Turizam u Bukovini
Danas ćemo posetiti severni deo Rumunije, poznat kao područje manastira. Zajedno ćemo otkriti Bukovinu, koja je idealna jesenja destinacija za porodični turizam, aktivni turizam i odmor.
Daniel Onea, 19.09.2013, 22:37
Danas ćemo posetiti severni deo Rumunije, poznat kao područje manastira. Zajedno ćemo otkriti Bukovinu, koja je idealna jesenja destinacija za porodični turizam, aktivni turizam i odmor.
Rumunska istorijska pokrajina Bukovina poznata je pretežno zahvaljujući svojim starim manastirima, koji su uključeni u spisak UNESKO-a. Ali, zona je čuvena i po prelepim peizažima, po selima koja čuvaju nekadašnje narodne tradicije i arhitekturu. Katalin Nekifor, predsednik Županijskog saveta Sučava, rekao nam je da ovde turisti mogu se baviti brojnim sportovima, kao što su jahanje, lov, kulturni turizam ili ekstremni sportovi: Zavisno od želja turista, možemo organizovati individualni odmor. Ali moramo reći da je Bukovina zona manastira, u kojoj se nalaze Voronec, Sučevica, Moldovica i drugi verski spomenici čija je vrednost čuvena u celom svetu, s obzirom da su manastiri uključeni na spisak spomenika UNESK-a. Važan je, istovremeno, arhitektonski faktor, prisutan pretežno u selima Bukovine, jer u gradovima, na žalost, izgubljen je kontakt sa tradicijom, sa našim kulturnim nasledjem. Turisti mogu posetiti gradove Vatra Dornej i Kampulung Moldovenesk, u kojima mogu uživati u lepim peizažima ili u prizorima koje nude planine Rarau, Djumalau i Kalimani. U nizijama, na primer, nalazi se niz spomenika i muzeja, a najinteresantniji je grad Falticeni, gde se nalazi jedina autorska kolekcija u Rumuniji, odnosno umetnički muzej Jon Irimesku, veliki rumunski vajar koji je živeo izmedju 1903. i 2005. godine.”
U umetničkom muzeju Jon Irimesku izloženo je više od 3.000 vajarskih radova i 1.000 crteža. Direktor muzeja, George Daskalesku, govorio nam je o vajaru Jonu Irimeskuu: Bio je jedan od najvećih vajara 20. veka i nastavio zlatnu generaciju umetnika, kao što su bili Pačurea i Brankuši. Rodjen je i formiran na posebnom duhovnom prostoru Faltičenija, odakle potiče oko 100 lićnostima, poput pisaca, likovnih umetnika, glumaca. Stvaralaštvo Jona Irimeskua je mešavina klasike i modernog stila, polazeći od grčkog klasicizma. On je stupio u kontakt sa velikim umetničkim pravcima u Parizu, ali ostao je otvoren za nove elemente kojima je pridodao svoj talenat, umetnički duh i inspiracija.”
Katalin Nekifor, predsednik Županijskog saveta Sučava, je ranije radio u turističko- ugostiteljskoj oblasti i imao priliku da razgovara sa domaćim i inostranim turistima: Radio sam u ugostiteljsko- turističkoj industriji i bio sam u direktnom kontaktu sa turistima. Mogu Vam reći da su se stvari mnogo promenile zadnih 15 godina. Ali mi, koji radimo u oblasti turizma, shvatili smo da najbolja reklama su zadovoljni turisti i zato učinimo sve da bi oni želeli da se vrate.”
Nastavljamo naše putovanje po Bukovini posetom opštini Mardžinea, gde, u zgradi starijoj od 100 godina funkcioniše etnografski muzej. Impresionantna nije, medjutim, starost zgrade, već izloženi predmeti: narodne nošnje, narodne tkanine, keramika i ogrlice. U muzeju, turisti mogu se upoznati sa zanatlijama, koji dokazivaju svoju umetničku veštinu. Korneliu Magopac bavi se grnčarstvom još od detinjstva, kada je zanat učio od svojih roditelja: Mi se razlikujemo od drugih centara keramike korišćenjem isključivo prirodnih boja i time smo jedinstveni u Rumuniji i u Evropi. U prvom redu to privlači naše turiste, medju kojima 40 odsto stranih, i zatim ih privlači prizor. Organizujemo i izložbe gde se mogu kupiti naši narodni predmeti, turisti mogu posetiti radionice i videti u kojim uslovima i kako rade zanatlije. Ljudi su radoznali i žele da probaju sve, a mi im nudimo mogućnost da rade i da sami izrade keramičke predmete. Oni koji su pokušali su uživali, otišli sa lepim uspomenama i rekli da će se vratiti.”
Nastavljamo putovanje do malog sela Vama, skriveno medju brdima. Ovde, u tradicionalnoj bukovinskoj kući nalazi najbogatija kolekcija farbanih i ukrašenih jaja iz Rumunije i jedna od najznačajnijih kolekcija jaja u Evropi. Kolekcija je izložena u 22 izloga, a o njoj nam priča profesorka Leticija Oršivski: Kao predstavnica zemlje i Bukovine na medjunarodnim salonima i izložbama ukrašenih jaja, uspela sam da otvorim ovaj muzej u kojem se nalazi više od 3.000 jaja iz 79 zemalja sveta. Ove su zemlje u kojima se po tradiciji farbaju i ukrašavaju jaja, uključujući i Rumuniju. Ovde možete se upoznati sa evolucijom jaja tokom vremena. U nasoj zoni, u Bukovini, nekada su jaja bila ukrašena jednostavnim motivima i elementima Zemlje, koji su prisutni i na narodnim peškirima, tepisima i narodnim nošnjama. Boje su dobijene od biljaka, od listića luka, repe i uglja.”
U muzeju u selu Vama, turisti mogu videti ukrašena jaja iz Balija, Vijetnama, Kine, Češke, Nemačke i čak Australije, a svako ima svoju priču.
(Autor: Danijel Onea. Prevod: Teodora Kristez)