Zemlja Bizona
Danas ćemo posetiti zaštićeno prirodno područje, jedno od sedam rumunskih destinacija za ekoturizam. Ovde se organizuje niz posebnih tura koje priroda i lokalna istorija čine jedinstvenim na svetu. Možete provesti dan u ovčarnici, možete okusiti slanu vodu sa izvora koji je prvi put dokumentovan pre više od 8000 godina i, naravno, možete se upoznati sa raznolikošću biljnih i životinjskih vrsta koje se nalaze u prirodnom parku Vanatori Njamc, na severo-istoku Rumunije. Destinacija Zemlja Bizona se većim delom preklapa sa prirodnim parkom Vanatori Njamc, kaže VIorela Kiper, menadžer Udruženja Zemlja Bizona. Glavno zaštićeno područje ove oblasti je prirodni park, jedini u Evropi, gde se bizoni mogu istovremeno sresti u slobodi, polu-slobodi, ali i u zatočeništvu. Trenutno na slobodi imamo oko 50 bizona, koje možete sresti u šetnji kroz šumu. Generalno bizoni se nalaze u krdima, pa čak i ako samo jedan od njih ima GPS ogrlicu, možete videti gde je celo krdo. Bizoni na polu-slobodi se nagledaju i u narednom periodu će biti pušteni na slobodu u šume iz Njamca. A u rezervatu bizona i karpatske faune Dragoš Voda“ imamo osam primeraka. Ovo je jedinstveno iskustvo susreta sa bizonima, licem u lice, na udaljenosti od nekoliko metara, bez ikakvih prepreka između vas i najvećeg kopnenog sisara u Evropi. Ostala zaštićena područja su vekovne breze, Bronzana Šuma, rezervat vekovnih hrastova. Ova dva se pominju i u spisima nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua. Takođe se može videti i rezervat vekovnih hrastova i od nedavno jezero Kueždel, nastalo klizištem, slično kao Crveno Jezero. Delovi drveća izlaze iz vode i stvaraju bajkovitu atmosferu“.
Daniel Onea, 05.11.2020, 13:09
Danas ćemo posetiti zaštićeno prirodno područje, jedno od sedam rumunskih destinacija za ekoturizam. Ovde se organizuje niz posebnih tura koje priroda i lokalna istorija čine jedinstvenim na svetu. Možete provesti dan u ovčarnici, možete okusiti slanu vodu sa izvora koji je prvi put dokumentovan pre više od 8000 godina i, naravno, možete se upoznati sa raznolikošću biljnih i životinjskih vrsta koje se nalaze u prirodnom parku Vanatori Njamc, na severo-istoku Rumunije. Destinacija Zemlja Bizona se većim delom preklapa sa prirodnim parkom Vanatori Njamc, kaže VIorela Kiper, menadžer Udruženja Zemlja Bizona. Glavno zaštićeno područje ove oblasti je prirodni park, jedini u Evropi, gde se bizoni mogu istovremeno sresti u slobodi, polu-slobodi, ali i u zatočeništvu. Trenutno na slobodi imamo oko 50 bizona, koje možete sresti u šetnji kroz šumu. Generalno bizoni se nalaze u krdima, pa čak i ako samo jedan od njih ima GPS ogrlicu, možete videti gde je celo krdo. Bizoni na polu-slobodi se nagledaju i u narednom periodu će biti pušteni na slobodu u šume iz Njamca. A u rezervatu bizona i karpatske faune Dragoš Voda“ imamo osam primeraka. Ovo je jedinstveno iskustvo susreta sa bizonima, licem u lice, na udaljenosti od nekoliko metara, bez ikakvih prepreka između vas i najvećeg kopnenog sisara u Evropi. Ostala zaštićena područja su vekovne breze, Bronzana Šuma, rezervat vekovnih hrastova. Ova dva se pominju i u spisima nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua. Takođe se može videti i rezervat vekovnih hrastova i od nedavno jezero Kueždel, nastalo klizištem, slično kao Crveno Jezero. Delovi drveća izlaze iz vode i stvaraju bajkovitu atmosferu“.
Jedinstveni doživljaj ostaje onaj koji su pripremili čuvari iz prirodnog parka Vanatori Njamc. Viorela Kiper, menadžer Udruženja Zemlja Bizona: Možete krenuti u potragu za bizonima koji su na slobodi ili na polu-slobodi. Zakazuje se nekoliko dana unapred, u Centru za Posetu Prirodnog Parka Vanatori Njamc. A zajedno sa čuvarima, u zavisnosti od vremena i želja turista, može se posetiti i ograda za aklimatizaciju u blizini centra za posetioce, ili trasu sa deset tačaka. U centru za posetioce, s druge strane, možete naći elemente flore i faune iz Parka Vanatori Njamc i izložbu sa tradicionalnim predmetima. Nedavno je otvorena i prodavnica sa lokalnim proizvodima. Iz Centra za posetioce možete ići na dve trase, od koji je jedna do rezervata bizona i karpatske faune Dragoš Voda“. Ako turisti nemaju sreće da vide bizone na slobodi, videće ih u ovom rezervatu, koji je poznat kao zoološki vrt. Ostale aktivnosti su radionice sa zanatlijama iz zone. Imamo zanatlije koji i dalje rade sa tkaninama, glinom ili rezbare drvo“.
Ali kako se može prodreti u tajne tradicionalnih zanata? Viorela Kiper: Zavisi od svakog zanatlije. Možete otići kod njih kući ili se može organizovati radionica na nekom drugom mestu. Među najcenjenijim i omiljenim aktivnostima su modeliranje gline, tkanje, heklanje i predenje, de rezbarenje drveta. Prilikom susreta sa zanatlijom, turista može saznati više o zanatu ili može pokušati da spozna tajne izrade tradicionalnog proizvoda“.
Većina smeštajnih jedinica na ovom području je malog kapaciteta, što se veoma dobro uklapa u trenutne uslove. Posetilac može da odabere između boravka u povučenijem delu, u pansionima u oblasti Agapija, Vanatori ili u oblasti grada Trgu Njamc. Viorela Kiper, menadžer Udruženja Zemlje Bizona kaže da nakon što se smestimo, možemo odabrati i jedan od programa pripremljenih za turiste: Može se organizovati doručak u ovčarnici. Tamo možete videti kako se pravi sir, kako se muzu ovce, ali i degustirati proizvode. Od nedavno organizujemo i eko-branč. To je događaj putem kog promovišemo lokalnu kulturu i gastronomiju. Na jednom mestu se okupljaju domaćini i ljubitelji lokalnih proizvoda i pripremaju odabrana jela specifična za sezonu ili lokalitet. Turisti su pozvani da degustiraju pripremljene proizvode. Pored toga, postoje i radionice i obilasci znamenitosti u okolini. Manifestacija se obično organizuje na različitim mestima: u pansionima, u centru za posetioce Prirodni Park Vanatori Njamc, na livadama i proplancima“.
Trenutno se radi na obeležavanju biciklističkih trasa, jer je područje vrlo pogodno za šetnju, na dužim ili kraćim trasama, različite težine. Ali, do tada, ne propustite posetu tvrđavi Njamc, izgrađenoj u periodu 1375-1391. godine. Reč je o srednjovekovnoj tvrđavi koja je bila deo sistema utvrđenja izgrađenog u Moldaviji krajem 14. veka, u vreme otomanske opasnosti.
