Prima pagină » Rubrike » Turistički vodič » Turističke atrakcije u županiji Bistrica-Nasaud

Turističke atrakcije u županiji Bistrica-Nasaud

Danas putujemo u Transilvaniju. Polazeći od reprezentativnih spomenika grada Bistrica, županijskog glavnog grada, posetićemo i banju Sangeorz-Bai i planinsku oblast. Ovde možete jahati, možete ići stopama grofa Drakule ili se možete opustiti na obalama veštačkog akumulacionog jezera. Ovidiu Bozbić, savetnik u Upravi za Obrazovanje i Turizam u okviru Gradske kuće Bistrica, kaže da se grad prvi put pominje još 1214. godine, kada su Tatari, dolazeći iz Moldavije, napali Transilvaniju, a Bistrica je bila prvi grad u koji su kročili: Stari rukopisi kažu da su tad ubili 6. 000 stanovnika, što ukazuje da je ovo bio naseljen grad. Ovo je najseverniji grad Sasa iz Transilvanije, deo je sedam transilvanijskih gradova-utvrđenja koje su osnovali Sasi. Oni su uglavnom došli iz doline Mozela i iz Luksemburga. Mesto su nazvali na početku Nosa, a prvi put se u dokumentima pominje pod imenom Bistrica ili Bistriča 1264. godine. Budući da se nalazi na granici sa Moldavijom i predstavlja kapiju ulaza u Transilvaniju, usvojen je i naziv Kapija Transilvanije. Imamo i maskotu: noja. U srednjevekovnom periodu, pošto je noj bio slabo poznata životinja, smatralo se da je jedino živo biće koje može svariti gvožđe. Noj je amblem mađarskog kralja Lajoša I Anžujskog, koji je 1363. godine dao Bistrici status slobodnog kraljevskog grada, zajedno sa pravom održavanja sajma u trajanju od dve nedelje, svakog avgusta“.

Daniel Onea, 06.06.2019, 14:36

Danas je grad Bistrica miran grad, moderan, ali stari spomenici ostaju svedoci njegove bogate istorije. Oni se mogu videti na svakom koraku. Ovidiu Bozbić, savetnik u Upravi za Obrazovanje i Turizam u okviru Gradske kuće Bistrica: Počeli bismo posetu sa starim manastirom koji je danas pravoslavna crkva, sagrađen 1270. godine, što je i najstarija crkva u Bistrici. Isprva je bila franjevački manastir, zatim katolička crkva, a sad je pravoslavna. Zatim imamo glavni simbol grada, Evangelističku crkvu, izgrađenu u 14. veku na ruinama stare crkve u romanskom stilu. Vremenom je bila menjana, a poslednje izmene, kako danas izgleda, načinjene su između 1560-1563. godine, u renesansnom stilu. Radove je izveo italijanski zanatlija, u istoriju upamćen kao Petar Italus. Crkva ima i kulu visoku 75 metara. Ovo je najviša kula od kamena u Transilvaniji i ima i lift. Ozbiljniji radovi su započeti 2008. godine, nakon velikog požara, drugi veliki radovi u istoriji kule i crkve. Prvi radovi su izvedeni 1857. godine, a drugi 2008. godine. Nakon renovacije, turisti se mogu diviti gradskoj panorami na visini od oko 40 metara. Imamo i Kuću Srebrnara, kuća koja je danas Nemački kulturni centar. Izgradio ju je isti zanatlija koji je i renovirao crkvu 1560. godine“.

Oni koji mogu provesti više dana u Bistrici, mogu odabrati da posete glavne turističke objektive županije. Ovidiu Bozbić kaže da je lista dugačka: Imamo Pasul Tihuca, sa Hotelom Zamak Drakula, na granici sa županijom Sučava. Vlasnici ovog hotela su napravili i kriptu, iz koje uveče izlazi glumac koji glumi grofa Drakulu. Imamo Manastir Piatra Fantanele koja je veoma lepa, na vrhu planine. Zimi se može skijati. Možemo preporučiti zatim Sangeorz Bai, banju čuvenu po mineralnim vodama koje leče bolesti žuči. Banja se nalazi na 50 kilometara od Bistrice, na obromcima planina Rodnej. Pećina Taušoare je do pre dve godine imala najdužu galeriju u Rumuniji. Imamo zamke, evangelističke crkve“.

Međutim, mnogi turisti se odlučuju da posete ulazak Planina Kalimani, ka Kolibici. Andrea Spanu, iz turističke agencije Centra za Turističko promovisanje i informisanje Bistrica Bargauluj: Kolibica je praktično seoce. Deo je opštine Bistrica Bargauluj. Da biste razumeli veličinu sela, mogu vam reći da cela opština ima oko 4500 stanovnika, a Kolibica oko 600. Ovo je malo selo, planinsko. Centar sela je izmešten iz doline Kolibice na prelom dva nagiba. 90% površine sela se nalazi na planini. Trenutno postoje 24 klasifikovane smeštajne jedinice, a poslednje četiri su klasifikovane ove godine, u aprilu“.

Od 1923. godine pa do 1975. godine Kolibica je bila banja. Priče onih koji su se izlečili od tuberkuloze uz pomoć lekovitih svojstava vazduha ove oblasti potvrđene su studijom koju je naručio Županijski Savet Bistrica-Nasaud, jer su želeli da vide da li je vazduh iz Kolibice uistinu specijalan. Veštačko jezero Kolibica se nalazi na visini od 900 metara i ima površinu od oko 270 hektara i dužinu od 13 kilometara. Andrea Spanu, iz turističke agencije Centra za Turističko promovisanje i informisanje Bistrica Bargauluj, kaže da se ovde jede tradicionalna hrana, a mogu se posetiti i zanatlije: Imamo balmoš koji se generalno pravi na steni. Reč je o piti sa ljutim sirom i krompirom. Imamo gospođu koja organizuje i radionicu za hleb. Zatim, za one koji žele aktivniji odmor, sve zavisi od iskustva i izdržljivosti turiste, jer je ova oblast idealna za pešačenje. Staze su lakše u oblasti Taul Zanelor, ali treba imati izdržljivost za pešačenje od 6-7 kilometara do tamo i 6-7 kilometara nazad. Oni koji imaju više iskustva, mogu pokušati da se prošetaju do vrha Bistričor, na visini od 1990 metara nadmorske visine. U Bistrica Bargauluj imamo i nekoliko gospođa koje šiju narodnu nošnju, tkaju tepihe. U Tureak, mestu blizu nač, postoji i krznar. Njegovi proizvodi su skupi, ali veoma lepi. I do tri meseca godišnje radi na jednom prsluku“.

Ni različiti događaji ne nedostaju ovom malom planinskom mestu. Andrea Spanu: U avgustu imamo maraton Via Maria Terezija, nakon čega se organizuje Festival Ciklizma, a zatim Kobilica Folk Fest. Reč je o muzici folk, a festival traje dve večeri, za vikend. Običaji iz ove oblasti, tradicije te približavaju korenima Rumunije. Strani turisti mogu videti ovde šta znači autentični Rumun, kako se kosi seno, bez motornih kosilica, kako je voziti se kočijom, kako je jesti sveže ubrano šumsko voće“.

Do sledećeg puta, kad vas očekujemo sa novom destinacijom, želimo vam srećan put i lepo vreme!