U Sibinju sa Mokanicom
Danas idemo u Transilvaniju i zaustavljamo se u županiji Sibinj. Putovaćemo starim vozom, uskom prugom, o kojoj brinu volonteri.
Daniel Onea, 21.03.2024, 17:07
Danas idemo u Transilvaniju i zaustavljamo se u županiji Sibinj. Putovaćemo starim vozom, uskom prugom, o kojoj brinu volonteri, koja povezuje turistički pol Sibinja sa seoskim zajednicama doline Hartibačuluj. Ući ćemo u rezervat prirode, obilno prošaran divljom faunom i posebnom florom, u mirnom seoskom pejzažu, kojim iz daljine dominiraju snežni grebeni Karpata. Uska železnička pruga Sibinj-Agnita-Sigišoara klasifikovana je kao istorijski spomenik.
Od 64 kilometra pruge u Valja Hartibačuluj do sada, sedam kilometara između stanica Hosman i Kornacel volonteri su ponovo pustili u rad. Ovde se, kaže Mihai Blotor, predsednik Udruženja prijatelja Mokanice, redovno organizuju trke dizel lokomotiva, a povremeno i trke parnih lokomotiva.
„Karte se mogu kupiti na sajtu sibiuagnitarailway.com. U stvari, rezervacija se vrši odatle, jer ćete kartu dobiti kada uđete u voz, to je kartonska karta, kao što je nekada rađeno, i koja se ne može poslati mejlom. Takođe, karte se mogu kupiti direktno sa železničke stanice. Sa železničke stanice krećemo za Valja Hartibačuluj, na kraju sela Kornacel. U prvom delu rute idemo paralelno sa putem. Ljudi iz automobila će nam mahati, neki će i zatrubiti. Onda put skreće i idemo kroz sred doline, između brda puna hrastovih šuma, između stada ovaca, sa Karpatima uvek sa naše desne strane.“
Valja Hartibačuluj ostaje jedno od najživopisnijih i manje istraženih područja u županiji Sibinj. S razlogom se zove i Zelena dolina. Prešavši dva mosta, stižemo do zaista divljeg kraja, kaže Mihai Blotor.
„Tamo obično viđamo jelene, divlje svinje. Čuo sam da ima i medveda, ali ih još nisam video iz voza. Putujemo kroz prirodno zaštićeno područje za ptice, drugo po veličini u Rumuniji, posle delte Dunava, područje Natura 2000. Obično vidimo rode, čaplje, sivu čaplju, malog orla i mnoge druge male ptice. Imamo informativne plakate u vagonima. Zatim dolazimo do stanice Hosman. Sama stanica je oko kilometar izvan sela, ali nudi veoma lepu panoramu na njega, sa desne strane. Vidimo utvrđenu crkvu, podignutu na brdu usred sela, a u pozadini planine Fagaraš, obično prekrivene snegom. To je slika koja promoviše Transilvaniju ili čak Rumuniju na međunarodnim plakatima. Tako ćete prepoznati selo Hosman. Crkvu možete posetiti sa specijalizovanim vodičima. Ni deci neće biti dosadno. Postoji potraga za blagom za decu. U selu se nalazi i stari mlin. To je mlin sa mašinom koja još uvek radi na naftu, kao što su mlinovi nekada bili, početkom dvadesetog veka. Valja Hartibačuluj je puna utvrđenih crkava. Ovde je bilo mnogo Sasa, i svaka zajednica je imala svoju crkvu, različitu od druge crkve, sve opasane odbrambenim zidinama. Na primer, Alcana i Nokrik, bi bila najbliža krajnjoj stanici voza.“
Najveći i najpoznatiji događaj u Valja Hartibačuluj je upravo u Hosmanu, na završnoj stanici mokanice. To je muzički festival Holštok, koji se obično održava u julu ili avgustu svake godine. Zatim mokanica pravi posebne trke za učesnike tog festivala. Ali to nije jedini događaj, kaže Mihai Blotor, predsednik Udruženja prijatelja Mokanice.
„Imamo dane sela. Svako selo tada organizuje narodnu paradu. Pored ovih, tu su i neki događaji koje mi meštani zanemarujemo, ali se čini da su veoma uspešni posebno kod stranih turista: sajmovi životinja, koji se organizuju svakog meseca, u drugom selu u dolini. Stranci veoma rado vide sve životinje, sve alate i opremu, na primer za konje, za fijakere, koje imaju u muzeju, ali ovde imaju priliku da ih vide u stvarnosti.“
Ako želite da uživate u zaista posebnom putovanju u Valja Hartibačuluj, zakažite svoje putovanje tokom manifestacije Dani Mokanice.
„To je naš najveći događaj, započet 2015. godine. To je bio naš razlog da pokrenemo parnu lokomotivu, jer obično vozimo dizelom. Ovekovečili smo to, iako sada vozimo i parnom u druga doba godine. „Dani Mokanice“ ostaje naš najveći i najtraženiji događaj, jer pored vožnje vozom imamo i razne druge aktivnosti, pa i za decu. Za odrasle pripremamo folklorne predstave. Imali smo i bazen na naduvavanje, u jednom trenutku, jer je napolju bilo veoma vruće. Manifestacija „Dani Mokanicce“ se održava svakog septembra, oko poslednjeg vikenda školskog raspusta. I ove godine biće organizovano. Putovaćemo parnom lokomotivom i pet putničkih vagona. Biće kružnih putovanja oko pet puta dnevno kroz veličanstvenu prirodu početka jeseni u Valja Hartibačuluj, kada se boje menjaju i mislim da je najlepše doba godine. Na prošlogodišnjim „Danima Mokanice“ imali smo ljude iz Južne Afrike koji nisu znali za ovu manifestaciju, ali su se vozili biciklom kroz okolinu. Videli su voz na stanici i stali su da putuju njime. Rekli su da im je to, do tada, bila najlepša avantura celog putovanja s desna na levo po Rumuniji, biciklom, jer je bila i tako neočekivana. Ni sami sebe mnogo ne promovišemo, mi smo neka vrsta skrivenog blaga Transilvanije. Mnogi nas pronađu slučajno, a na taj način iskustvo postaje još prijatnije.“
Od Mihaja Blotora, predsednika Udruženja prijatelja Mokanice, saznali smo da je najveći projekat proširenje rute, kako bi turisti mogli da stignu do što većeg broja lokalnih zajednica i na taj način podstakli njihov održivi razvoj. Pored toga, zajednice su bile i nastavljaju da budu uključene u oblikovanje kompletnog turističkog proizvoda. Prošle godine je u cenu ulaznice bio uključen obilazak sela Hosman i njegovih znamenitosti i posete lokalnim sirarima. Ove godine se formira integrisani paket sa školskom farmom u Kornecelu, gde deca mogu da nauče mnogo o svim životinjama koje se nalaze u seoskom dvorištu ili da jašu ponije. Mokanica u Valja Hartibačuluj je jedina funkcionalna Mokanica u Rumuniji, kojom upravljaju u potpunosti volonteri. Sezona 2024. godine počinje u prvoj polovini aprila.
