Županija Hunedoara

Danas putujemo na zapad Rumunije, ka tvrđavi Deva koja se smatra jednom od najvažnijih srednjovekovnih utvrđenja u Transilvaniji. Ali nećemo se tu zaustaviti, jer je turistička ponuda u županiji Hunedoara mnogo veća i namenjena je ljubiteljima kulture, istorije, kao i ljubiteljima planinarenja i planinskih sportova.

Daniel Onea, 19.03.2020, 13:49

Danas putujemo na zapad Rumunije, ka tvrđavi Deva koja se smatra jednom od najvažnijih srednjovekovnih utvrđenja u Transilvaniji. Ali nećemo se tu zaustaviti, jer je turistička ponuda u županiji Hunedoara mnogo veća i namenjena je ljubiteljima kulture, istorije, kao i ljubiteljima planinarenja i planinskih sportova.

Kamelija Badja, direktorka Agencije za ekonomsko-socijalni razvoj županije Hunedoara, kaže da je ovo županija puna istorije, tradicije i lepih ljudi. Kao pomoć turisti, bilo rumunskom bilo stranom, ova agencija je od skora napravila aplikaciju za mobilne telefone Discover Hunedoara“. U ovoj aplikaciji su mogu naći sve informacije o turističkim objektivima, smeštajnim jedinicama, tradicionalnim proizvodima, kulturnim događajima i sličnim stvarima. Postoji deset kompletnih modula. Poseta može početi iz municipija Deva, gde se može posetiti gradska tvrđava. U podnožju tvrđave se nalazi palata Magna Kurija i tamo su izloženi dačanski i romanski eksponati i ovo je jedan od muzeja koji vredi posetiti. Sama tvrđava se može posetiti bilo telekabinom bilo pešaka. Od gore, sa tvrđave, može se videti ceo grad i njegova okolina, čak i masiv Retezat. Zatim postoje i čuvene kamene crkve u mestima oko Deve.

Deva, grad koji se u dokumentima prvi put pominje još 1269. godine, glavni je municipij županije Hunedoara. Ovaj grad je čuven po svojoj srednjovekovnoj tvrđavi koja se nalazi u Prirodnom Rezervatu Brdo Tvrđave, na severu grada. Tvrđavom su vladali vojvode, prinčevi, grofovi i grofice, bila je poklanjana, nasleđivana, prodavana i čak i bombardovana. Svi plemići su u njoj ostavili po nešto: po neki odbrambeni zid, po neku prostoriju, balsku dvoranu ili čak ceo jedan sprat. Plemići su želeli da tvrđava ne bude korištena samo za odbranu i povremene susrete, već da bude podobna za život. I to ne bilo kako, već luksuzno! Trenutno je većim delom obnovljena, a telekabina koja obezbeđuje pristup tvrđavi je jedini lift pod uglom u Rumuniji. Kad je reč o dužini puta i razlici u nivou, prvi je u Evropi.

Kamelija Badja, direktorka Agencije za ekonomsko-socijalni razvoj županije Hunedoara, predlaže nam da iz tvrđave Deve krenemo ka zamku koji je glavni turistički objekat u ovoj županiji — Dvorac Hunedoara. Ovaj dvorac je trenutno u renovaciji, ali se može posetiti u bilo koje doba godine. U unutrašnjem dvorištu se organizuju različiti festivali i koncerti. Nakon ove posete, možemo se uputiti ka odmaralištu Đeoađju Baj, koje je poznato po termalnim vodama. Tamo postoji i moderna baza za tretmane, a možete posetiti i tamošnji vodopad. Zatim, turista mora obavezno da poseti Sarmizeđetuzu Regiju. Tamo se nalazi tvrđava naših predaka, Dačana. Ovo je oaza mira neviđene lepote i lako joj se može pristupiti. U blizini se nalazi i Ulpija Trajana Sarmizeđetuza, sa veoma starim eksponatima, još iz vremena Rimljana, jer je ovo bilo njihovo utvrđenje. U županiji Hunedoara, od UNESKO-vih spomenika postoji kompleks dačanskih utvrđenja, Nacionalni Park Retezat i UNESKO Međunarodni Geopark Cara Haceguluj.

Adina Popa, administratorka u okviru Geopraka Dinosaurusa nam je rekla da u ovom trenutku, na svetu postoji 140 UNESKO lokacija koje nose naziv geopark“. Ovo je jedno od posebnih mesta u Rumuniji, jer je jedina oblast koja se nalazi u Globalnoj mreži geoparkova i koja je uključena u Međunarodni Program UNESKO za geoznanosti i geoparkove. Svi posetioci mogu otkriti područje fantastičnih, ali istinitih priča, zasnovanih na naučnim istraživanjima i objašnjenih na jeziku koji je dostupan široj javnosti. Ovde se može čuti priča ne samo o patuljastim dinosaurusima koji su živeli pre 70 miliona godina na nekadašnjem ostrvu Haceg, već i priča o zemlji, o prirodi i, pre svega, o ljudima. Stvorena je mreža malih tačaka koje treba posetiti i koje se zovu kuće. U svakoj od kuća postoji neka druga priča, a turisti su pozvani da obiđu celu trasu, kako bi na kraju imali kompletnu sliku Cara Haceguluj i o Geoparku.

U gradu Haceg postoji, na primer, Kuća Geoparka, mesto odakle nam Adina Popa preporučuje da započnemo naše putovanje, jer se tamo nalazi stalna izložba nazvana Aždaje, zmajevi i dinosaurusi“ kao i reprodukcija patuljastog dinosaurusa otkrivenog u ovoj oblasti. Reprodukciju je napravio jedan od najpoznatijih paleontologa na svetu, Kanađanin Brajan Kuli. Zatim treba posetiti i Kuću Vulkana, gde je predstavljen ovaj prirodni fenomen, jer u vreme dinosaurusa ostrvo Haceguluj je bilo vulkanska teritorija, tropske klime, sa potpuno drugačijim okruženjem od onoga što danas vidimo. Postoji i Kuća Tradicija gde se može saznati nešto više o tradicijama zajednica iz ove oblasti. A u Kući za nauku i umetnost postoje dve izložbe: jedna je posvećena zemljotresima, gde možemo saznati više kako nastaju, koliki je njihov značaj i kako se možemo odbraniti od ove pojave. Druga izložna je posvećena paleontološkim otkrićima u Cara Haceguluj. Naravno, postoji i Kuća patuljastih dinosaurusa, gde turista otkriva šta se dešava na jednom paleontološkom lokalitetu, kako paleontolozi uspevaju da otkriju fosile dinosaurusa i malih sisara koji su živeli istovremeno sa dinosaurusima. Sve ove kuće se nalaze na trasi na kojoj turisti mogu otkriti i druge zanimljive stvari iz Cara Haceguluj.

U županiji Hunedoara ćete naći i zanatlije koje prave izuzetne predmete. Kamelija Badja, direktorka Agencijej za ekonomsko-socijalni razvoj županije Hunedoara nam je rekla da oni sarađuju sa Udruženjem Proizvođača tradicionalnih i ekoloških proizvoda iz ove županije. Na primer, u opštini Tomešti, selo Obarsa, još uvek žive stari lončari koji još uvek prave posude od gline. U oblasti Brad postoje zanatlije koji pletu korpe. Postoji i jedan gospodin koji je otvorio muzej kamena i ima impresivnu kolekciju, a kamenje se u narodu naziva i cvetovima rudnika“ i od njih ovaj gospodin pravi i nakit. Postoje žene koje se bave vezom i pravljenjem narodnih nošnji. Kad je reč o tradiciji, moramo vam spomenuti i da se od skora u Bajici otvorio muzej tekstila gde se može videti i impresivna kolekcija narodnih nošnji iz celog sveta.

Dakle, postoji mnogo razloga za jednu dužu posetu županiji Hunedoara koja je destinacija za sve vrste turista. I smeštajna ponuda je veoma bogata i raznovrsna.