Turističke atrakcije u gradu Sibinju i okolini
Smešten u centru Rumunije, u Transilvaniji, Sibinj predstavlja pravi izvor kulture i civilizacije, ali i zabave. Od 16. novembra do 3. januara ovde se održava jedan od najlepših božićnih vašara u Rumuniji.
Daniel Onea, 06.12.2018, 11:00
Smešten u centru Rumunije, u Transilvaniji, Sibinj predstavlja pravi izvor kulture i civilizacije, ali i zabave. Od 16. novembra do 3. januara ovde se održava jedan od najlepših božićnih vašara u Rumuniji.
Anka Nicoi, arheolog u Nacionalnom Muzeju Brukental, specijalista u domenu Srednjeg Veka i srednjovekovnog naoružanja, o istoriji grada nam kaže: Sibinj se prvi put spominje u 12. veku, 1191. godine, kada je Papa Celestin II dao Sibinju titulu prepoziture, time priznajući crkvenu vlast ovog grada nad okolinom. Saska kolonizacija koju je sproveo mađarski kralj Geza II, u 12. veku, trajala je dugo i obuhvatila je ceo jug Transilvanije. U ovom kontekstu se javljaju dva veoma bitna grada: Sibinj i Brašov. Sibinj, koji se brže razvijao, imao je u srednjem veku i mnogo veći administrativni značaj. Sibinj je postao crkveni centar, te ovde nalazimo i najvažnije trgovačke gilde. A u 14. veku u Sibinju nastaje i Saski Univerzitet. Evo ukratko kako se razvijala Transilvanija, od srednjeg veka do danas. Kao dokaz, 2007. godine Sibinj je bio Evropski grad kulture, kruna svoje istorijske važnosti“.
U Sibinju ćete takođe naći i prvi muzej umetnosti u Rumuniji otvoren javnosti 1817. godine. Izgrađena u baroknom stilu, između 1778. i 1788. godine, palata je bila zvanična rezidencija barona Samuela von Brukentala. On je bio jedini predstavnik saske transilvanijske zajednice koji je imao i bitne javne funkcije u okviru austrijske države kojom je vladala carica Marija Terezija. Period koji Samuel von Brukental provodi u Beču poklapa se sa periodom kada je sačinjavao svoju kolekciju slika, koja će biti pomenuta 1773. godine u Bečkom Almanahu kao jedna od najvrednijih ličnih kolekcija kojoj se moglo zavideti u tadašnjem bečkom kulturnom svetu. Dr. Aleksandru Sonok je šef Sekcije Muzeja Umetnosti Brukental i naš današnji vodič. Trenutno, muzejem upravlja savet gde je pola članova predstavnici države, a polovina članova su određeni od strane evangeličke zajednice iz Sibinja. Ovo je jedinstveni eksperiment ove vrste u Rumunije. Kolekcije koje su pripadale evangelističkoj crkvi će biti vraćene, ali će biti ostavljene u muzeju, ostavljene na raspolaganje publici u saglasnosti sa testamentom barona koji ih je i učinio dostupnim svima. U kontekstu prosvetiteljstva, baron je uvideo da ove njegove kolekcije mogu služiti razvoju nauke, kulture i umetnosti u Transilvaniji i želeo je da one budu dostupne posetiocima u određenim danima u nedelji. U tu svrhu on je i načinio fondaciju i obavezao je crkvu i svoje naslednike da ih načine dostupnim javnosti“.
Grb grada Sibinja se može sresti na svakom koraku, na zgradama, na vitražu ili na mostovima. Na Malom Trgu su se nalazile kuće zanatlija. Ovde se mogu videti lože kuća i otvori na krovovima u obliku očiju, oči grada“, za koje legenda kaže da su nadgledale grad tokom noći. Anka Nicoi, arheolog u Nacionalnom Muzeju Brukental, sprecijalista u domenu Srednjeg Veka i srednjovekovnog naoružanja, reći će nam nešto više o kulturnoj agendi naše današnje destinacije. Sibinj je glavni grad pozorišta na istoku Evrope. Međunarodni pozorišni festival, koji je stigao do 21. izdanja, drugi je po veličini u Evropi, nakon Edinburgskog festivala. Ovo je festival koji u Sibinj godišnje dovodi na stotine hiljada turista, jer je inovativan, jer eksperimentiše sa pozorištem u modernoj formuli. Oni koji žele da upoznaju tradicije rumunskog naroda mogu doći na Festival Pesme Planina. Imamo i Muzej Astra, gde stranci mogu upoznati istoriju i tradiciju Rumuna. Svakog vikenda se organizuje po neki događaj. Imamo Božićni vašar koji se održava zimi. Možda sam subjektivna, ali meni se čini da je ovo najlepši vašar u Rumuniji. Može se porediti sa vašarima u Beču i Pragu.“
Andrej Dragan Radulec, menadžer događaja, kaže da Božićni vašar iz Sibinja drugačije prvilači publiku. Mada se mnogi ovakvi događaji u zemlji baziraju na velikim koncertima, mi smo rizikovali i eliminisali smo mnogo njih. Imamo svečano otvaranje na kom nastupa svake godine po neki poznati umetnik, a zatim se koncentrišemo na sam vašar“.
To ne znači da Deda Mraz neće prisustvovati događaju. Deda Mraz će doći 23. decembra i deliće poklone deci. Ima i malu scenu, pored jelke, gde dolazi svake godine. Postoji još jedan događaj jako zanimljiv deci: Radionica Deda Mraza. Sibinjanima je radionica već poznata, ali za druge može biti novina. Reč je o povećoj kući gde se svake nedelje organizuju različite radionice, koje nisu baš tipične. Najpoznatija radionica je ona o svećama gde deca prave sveće od početka do kraja. Dobijaju fitilj i starom tehnikom potapanja fitilja u otopljeni vosak prave sveće kakve žele. Sveće su različitih boja i oblika. Imamo i oslikvanja slatkih kolača, kao i radionicu pravljenja keksa, gde deca dobijaju testo, modeliraju ga i peku u radionici; nakon toga, deca nose keksiće kući“.
A ako imate više vremena na raspolaganju, posetite oblast Marginimea Sibiului koja je poznata po velikom broju smeštajnih jedinica, specifičnim sirevima, po tradicijama i zanatima koji su ostali živi u ovoj oblasti. Ali malo ko zna o izuzetnom prirodnom nasleđu ove oblasti. Skoro cela regija je deo mreže Natura 2000, sistem koji štiti vredna prirodna staništa.
