U Planinama Apusenj

Smešteni u Transilvaniji, na zapadu Rumunije, Apusenj nisu nužno zapaženi zbog svoje nadmorske visine, najveći vrh ne prevazilazi visinu od 1849 metara, već po višestrukim mogućnostima provođenja slobodnog vremena. Naše putovanje započinjemo upravo iz centralnog područja, iz Prirodnog Parka Apusenj, poznatog kao jedan od najvažnijih u pogledu biodiverziteta i iskustva tokom posete.

Daniel Onea, 27.02.2020, 12:20

Smešteni u Transilvaniji, na zapadu Rumunije, Apusenj nisu nužno zapaženi zbog svoje nadmorske visine, najveći vrh ne prevazilazi visinu od 1849 metara, već po višestrukim mogućnostima provođenja slobodnog vremena. Naše putovanje započinjemo upravo iz centralnog područja, iz Prirodnog Parka Apusenj, poznatog kao jedan od najvažnijih u pogledu biodiverziteta i iskustva tokom posete.

Paul Jakobaš je menadžer destinacije u programu ekoturizma pod nazivom Kraljeva Šuma i predstavnik je Apuseni Experience, organizacije koja promoviše odgovoran turizam: U Prirodnom Parku Apusenj možda se najviše preporučuje planinarenje, koje te vodi kroz krašku visoravan Padiš, sa bezbroj atrakcija povezanih sa kraškim krajolikom, šumovitim, veoma dobro zastupljenim u Prirodnom Parku Apusenj. Nabrojao bih utvrde Ponoruluj, klisuru Galbenej, klisuru Somešuluj Kald, utvrde Radesej, Pojana Ponor i Lumja Pjerduta, Groapa de la Barsa. Evo samo nekoliko atrakcija koje čine od svakog planinarenja, bez obzira na nivo spremnosti ili očekivanja, nezaboravno iskustvo. U oblasti Prirodnog Parka Apusenj možemo takođe stupiti u kontakt sa lokalnim stanovnicima (moții), koji trajno žive na nadmorskoj visini od 1000-2000 metara, u ventralnom delu Apusenja, u dolini Ariješuluj i na dolinama pritoka ove reke. Najreprezentativniji zajednice su zajednice iz Gecara, Albak-Matišešti, Kasa de Pjatra Ariješenj. Oni su veoma hrabri ljudi. Do nedavno su bili veoma vezani za kulturu drveta. Trenutno, promenili su perspektivu i sve su otvoreniji za prijem turista u njihovu oblast, jer imaj uăta pokazati. Postoji mnogo starih kuća, ali i pomoćnih zgrada, prekrivenih granama jela, što je specifično za njihovu oblast koja se naziva i Cara Mocilor. Proizvode različite predmete od drveta, predmete koje su se nekada koristile u domaćinstvima. Danas su to više ukrasni objekti. Postoje i tkačice, koje rade na razboju i koje imaju mnogo toga da kažu o motivima koje koriste na svojim kreacijama“.

Iz Prirodnog Parka Apusenj krećemo prema severozapadu, ka Kraljevoj Šumi. Ovde je nadmorska visina niža, ali umesto četinarski, nalazimo listopadne šume. Ali i dalje je reč o kršu. Paul Jakobaš, menadžer destinacije: U Kraljevoj Šumi imamo najdužu pećinu u Rumuniji, Vetrovu Pećinu, sa preko 50 kilometara podzemnih galerija. Ova pećina se i dalje istražuje, a otkriva se da je njena dužina jođ veća. U ovoj oblasti imamo i niz uređenih pećina: Pećina Mezijad, Pećina sa Kristalima iz Mina Farku. Imamo i pećine na najvišim standardima kad je reč o turističkim i bezbednosnim aranžmanima: pećina Vadu Krišului i Pećina Unguru Mare. U podnožju Apusenja možemo posetiti i čuvenu Pećinu Medveda. Spomenuo bih i Lednik iz Skarišoare, najveći podzemni lednik u Evropi, sa preko 100.000 kubnih metara fosilnog leda. Ovo je deo Apusenja gde se može uživati u najviše avanturističkih aktivnosti. Imamo na stotine penjačkih i planinarskih staza, rafting i nekoliko pećina. Posetiocii ih mogu posetiti, ali uz specijalnu opremu i specijalizovanog vodiča. Na sve ovo se dodaje i mreža planinskih staza za trčanje, što je čini jednom od najreprezentativnijih oblasti kad je reč o avanturama“.

I porodice sa decom mogu uživati u širokom spektru aktivnosti u planinama Apusenj. Za njih, ali i za bicikliste, Paul Jakobaš, menadžer destinacije sa sajta padureacreaului. ro, preporučuje oblast Planina Traskau: Ovo je područje nasuprot Kraljeve Šume, na jugoistoku, blizu Ajuda, Alba Julije, Tejuša. I to je kraška oblast. Postoji jako mnogo klisura, kraških visoravni i nekoliko izuzetnih pećina. Traskaul je pak specijalan jer tamo kao da život usporava. Nalazimo dobro očuvane zajednice, koje su zadržale tradicionalan način života, kao pre 60-80 godina. Ako fotografišete, slike će vas podsećati na stare foto albume iz međuratnog perioda. Tamo se skoro ništa nije promenilo. Ljudi su očuvali tradiciju, arhitekruru i tradicionalni način života koji se zasniva na samoodrživoj poljoprivredi. Reč je o malim domaćinstvima, koja su, zahvaljujući održivog načina poljoprivrede, veoma dobro integrisana u pejzaž“.

Možda najvažnije iskustvo turista je da vide i da komuniciraju sa meštanima, da bliže sagledaju njihov stil života. Paul Jakobaš: Ako uspemo da im nađemo smeštaj kod meštana, turisti su oduševljeni što mogu da komuniciraju, da vide kako oni žive, da jedu sa njima za stolom. U drugom planu je veoma očuvana priroda, flora i fauna. U Apusenj još uvek je dobro očuvana populacija velikih mesoždera. Pored toga, divlje cveće iz Apusenja je divno, naročito u proleće. U Cara Mocilor imamo polja planinske smreke ili divlje orhideje. Imamo rezervat Skarica Belioara, oblast sa nekolik odesetina endemskih vrsta cveća. Od ovih, Lincura je zaista posebna. Spomenuću i klisuru Intregalde, sa najnižom nadmorskom visinom u Rumuniji, gde možemo naći runolist na 400 metara nadmorske visine“.

Veoma zanimljiva, u Apusenj, je i istorija. Rošija Montana, neprocenjiva baština, najstariji je dokumentovani lokalitet u Rumuniji. Uz Cara Mocilor, Rošija Montana je važna destinacija sa istorijskog i kulturnog stanovišta.