiprijan Muska, objašnjava mehanizam:
„Građevinski sektor je jedan od sektora sa prilično visokim doprinosom u pogledu emisije ugljenika, kroz materijale koji se koriste. Na evropskom nivou je sprovedeno niz mera za apsorpciju i skladištenje ugljenika. Mi, i u Rumuniji i u Evropskoj uniji, imamo na raspolaganju izvor koji nam može pomoći i koji može aktivno učestvovati u postizanju ovih ciljeva. A to je šuma! U osnovi, šuma deluje kao apsorber ugljenika kojeg skladišti u drvetu, a kasnije preradom i pretvaranjem drveta u građevinski materijal obezbeđuje skladištenje ugljenika na veoma dug period. Dakle, u osnovi, koristeći drvnu građu u građevinarstvu, mi smo u mogućnosti da obezbedimo skladištenje ugljenika i tako ostvarimo ciljeve neutralnosti koje smo sebi postavili kao članovi zajednice i koje je Evropa postavila sebi za cilj do 2030. godine. Uvek treba postojati prava ravnoteža između ekonomskog, socijalnog i ekološkog. Odnosno, drvnu građu mi sečemo po desetogodišnjim programima, bar u Rumuniji, jer je Rumunija jedna od retkih evropskih zemalja koja vrši seču po desetogodišnjim programima, po šumarskim aranžmanima. A mi sečemo samo godišnji prirast šume, dakle ne sečemo više nego što šuma može da proizvede.“
U prilog rečenom, rumunski šumari podsećaju i da je prošlog meseca Komisija Evropskog parlamenta za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane – „ENVI“ pokrenula nacrt izveštaja „Nova evropska strategija za 2030. godinu – održivi menadžment šuma u Evropi„. Dokument se odnosi na „usvajanje holističkog pristupa koji uzima u obzir multifunkcionalnost šuma, uključujući skladištenje ugljenika u šumskoj biomasi i proizvodima od drveta“ i „stvaranje regulatornog okvira koji prepoznaje niži ugljenični otisak šumskih proizvoda u poređenju sa alternativnim materijalima„. U istom kontekstu, rumunski šumari skreću pažnju na njihov dokument pod nazivom „Zelena Rumunija u 10 koraka“ koji sadrži poglavlje o drvenim konstrukcijama. Poziva javne vlasti da grade pasivne drvene kuće i da koriste najmanje 10% drveta u svim građevinama koje se grade iz javnih sredstava. Istovremeno, kroz program „Drvena kuća„, šumari traže da se finansijski podrže pojedinci, fizička lica, za izradu konstrukcija od drvenog materijala, kao i pravna lica za sedišta, tehničke prostore, prostore za trgovinu i proizvodnju. Sve se to, međutim, može uraditi samo sečom šuma, a u Rumuniji je ta tema veoma osetljiva. Mnoga udruženja za zaštitu životne sredine skrenula su pažnju na nelegalno ili zloupotrebljeno krčenje šuma i seču šuma. Evo šta kaže Čiprijan Muska:
„Prvo bih počeo sa terminom krčenje šuma. Šta znači krčenje šuma? Seča drveća, uklanjanje šume i promena kategorije korišćenja. Odnosno, možemo imati, na primer, krčenje i seču šume prilikom izgradnje autoputa. Inače ne možemo govoriti o krčenju šuma. Ovde u Rumuniji imamo krčenje šuma isključivo u slučaju velikih infrastrukturnih projekata. Što se tiče bespravne seče, i mi, kao deo sektora šumarstva, takođe radimo na njihovom otklanjanju i otklanjanju onih koji još uvek vrše nezakonite seče i štete šumi. Imamo informatički sistem SUMAL 2.0 koji je jedinstven u Evropi i koji praktično obezbeđuje praćenje drveta od šume do magacina. To je sistem koji je dostupan stanovništvu. Svaki građanin Rumunije, ako želi da proveri pošiljku drveta, to može učiniti. Ima i fotografije transporta. Ako sumnja ili utvrdi da je prevoz nelegalan, može da prijavi na broj 112. Dakle, u pogledu seče i transporta drvne građe, transparentnost je potpuna.“
Nedavno je rumunska vlada preduzela nove mere da obeshrabri sve pokušaje prevare i krađe drveta. To su uglavnom oštrije sankcije, po principu proporcionalnosti, principu koji zahteva i Evropska unija.
