Borba nevladinih organizacija za zaštitu reka (24.12.2015)

Već nekoliko godina na karpatskim rekama izvode se radovi sa pogubnim posledicama po prirodne ekosisteme. Grade se mikrocentrale i investitori traže duboko u nedrima planina najbolja mesta za proizvodnju zelene energije, ali po ceni uništavanja prirode. U drugim evropskim državama planinski biodiverzitet je izgubljen zauvek zbog ljudske intervencije, ali mi u Karpatima jos imamo veoma bogat biodiverzitet sa vrstama koje su nekada živele na celom kontinentu. U rumunskim Karpatima nailazimo na populacije velikih mesoždera, medveda, vukova, risova kao i na prostrane netaknute šume. U Karpatima izviru i mnoge reke bogate raznim vrstama riba, ali nažalost izgradnja mikrocentrala pretvorila je bistru vodu u mešavinu blata i šljunka iz koje nestaje svaka vrsta života. Ugrožena je fauna vodenih bezkičmenjaka kao i mrestilišta riba. Grade se putevi kroz šume do reka, radi se buldožerima koji menjaju konfiguraciju tla, a pojava betonskih objekata dovodi do prekida prirodne veze vodenih tokova. Habitati se fragmentiraju i ništa više ne podseća na nekadasnji pejzaž. Profit je veći kada je dotok vode veći i najčešće ove mikrohidrocentrale su podignute u zaštičenim zonama ili duž zaštićenih zona, odnosno u zonama koje su pod zaštitom domaćih i evropskih zakona.

Mirča Mihaj, 24.12.2015, 12:27

Već nekoliko godina na karpatskim rekama izvode se radovi sa pogubnim posledicama po prirodne ekosisteme. Grade se mikrocentrale i investitori traže duboko u nedrima planina najbolja mesta za proizvodnju zelene energije, ali po ceni uništavanja prirode. U drugim evropskim državama planinski biodiverzitet je izgubljen zauvek zbog ljudske intervencije, ali mi u Karpatima jos imamo veoma bogat biodiverzitet sa vrstama koje su nekada živele na celom kontinentu. U rumunskim Karpatima nailazimo na populacije velikih mesoždera, medveda, vukova, risova kao i na prostrane netaknute šume. U Karpatima izviru i mnoge reke bogate raznim vrstama riba, ali nažalost izgradnja mikrocentrala pretvorila je bistru vodu u mešavinu blata i šljunka iz koje nestaje svaka vrsta života. Ugrožena je fauna vodenih bezkičmenjaka kao i mrestilišta riba. Grade se putevi kroz šume do reka, radi se buldožerima koji menjaju konfiguraciju tla, a pojava betonskih objekata dovodi do prekida prirodne veze vodenih tokova. Habitati se fragmentiraju i ništa više ne podseća na nekadasnji pejzaž. Profit je veći kada je dotok vode veći i najčešće ove mikrohidrocentrale su podignute u zaštičenim zonama ili duž zaštićenih zona, odnosno u zonama koje su pod zaštitom domaćih i evropskih zakona.

Organizacije za zaštitu sredine bore se protiv realizacije ovih energetskih projekata u zaštičenim zonama. Federacija Koalicija Natura 2000 uspela je sudskim putem da zaustavi radove na izgradnji četiri mikrohidrocentrale na rekama u Planinama Carku. Direktor Koalicije Liviu Čojneag je izjavio: ’’Vodimo ovu borbu već nekoliko godina uz pomoć naših članova iz WWF Rumunija i Asocijacije iz Temišvara, koja je izgubila svojstvo kustosa jer nije izdala dozvolu za gradnju mikrohidrocentrala. Nažalost Agencija za zaštitu sredine Županije Karaš- Severin nije vodila računa o odluci kustosa, ni o primedbama Kolicije za zaštitu sredine, pa smo morali da se obratimo sudu. Sudski proces je trajao nešto više od godinu dana i na kraju Apelacioni sud je doneo konačnu i izvršnu odluku o poništavanju dozvola za izgradnju četiti mikrohidrocentrale. Ovi energetski projekti imaju veoma štetan uticaj na rečna staništa i nažalost imaju neznatan udeo u energetskom miksu.

Planine Carku formiraju kompaktnu prirodnu zonu bez ljudskih staništa, osim Pojane Marului i turističkog naselja Muntele mik. Netaknute šume prostiru se na više od 10 000 hektara, a na 2000 hektara imamo homogenu vegetaciju staru izmedju 165 i 185 godina. Zona je proglašena zonom od posebnog značaja za zaštitu pojedinih vrsta i vodenih staništa u kojima žive ribe, rakovi i vidre, divlje životinje zastičene domaćim i evropskim zakonima. Ribama je za razvoj potreban relativno veliki obim vode i bogat mikrohabitat, a mikrohidrocentrale predstavljaju pretnju za ove ribe. Liviu Čojneag objasnjava: ’’Ove mikrohidroocentrale nisu samo turbine koje koriste snagu vode. Postavljaju se cevi velikih prečnika i dužina u rečnim koritima i u ovoj situaciju uništavaju se drveće, zžvotinje, ihtiofanuna. Ne znam ako ste videli jednu ovakvu presušenu reku samo sa šljunkom. Ovo se dešava kada u gornjem toku reke imamo jednu mikrocentralu koja jednostavno usisava celu količinu vode da bi proizvodila energiju. Ako će se ovakvi projekti nastaviti, reke će ostati bez vode.’’

Na rekama u Planini Carku postoje nekoliko mikrohidrocentrala podignutih u vreme kada je implementacija evropskih zakona bila na početku i niko nije mogao da predvidi efekte na sredinu: ’’Iako se za ovakve projekte na Zapadu više ne izdaju dozvole jer se dokazalo da je energetska korist mala, investitori su i dalje dolazili kod nas i koriste planinske vodene tokove u još neistraženim zonama jer je ovde vodena snaga velika. Reke imaju nizak vodostaj ali veliku snagu i sa relativno malim investicijama realizuju se projekte koji zahvaljujući subvencijama, donose veliku dobit. Ove subvencije se izdvajaju iz cene električne energije koju mi plaćamo. Plaćamo zeleni sertifikat koji ide u džep investitora koji proizvode zelenu energiju.