Utisci pobednika konkursa „Alba Julija – Grad Ujedinjenja”

Konkurs Alba Julija — Grad Ujedinjenja” odveo je Jonasa Sela i Sabrinu Frisenborg u periodu od 10. do 18. septembra u jedan deo Rumunije o kojoj nisu znali mnogo stvari, ali koji im je pružio bezbroj lepih iznenađenja. Prvo iznenađenje nije došlo da njihovim prvim jutrom u Rumuniji, već onda kad su osvojili nagradu na konkursu organizovanom od strane Radija Rumunije Internacional u okviru proslave Stogodišnjice. Kako je došlo do toga da Jonas Sel učestvuje na konkursu saznaćemo upravo od njega: Konkurs je bio najavljivan iz nedelje u nedelju i počeo sam da razmišljam o njemu. U jednom trenutku sam odgovorio na pitanja i poslao sam odgovore. Rekao sam sam sebi: Da vidimo šta će biti! Nakon toga sam dobio e-mail u kom sam bio obavešten da sam pobedio”.

Ana Nedelea, 01.11.2018, 14:50

Jonas Sel je otkrio svoju ljubav prema radiju odavno, putem jednog malo aparata koji je kupio na E-Bay-u da bi slušao lokalne stanice. Kako je došlo do toga da sluša Radio Rumunija Internacional reći će nam slušalac emisija na nemačkom jeziku: Otkrio sam da taj aparat može više od toga, slušao sam kratke talase i u jednom trenutku sam ostao na Radio Rumunija Internacional. Tako sam, polako, počeo da slušam sve više ovu stanicu.”

Konkurs koji je organizovao Radio Rumunija Internacional je dao šansu Jonasu Selu i Sabrini Frisenborg da upoznaju Rumuniju više nego preko radija. Došli su spremni da istražuju nepoznata mesta, a u Ariešenj ih je najviše oduševila priroda. Sa kojim očekivanjima su došli na poziv Radija Rumunije Internacional kaže nam Sabrin Frisenborg: Došla sam bez očekivanja. Htela sam da vidim. Moram da kažem da je veoma lepo. Okruženi smo prirodom, planinama, može se mnogo pešačiti. Videli smo i mali vodopad, načinila sam lepe fotografije. Ovo su bili lepi dani.”

Kao što su rekli naši gosti, najviše ih je oduševila Rđava Jama, velika jama, sačinjena od prirode, pećine koje su posetili u okolini Arišenja, rudnik zlata iz Rošija Montane. Priroda je zapanjujuća, jer ovde imamo i šume i brda i planine bez kraja. Samo da se tuda šetaš i zapanjen si! Koliko god hodao, nikog drugog ne srećeš. Malo je ljudi, nisu ovo mnogo gažene staze. Bili smo zadivljeni i rudnikom zlata još iz rimskog perioda. Do sad još nisam video rimski rudnik zlata, video sam rudnike uglja. Nisam očekivao da ću ovde naći rudnike iz rimskog perioda”. A Sabrina Frisenburg kaže: Moram da dodam da mi dolazimo iz regije Rur, gde ima mnogo rudnika. Od veoma starih rudnika, do jedne veoma profesionalne u Bohumu, gde se mnogo spuštaš u dubinu. I ovo je bilo veoma zanimljivo. Ono što smo videli ovde nadogradilo je naše znanje o rudnicima. Ovo je potpuno drugačije”.

Ne samo priroda, već i istorija je zadivila Jonasa Sela i Sabrinu Frisenborg. Naročito njihova poseta memorijalnoj kući Avram Janku, simblu žrtve, gde su saznali deo rumunske istorije nepoznate u Nemačkoj, o rumunskoj revoluciji iz 1848. godine u Transilvaniji. Istoija je zadivila naše goste i u Alba Juliji, gradu Ujedinjen ja: Tvrđava je zadivljujuća, ona je i simbol grada, veoma je dugačka, okružena je parkovima i time je vrednovana u pravom smislu reči, a ima i mnogo turističkih atrakcija, kao što je smena straže koju izvode ljudi u kostimima, koji jašu kroz tvrđavu i izvode smenu straže kakva je ona bila nekada”.

Pejzaži koji oduzimaju dah, istorija, ukusna hrana… sve ovo obećava odmor koji će se dugo vremena pamtiti. Ne može se isto reći i o rumunskoj infrastrukturi, što su primetili naši gosti, koji su posebno naglasili neophodnost boljih veza između aerodroma u Klužu i gradova iz okoline. Onda kad ne putuješ sopstvenim kolima, moraš sve da računaš. Razdaljina između mesta nije toliko velika, ali ima mnogo da se putuje, jer ne postoje brzi putevi. Putuje se seoskim putevima, koji krivudaju preko brda i planina i ne možeš voziti brzo. Ovo treba uzeti u obzir.”

Ovaj ružni detalj nije mogao ipak da zaseni odmor koji je naterao Jonasa Sela i Sabrinu Frisenborg da ponovo posete Rumuniju: Rumunija je veoma lepa zemlja, koliko smo mi videli, ljudi su prijateljski nastrojeni, priroda je lepa, a vredi posetiti i male gradove i sela; ukratko, kući se vraćam sa lepim utiscima. Zasigurno Rumunija nudi mnogo lepšu sliku o sebi nego slika koja se zasniva na predrasudama mojih sunarodnika u Nemačkoj.”