U srcu Transilvanije, u Sibinju

Smeštena u centru Rumunije, u Transilvaniji, županija Sibinj predstavlja pravi izvor kulture i civilizacije, uvek impresionirajući raznovrsnošću turizma koju nudi. Gde god turisti stignu u grad Sibinj, uske gradske ulice ih usmeravaju ka centralnim trgovima, Velikom Trgu, Malom Trgu, Trgu Huet, ali i na druge bočne trgove u istorijskom centru Sibinja, kaže Adela Dadu iz Turističke zajednice županije Sibinj i turistički vodič: Svi putevi prvenstveno vode do Velikog Trga. On je duša grada i oduvek je to bio. To je široki trg gde automobili nemaju pristup, odnosno pešačka je zona. Ljudi imaju dovoljno prostora da uživaju u pogledu na okolne građevine. Čak i sedeći u bašti, uz kafu ili čašu vina, turiste prvenstveno privlače radoznale oči sa krovova. Reč je o prozorima na mansadrama, koje se mogu videti na krovovima zgrada. Ovo su tipični arhitektonski detalji za Sibinj. Mi iz zovemo oči grada. Očigledno da trgom dominira palata Samuela fon Brukentala, gde se nalazi Muzej Umetnosti Sibinja. Ovde imamo izvanrednu galeriju evropske umetnosti, naročito flamanske, ali i Galeriju rumunske umetnosti. Reč je o baroknoj palati koja privlači sve poglede. Zatim imamo Zgradu gradske kuće, koja je zgrada u stilu art nuvo, nešto novija, iz 20. veka, i Rimokatoličku crkvu, kasnobaroknu građevinu iz 18. veka, koja je u funkciji. Obredi se sada održavaju na rumunskom, mađarskom i nemačkom jeziku“.

Daniel Onea, 13.10.2022, 15:14

Smeštena u centru Rumunije, u Transilvaniji, županija Sibinj predstavlja pravi izvor kulture i civilizacije, uvek impresionirajući raznovrsnošću turizma koju nudi. Gde god turisti stignu u grad Sibinj, uske gradske ulice ih usmeravaju ka centralnim trgovima, Velikom Trgu, Malom Trgu, Trgu Huet, ali i na druge bočne trgove u istorijskom centru Sibinja, kaže Adela Dadu iz Turističke zajednice županije Sibinj i turistički vodič: Svi putevi prvenstveno vode do Velikog Trga. On je duša grada i oduvek je to bio. To je široki trg gde automobili nemaju pristup, odnosno pešačka je zona. Ljudi imaju dovoljno prostora da uživaju u pogledu na okolne građevine. Čak i sedeći u bašti, uz kafu ili čašu vina, turiste prvenstveno privlače radoznale oči sa krovova. Reč je o prozorima na mansadrama, koje se mogu videti na krovovima zgrada. Ovo su tipični arhitektonski detalji za Sibinj. Mi iz zovemo oči grada. Očigledno da trgom dominira palata Samuela fon Brukentala, gde se nalazi Muzej Umetnosti Sibinja. Ovde imamo izvanrednu galeriju evropske umetnosti, naročito flamanske, ali i Galeriju rumunske umetnosti. Reč je o baroknoj palati koja privlači sve poglede. Zatim imamo Zgradu gradske kuće, koja je zgrada u stilu art nuvo, nešto novija, iz 20. veka, i Rimokatoličku crkvu, kasnobaroknu građevinu iz 18. veka, koja je u funkciji. Obredi se sada održavaju na rumunskom, mađarskom i nemačkom jeziku“.

Godine 2007., kada je Sibinj bio evropska prestonica kulture, grad je postao pravo otkriće sa stanovišta turizma, kaže Adela Dadu, turistički vodič i Turističke zajednice županije Sibinj. Tada su lokalne vlasti shvatile koliko se turizam dobro kombinuje sa kulturnim ili sportskim događajima. Kulturno-sportska agenda grada bila je u izuzetnoj dinamici i dosta se menjala. I mi smo učili iz godine u godinu. Tako da smo ove godine, na primer, imali izuzetno bogat program svake nedelje, jako mnogo događaja za sve ukuse, za ljubitelje muzike, plesa, pozorišta i sporta. Spomenuću Maraton Sibinja, Biciklističku trku. Sve je krunisano Međunarodnim pozorišnim festivalom, koji je treći po veličini festival u Evropi, nakon festivala iz Edinburga i Avinjona. Ove godine je u Sibinj došlo više od 3000 umetnika iz više od 60 zemalja. Festival se održava svakog juna. Turisti su pozvani svakog juna, uglavnom u prvoj polovini meseca, na 10 dana, da vide i 70 ili 80 događaja dnevno: izložbe, koncerti, ulične animacije. Imamo i Međunarodni džez festival, festival posvećen tradicionalnom folkloru Pesme Planine, Sajam grnčara. Ima mnogo događaja. Sigurno nemamo vremena da ih sve spomenem“.

Ako na raspolaganju imate više vremena i možete posetiti i okolinu Sibinja, postoje dva važna turistička područja, kaže Adela Dadu: Imamo planinsko područje, planine Fagaraš i Čindrel, i takozvanu oblast Marđinimja Sibiuluj, sa 18 tradicionalnih sela, koja se nalaze u podnožju planina. S druge strane imamo brdsko područje, područje nekadašnjih saskih sela, područje koje zovemo Brda Transilvanije. Turisti koji posete planinsko područje, ka Marđinimi, mogu uživati u pastoralnim specifičnostima, još uvek dobro očuvanim u selima, u tradiciji i raznim manifestacijama koje se organizuju tokom cele godine, posvećene zanatstvu, lokalnim običajima, folkloru. A pošto se bliži zima, Gura Rauluj, Rašinari, Salište su poznati po tradiciji koju još uvek čuvaju, tradiciji vezanoj za zimske praznike. U Marđinimi Sibiuluj imamo planinsko odmaralište Paltiniš, gde postoji nekoliko skijaških staza. Staze u okviru kompleksta Arena Platoš, ali i staza Ončešti, posvećenu su amaterima, ljubiteljima skijanja, porodicama, deci i onima koji žele da nauče skijanje i snoubording. Verovatno će se otvoriti u decembru. Ovde takođe postoje i razne staze, ne samo iz Paltiniša, već i iz oblasti sela iz Marđinime. Postoji bezbroj pešačkih ili biciklističkih planinskih staza koje su bile označene tokom projekta Godine Planinarenja“, projekta koji se od prošle godine odvija u Sibinju i koji finansira Županijski Savet Sibinja. Putem ovog projekta započeli smo obiman proces obeležavanja i reorganizacije pešačkih staza. Štaviše, turisti treba da znaju da se svakog vikenda održavaju pešačenja u županiji Sibinj, bilo da je reč o planinskom ili brdskom području, zajedno sa profesionalnim vodičem, koji se promovišu na Fejsbuk stranici Godine Planinarenja“.

Vizija Turističke zajednice Sibinj u narednom periodu se fokusira na ekoturizam, povodom čega je nedavno organizovan Sajam ekoturizma. Pored ovog aspekta, postoji i želja za promovisanjem velnes turizma. Dakle, promovišu se lokalni proizvodi i zdrava ishrana. Ovo su, zajedno sa iskustvima u prirodi, idealni sastojci za odmor na kome se možete udaljiti od užurbane svakodnevice. Ali kakvi su utisci turista? Adela Dadu, turistički vodič iz Turističke zajednice Sibinj: Svakodnevno smo u kontaktu sa stranim turistima i oduševljeni smo što su prijatno iznenađeni. Pre neki dan smo imali turiste iz Kanade koji su posetili našu oblast i koji su rekli da im je žao što su ovde samo dve nedelje, jer bi verovatno bilo potrebno mesec dana da vide celu oblast Transilvanije. Uživaju u autentičnosti, gastronomiji, raznolikim pejzažima, lokalnoj arhitekturi, prijateljskoj dobrodošlici lokalnog stanovništva i zajednice. Ovo su elementi na koje smo mi možda navikli, ali za mnoge je to nešto jedinstveno. I to nas čini srećnim. To nas ohrabruje i daje nam snage da nastavimo dalje sa radom“.

U centru Sibinja postoji nekoliko operatera koji iznajmljuju električne bicikle. Ako vreme dozvoljava, ovim biciklima možete ići po obeleženim stazama u brdima Transilvanije, uključujući Via Transilvanica ili planinsko područje.