Turističke trase u Planinama Mačin
Početkom jeseni, oblast primamljiva za planinarenje je sever Dobrudže, tačnije Planine Mačin (jugoistok Rumunije). Iako imaju nadmorsku visinu uporedivu sa brdima, Planine Mačin nude izuzetne pejzaže i neverovatne geološke oblike koje možete otkriti šetajući po lakim trasama. Putovanje u ovo područje može se kombinovati sa putovanjem ili odmorom u rezervatu biosfere Delta Dunava, jednoj od glavnih turističkih atrakcija Rumunije. Direktor Centra za turističko informisanje i promovisanje Mačin, Dan Stajku, predstavio nam je trasu koja vodi ka Vrhu Prikopanuluj: Poseta bi trebalo da počne u Centru za turističko informisanje i promovisanje, gde će turisti pronaći informacije i materijale prezentacija, napravljene uz pomoć Gradske kuće Mačin. Zatim, u blizini grada, Vrh Prikopanuluj je trasa označena plavom trakom, koja počinje u blizini Mačina, na Nacionalnom Putu 2D, sa desne strane Drvenog Krsta. Trasu možete proći za 4 sata laganog hoda, na šta se dodaju pauze za fotografije i odmor. Spektakularne geološke formacije, koje su se formirale pre 255 miliona godina, oduševiće maštu turiste svojim oblicima koji kao da su iz drugog sveta, a greben masiva Prikopanul nudi panoramu nad depresijom Mačin, Dunovaom, depresijom Lunkavica i gradovima Galaci, Braila i Reni. Među bizarnim formacijama koje susrećemo na ovoj trasi, spomenućemo Dobrudžansku sfingu“, erodirane monolite poput Babela, a na ovom području susrećemo i vrlo retke biljke od međunarodnog značaja kao što su Dobrudžansko zvono“, Patuljasti karanfil“. U ovom staništu nalazimo i reptile poput dobrudžanske kornjače i dobrudžanskog guštera. Kornjača je zaštićena zakonom“.
Ștefan Baciu, 17.09.2020, 12:18
Početkom jeseni, oblast primamljiva za planinarenje je sever Dobrudže, tačnije Planine Mačin (jugoistok Rumunije). Iako imaju nadmorsku visinu uporedivu sa brdima, Planine Mačin nude izuzetne pejzaže i neverovatne geološke oblike koje možete otkriti šetajući po lakim trasama. Putovanje u ovo područje može se kombinovati sa putovanjem ili odmorom u rezervatu biosfere Delta Dunava, jednoj od glavnih turističkih atrakcija Rumunije. Direktor Centra za turističko informisanje i promovisanje Mačin, Dan Stajku, predstavio nam je trasu koja vodi ka Vrhu Prikopanuluj: Poseta bi trebalo da počne u Centru za turističko informisanje i promovisanje, gde će turisti pronaći informacije i materijale prezentacija, napravljene uz pomoć Gradske kuće Mačin. Zatim, u blizini grada, Vrh Prikopanuluj je trasa označena plavom trakom, koja počinje u blizini Mačina, na Nacionalnom Putu 2D, sa desne strane Drvenog Krsta. Trasu možete proći za 4 sata laganog hoda, na šta se dodaju pauze za fotografije i odmor. Spektakularne geološke formacije, koje su se formirale pre 255 miliona godina, oduševiće maštu turiste svojim oblicima koji kao da su iz drugog sveta, a greben masiva Prikopanul nudi panoramu nad depresijom Mačin, Dunovaom, depresijom Lunkavica i gradovima Galaci, Braila i Reni. Među bizarnim formacijama koje susrećemo na ovoj trasi, spomenućemo Dobrudžansku sfingu“, erodirane monolite poput Babela, a na ovom području susrećemo i vrlo retke biljke od međunarodnog značaja kao što su Dobrudžansko zvono“, Patuljasti karanfil“. U ovom staništu nalazimo i reptile poput dobrudžanske kornjače i dobrudžanskog guštera. Kornjača je zaštićena zakonom“.
Iako nisu prekrivene velikim površinama šuma, Planine Mačin i oblasti livade pružaju utočište velikim sisarima, kao što su jeleni, lisice, zlatni šakali i divlje svinje. Za one koji su zainteresovani za više od obične šetnje, za one zainteresovane za odmor u oblasti Planina Mačin, treba dodati da u gradu Mačin i u mestu Greči, jednom od polaznih tačaka za planinarenje, postoji nekoliko jedinica za turističko informisanje. Takođe, Nacionalna Direkcija Nacionalnog Parka Planine Mačin uredila je prostor za kampovanje u samom podnožju planine, u području nazvanom Lekovita Česma“. Prema direktoru Centra za turističko informisanje i promovisanje Mačin, Dan Stajku, planinarenje u Planinama Mačin se preporučuje u proleće ili jesen. Sledeći drugu trasu, koja polazi iz mesta Greči, turisti će stići na najviši vrh Planina Mačin: Još jedna atrakcija oblasti je Vrh Cucujatu, koji se nalazi na istoimenoj trasi. Ova trasa polazi iz centra mesta Greči i označena je plavim trouglom. Na ovoj trasi, na zapadnoj strani Planina Mačin, nalazi se najviši vrh Planina Mačin, kao što sam već rekao, Vrh Cucujatu, koji ima visinu od 467 metara i koji je nastao pre oko 295 miliona godina. Panorama koju nudi ovaj vrh je prostrana i spektakularna. Odavde vidimo Vrh Prikopanuluj i vrhove glavnog grebena Planina Mačin, gradove Galaci, Mačin, Braila, depresiju Greči, vrh Lakobdjal i prirodni rezervat Kervan Tulča. Odavde se vidi i rukavac starog Dunava, rukavac Mačin, kako se sad zove. U šumovitom delu ove trase nalazimo pejzaže balkanske, mediteranske i centralno-evropske šume. U proleće, u mesecima april-maj, možemo se na ovoj trasi diviti dobrudžanskoj ruži, koja je zakonom zaštićena. Na ovoj trasi Nacionalna Direkcija Nacionalnog Parka Planine Mačin uredila je dva mesta za kampovanje: jedan kod Izvora Italijana, a drugi u Valja Sjaka. Turisti koji stižu u ovu oblast se mogu smestiti kao u Mačinu, tako i u Lunkavici, jer trasa koja polazi iz Greči stiže u oblast Četacuja — Lunakvica ili u pansionima iz Greči, gde postoje i mesta za kampovanje“.
U Planinama Mačin postoji 12 trasa za planinarenje, male i srednje težine, koje se mogu preći za jedan dan, a najduža trasa ima 12 kilometara. Ne morate nositi ruksak na leđima da biste planinarili, jer ćete videti velike površine pokrivene vinovom lozom, kao i podrume vina gde možete degustirati kvalitetna vina. Detalje nam daje direktor Centra za turističko informisanje i promovisanje Mačin, Dan Stajku: Ako već govorimo o ovim planinama u Rumuniji, vinograd Sarika Nikulicel je najstarija iz Dobrodže i ima tri vinska centra: Mačin, Nikulicel i Tulča. U Mačinu možemo otkriti tajne vinarije tokom degustacije najboljih vina. Ovde ćete čuti priču direktno od onih koji proizvode vino, ljudi koju ulažu svoju dušu u umetnost pravljenja vina. Tokom degustacije čućete lepe priče o istoriji vina iz Mačina, o tehnikama proizvodnje, ali i kako se služe vina, kako se identifikuju sorte i kako se povezuje vino sa hranom. U vinogradu se uzgajaju i rumunske i međunarodne sorte, a od rumunskih treba spomenuti Fetjaska Regala, Fetjaska Alba, Tamaioasa Romanjeaska, Fetjaska Neagra“.
Pored vina i lokalne kuhinje, Dobrudža privlači tradicijom, legendama, a naročito multikulturalizmom. U Dobrudži zajedno živi 18 etničkih zajednica, od kojih su najbrojnije zajednice Turaka, Tatara, Rusa Lipovenj, Grka, Bugara i Italijana.