Turizam u Bistrici-Nasaudu
U severnoj Rumuniji, u okrugu Bistrica-Nasaud, priroda i istorija se prepliću u fascinantnoj priči.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 10.04.2025, 19:42
U severnoj Rumuniji, u okrugu Bistrica-Nasaud, priroda i istorija se prepliću u fascinantnoj priči. Šetnjom kroz Bistricu, sedište okruga, otkrivamo tragove bogate srednjovekovne istorije. Ali prava magija mesta počinje izvan granica grada. U Kolibici, nazvanoj „planinsko more“, čist vazduh i planinarenje oduševljavaju sve turiste. Zatim, prema prevoju Tihucca, pejzaž postaje sve divljiji, a mesta podsećaju na legendu o grofu Drakuli. Razvan Čerčeža, direktor Udruženja za razvoj među zajednicama „Turizam u Bistrici-Nasaudu“, otvara nam kapiju Transilvanije i poziva nas da započnemo naše putovanje u sedištu okruga, Bistrici.
„Ističem naziv regiona kao kapija Transilvanije, jer je Transilvanija već brend barem na regionalnom nivou, ako ne i širom sveta. Grad Bistrica je deo sedam utvrđenih gradova. To je početak jedinstvenog iskustva u ovoj oblasti Transilvanije, jer je blizu već uspostavljenih i veoma promovisanih destinacija: Maramureš i Bukovina. Govorimo o kraćim putevima iz grada Bistrice, koji takođe čuva riznicu lokalne kulture. Najamblematičniji spomenik je Evangelistička crkva. Ima najvišu kulu u Transilvaniji. Takođe ima element jedinstvenosti. To je jedina kula opremljena liftom. Dakle, čekamo turiste sa novim objektom koji olakšava ovu posetu i doživljaj. Nastavljamo sa ansamblom Šugalete. I ovo je jedinstveno iz kulturno-istorijske perspektive grada Bistrice. Nastavio bih sa opštinskom rehabilitovanom mrežom prolaza u Bistrici. Bistrica je poznata i kao „grad prolaza“. Čitava istorija vam je dostupna samo posetom odgovarajućih pasaža. Svaki od njih ima ime, ali oni takođe predstavljaju i esnaf. Svaki od ovih prolaza predstavlja po neki esnaf koji je nekada vodio računa o tom prolazu. Možemo nastaviti priču o Bistrici sa mnogim kulturno-istorijskim elementima velike vrednosti. U Bistrici imamo Kuću srebrnara, Muzejski centar Bistrice“.
Kuća srebrnara je značajan spomenik grada Bistrice. Sagrađena je u 16. veku u gotičko-renesansnom stilu, sa impresivnom fasadom ukrašenom glaziranim keramičkim elementima. Njena prepoznatljiva kupola je ističe na trgu Petra Rareša. Kaže se da je pripadala bogatom kujundžiji srebra, iako je istorijski verovatnije bila rezidencija važne patricijske porodice. Ime se zadržalo zbog lepote koja podseća na bogatstvo zanatlija. Štaviše, u Bistrici ćete otkriti 54 arhitektonska spomenika, arheološka nalazišta i skulpture od nacionalnog i međunarodnog interesa. A odavde možemo napraviti rute do svih kardinalnih tačaka okruga, pri čemu je svaki deo jedinstveno iskustvo, kaže Razvan Čerčeža, direktor Udruženja za razvoj među zajednicama „Turizam u Bistrici-Nasaudu“.
„Ako krenemo istočno od okruga, naići ćemo na lanac lokaliteta pod nazivom Bargaje, možda među najpromovisanijim širom sveta, zahvaljujući ovdašnjem prevoju Bargaului. Ovo bi bilo mesto čuvenog grofa koji se pojavljuje u romanu Brama Stokera. Ali ne zaboravimo na istoj ruti odmaralište Kolibica, koje je takođe deo lanca odmarališta Bargauluj. Ako krenemo na sever, nailazimo na dolinu Someša i dolinu Ilvelor, obe dobro poznate. Graniče se sa Nacionalnim parkom planine Rodnej. Na istoku imamo plato, ravničarski deo gde imamo drvene crkve. Istovremeno, prisutni smo i na kulturno-turističkoj ruti drvenih crkava u Rumuniji sa nekoliko ciljeva u toj oblasti. Zatim, krenuvši na jug, stižemo do područja vinograda. Bistrica-Nasaud je ponovo privukla pažnju turista kao vinska destinacija. Koristeći ovu temu, kreirali smo kulturnu turističku rutu „Priča o vinu iz vinograda Lekinca“.
Smeštena na nadmorskoj visini od 900 metara, odmaralište Kolibica je kapija ka planinama Kalimani. Od 1923. do 1975. Kolibica je radila kao banjsko odmaralište. Priče onih koji su se izlečili od tuberkuloze zahvaljujući lekovitim svojstvima vazduha potvrđene su studijom koju je naručilo Okružno veće Bistrice-Nasaud. Prirodni resursi, odnosno kvalitet vazduha, prirodne vode, flora i fauna su izuzetni. Ali, pored opuštanja, područje podstiče i sportske aktivnosti. Možete ići na planinarenje, jahanje, vožnju kočijom ili saonicama. Ovde se takođe praktikuje kajak, rafting, paraglajding, planinarenje, penjanje i lov.
U okrugu Bistrica-Nasaud, narodna umetnost još uvek opstaje zahvaljujući veštim rukama lokalnih zanatlija. U selima žene čuvaju tradiciju šivenja na narodnim košuljama, sa jedinstvenim šarama inspirisanim prirodom i drevnim simbolima. Na primer, u oblasti Nasaud, narodna nošnja sa finim vezom i šarenim pojasevima je pravo umetničko delo. Zatim, slamnati šeširi iz Salve poznati su širom zemlje jer su ručno rađeni sa velikom pažnjom.
„Sada radimo na kulturno-turističkoj ruti narodnih zanatlija, kroz koju ćemo okupiti skoro sve što narodne zanatlije u okrugu znače. Tako ćemo ih predstaviti i promovisati. Imamo dosta značajnih primera, počev od Virdžinije Linul i Vasilea Serecana. Oni su ti koji obrađuju i prenose zanat tradicionalne rumunske nošnje, Prisutni smo na internetu, možete nas naći na internet stranici bnpoartatransilvaniei.ro ili pod nazivom Visit Bistrita-Nasaud na najvažnijim društvenim mrežama. Tamo obaveštavamo o svim događajima koji se organizuju u Bistrici-Nasaudu. Takođe želim da uputim poziv svima koji dolaze u oblast Transilvanije i sa velikim zadovoljstvom ih podsećam da ne zaborave da budu aktivni. Turisti mogu poneti svoju sportsku opremu. Ukoliko nam dođu ljubitelji trčanja, svakako neka ponesu svoju opremu, jer imamo značajan broj sportskih takmičenja, posebno planinskog trčanja. Istovremeno imamo i biciklističke događaje u prirodi. Biciklizam u Transilvanijskoj kapiji je relativno nov i pomaže nam da otkrijemo okrug Bistrica-Nasaud na drugi način, naime biciklom. Pominjem i pešačenje na velike udaljenosti, kao što je Via Transilvania. Sve ovo nudi turistima nezaboravno iskustvo.”
Za potpuni doživljaj ne propustite 21 lokalnu gastronomsku lokaciju. Domaćini u planinskom području poznati su po svom svežem siru, urdi i planinskoj telemea. Ovi proizvodi su osnova u lokalnoj kuhinji, a takođe se konzumiraju uz crveni luk i domaći hleb. Morate da probate i pitu „poale-n brau“, henkleš ili liki sa pavlakom i knedle od šljiva, deserte koji čuvaju autentični ukus starih vremena.
