Desetogodišnji energetski i klimatski plan Rumunije (27.11.2020)

Evropska komisije je nedavno u analizi Energetskog i klimatskog plana Rumunije za 2021-2030 ukazala na pojedine slabosti i iznosila svoje preporuke. Plan definiše na koji će načinRumunija delovati posebno u oblast energije u narednoj deceniji u kontekstu globalne klimatske krize. Zvaničniči u Briselu kritikuju odustvo ambicije u više oblasti , smatraju da predloženi ciljevi zaostajaju za preporukama Evropske unije, iako su nešto ambiciozniji nego u prethodnim izveštajima. Kada je reč o obnovljivoj energiji, Komisija je konstatovala da Rumunija i dalje računa na udeo od samo 30,7% u njenom ogromnom potencijalu. Prema proračunima naša zemlja bi mogla da dostigne nivo od 34% obnovljive energije u ukupnoj energiji. Iako se u planu obrazlažu mere za povećanje udela ove vrste zelene energije u oblastima električne energije, grejanja i saobraćaja, ne postoji jasana kvantifikacija-upozoavaju evropski eksperti. Vlad Katuna, koordinator klimatske i energetske kampanje Grimpisa Rumunija komenntarisaće postojeću situaciju: ,,Rumunska strategija u oblast energije i klime usresredjena je na fosilna goriva i nuklearnu energiju, umesto da se koncentriše na zelene resurse energije, jer se Rumunija, Evropa i ceo svet suočavaju sa efektima klimatskih promena. Kada govorim o klimatskim promenama ne mislim samo na topljenje glečera ili rast nivoa okeana, već i na efekte koje smo počeli da osećamo ovde u Rumuniji. Jezera Nuntaši i Jezer su presušila, na jugu Oltenije imamo ubrzani proces dezertifikacije, letos smo se suočili sa čestim olujama i obilnim kišama kao i sa produženom sušom. U Rumuniji ova godina je bila jedna od najsušnijih. U situaciji kada se suočavamo sa ovim efektima, Rumunija treba da napravi ambiciozan plan i da prioritet dodeli zelenoj energiji umesto prljavoj. Sada kada mi govorimo o energetskom miksu, o uglju ili o prioritetu eksploatacije prirodnog gasa u Crnom moru, imamo ozbiljan problem.“

Eugen Coroianu, 27.11.2020, 08:56

Evropska komisije je nedavno u analizi Energetskog i klimatskog plana Rumunije za 2021-2030 ukazala na pojedine slabosti i iznosila svoje preporuke. Plan definiše na koji će načinRumunija delovati posebno u oblast energije u narednoj deceniji u kontekstu globalne klimatske krize. Zvaničniči u Briselu kritikuju odustvo ambicije u više oblasti , smatraju da predloženi ciljevi zaostajaju za preporukama Evropske unije, iako su nešto ambiciozniji nego u prethodnim izveštajima. Kada je reč o obnovljivoj energiji, Komisija je konstatovala da Rumunija i dalje računa na udeo od samo 30,7% u njenom ogromnom potencijalu. Prema proračunima naša zemlja bi mogla da dostigne nivo od 34% obnovljive energije u ukupnoj energiji. Iako se u planu obrazlažu mere za povećanje udela ove vrste zelene energije u oblastima električne energije, grejanja i saobraćaja, ne postoji jasana kvantifikacija-upozoavaju evropski eksperti. Vlad Katuna, koordinator klimatske i energetske kampanje Grimpisa Rumunija komenntarisaće postojeću situaciju: ,,Rumunska strategija u oblast energije i klime usresredjena je na fosilna goriva i nuklearnu energiju, umesto da se koncentriše na zelene resurse energije, jer se Rumunija, Evropa i ceo svet suočavaju sa efektima klimatskih promena. Kada govorim o klimatskim promenama ne mislim samo na topljenje glečera ili rast nivoa okeana, već i na efekte koje smo počeli da osećamo ovde u Rumuniji. Jezera Nuntaši i Jezer su presušila, na jugu Oltenije imamo ubrzani proces dezertifikacije, letos smo se suočili sa čestim olujama i obilnim kišama kao i sa produženom sušom. U Rumuniji ova godina je bila jedna od najsušnijih. U situaciji kada se suočavamo sa ovim efektima, Rumunija treba da napravi ambiciozan plan i da prioritet dodeli zelenoj energiji umesto prljavoj. Sada kada mi govorimo o energetskom miksu, o uglju ili o prioritetu eksploatacije prirodnog gasa u Crnom moru, imamo ozbiljan problem.“

Prelazak na zelenu energiju nije lak ni jeftin proces. Ceo svet zna da ekologija košta. Dovoljno je samo videti cene bio proizvoda u prodavnicama. Finansiranje ovih promena fondovima Evropske unije i potencijal Rumunije velika su prednost pre svega zbog geografskog položaja naše zemlje. Vlad Katuna objašnjava: , Imamo ogroman potencijal energije vetra, sve češće se pominje veliki potencijal obnovljive energije offshore u Crnom moru i istovremeno veliki potencijal sunčane energije na jugu zemlje. Slažem se da je za realizaciju ovih ciljena potreban novavc, ali Evropska komisija posredstvom Evropskog zelenog plana izdvaja velike fondove za izlazak Rumunije iz energetskog tranzita. Mi želimo da se ovaj prelazak realizuje direktno, sa fosilnih gorina na zelenu energiju. Cena je zaista visoka i biće veoma težak prelazak na tranziciju. Umesto da stavimo naglasak na prirodni gas treba da predjemo direktno na obnovljivu energiju. Imamo dosta vremena, imamo potrebne resurse, finansiranje od strane Evropske unije i potencijal za realizaciju ove energetske tranzicije.“

Kada je reč o energetskoj efikasnosti, Evropska komisija je konstatovala da je u Rumuniji povećan nacionalni doprinos komunitarnom cilju u odnosu na prethodni plan. Ali doprinos potrošnji primarne energije i finalnoj potrošnji energije nije ambiciozan. Pozitivne strane plana odnose se na korisne informacije o zgradama i namera da se premaši stopa renoviranja od 3-4%. Medjutim Rumunija još nije predstavila svoju strategiju dugoročnog renoviranja zgrada, naglašavaju evropski zvaničnici. Komisija ohrabruje mere koje se tiču energetske efikasnosti toplotnih mreža. Medjutim, plan ne sadrži dovoljne informacije o kvalitetu vazduha i interakciji izmedju kvaliteta vazduha i politike atmosferskih emisija. Plan sadrži i nekoliko dobrih praksi koji obuhvata evropski zeleni poljoprivredni sporazum, posebno promovisanje ekološke poljoprivrede i smanjenje upotreba veštačkog djubriva. Vlad Katuna smatra da se stvari na ovome neće zaustaviti jer novi Evropski klimatski zakon postavlja ambicioznije ciljeve. Primenom zakona, Rumunija mora da ubrza energetsku tranziciju, da odustane od proizvodnje uglja i prirodnog gasa i da ulaže u zelenu energiju.