Turističke atrakcije u Banatu

Danas stižemo u zapadni deo Rumunije, u istorijsku regiju Banat. Ovde ćemo otkriti najizolovanije naselje u Rumuniji, zaselak u planinama Černej, čija je jedina veza sa civilizacijom drveno stepenište od oko 100 metara postavljeno na jednoj od padina. Posetićemo i vodenice iz Rudarije, jedinstvene u istočnoj Evropi. Zatim ćemo govoriti o Garana Jazz Festivalu, međunarodnoj manifestaciji, ali i o autentičnim tradicijama i folkloru.

Daniel Onea, 01.12.2022, 15:21

Danas stižemo u zapadni deo Rumunije, u istorijsku regiju Banat. Ovde ćemo otkriti najizolovanije naselje u Rumuniji, zaselak u planinama Černej, čija je jedina veza sa civilizacijom drveno stepenište od oko 100 metara postavljeno na jednoj od padina. Posetićemo i vodenice iz Rudarije, jedinstvene u istočnoj Evropi. Zatim ćemo govoriti o Garana Jazz Festivalu, međunarodnoj manifestaciji, ali i o autentičnim tradicijama i folkloru.

U celoj Rumuniji, pa i u Banatu, želimo da aktiviramo turizam u različitim oblicima, kaže Dan Mirja, menadžer Centra stvaralaštva i promovisanja tradicionalne kulture iz Karaš Severina. Ako govorimo o autentičnom turizmu ili o turizmu-brendu, koji već imamo, mislim da bih prvo pomenuo vodopad Bigar u dolini Almažuluj. Ovo je veoma poznat vodopad, jedan od sedam najlepših vodopada na svetu. I imamo još jedno područje koje naročito posećuju strani turisti. Reč je o vodenicama iz Rudarije, izgrađene u 18. veku. Ono što je neobično kod ovih vodenica je da su i danas u funkciji, a meštani u tom kraju još uvek tamo melju pšenicu i kukuruz. Dolazile su mnoge televizije iz celog sveta da izveštavaju o ovim vodenicama. Imamo i selo u Karašu, u planinskom delu Banata, gde možete stići samo penjanjem uz strme stepenice, a naselje se zove Inelec. Kao što je jedan pesnik lepo rekao, ovo selo je u Rumuniji najbliže Bogu. Ovo mesto nema sredstava za komunikaciju. Ljudi se penju ovim stepenicama i čak i decu vode u školu ili kod lekara tuda, u nekim torbama, kako ih mi zovemo. A oni koji preminu, putuju na onaj svet sedam sati, jer naselje nema groblje“.

U najizolovanijem selu u Rumuniji, Inelecu, ima stotinak razbacanih kuća, svaka na po jednom brdu. Samo 33 kuće su naseljene. Prvi znak da su turisti stigli ovde je crkva koju su 1973. godine meštani podigli na brdu. Još jedno lepo mesto je selo Garana, selo u kom je od 19. veka živi zajednica Sasa, kaže Dan Mirja, menadžer Centra za stvaralaštvo i promovisanje tradicionalne kulture u Karaš Severinu. Ovde se održava jedan od najznačajnijih džez festivala na svetu, a tokom cele nedelje, krajem avgusta, dolazi mnogo stranih turista. Ulaznice se prodaju i po dve godine unapred. Ove godine, za razliku od prošlih godina, nakon ovog perioda pandemije koji je zaustavio umetničke aktivnosti, karte za festival su bile rasprodate za 14 sati. Još jedan jedinstven element je planina Semenik koja se stalno menja. Dosta se ulaže u logistiku i infrastrukturu. Na evropskom nivou se sada grade dve staze, jedna od njih se logistički može porediti sa onom u čuvenom letovalištu Inzbruk u Austriji. U stvari, za njenu izgradnju zadužena je jedna austrijska kompanija. Svakako, krajem 2023. godine, kada će biti stavljene u upotrebu, ove padine će okupiti veoma veliki broj turista. Imamo dosta umetničkih aktivnosti i u Dolini Bistrej, u srcu Banata, ali ne samo tu. Banat ima mnogo, veoma mnogo umetničkih aktivnosti. Primer bi bio Međunarodni Festival iz Banje Herkulane. Ovo je grad koji je proslavio ne samo županiju Karaš Severin i Banat, već i celu Rumuniju, u periodu kada je postao amblem banjskog turizma širom Evrope“.

Što se tiče odmarališta Banja Herkulane, jedna od atrakcija bi bio svakako istorijski centar. Ovde nalazimo građevine poput Kazina, Austrijskog carskog kupatila i vile u kojoj je boravila austrougarska carica Elizabeta ili Sisi, koja je volela Banju Herkulane i planinarenje u okolini odmarališta.

Dan Mirjea: Stari centar je upravo potpuno restauriran, a čuvena Herkulova statua, koja je postala međunarodni i nacionalni brend za Banju Herkulane, povratila je svoj sjaj iz 19. veka. U Herkulanama se održava već 30 godina Međunarodni Festival Herkules. Svake godine dolazi preko 40 zemalja da predstavi svoju tradiciju i folklor. U Banatu imamo veoma veliki broj regiona koji predstavljaju deo autentičnog folklora. Postoje tri velike oblati: dolina Karašuluj, Dolina Bistrej i Dolina Almažuluj, planinska oblast Banata. U ovim krajevima Banata se najviše ceni pevanje, igranje, a naročito narodna nošnja. Ljudi cene narodne nošnje skoro više od svega. U Banatu se kaže da će stari ljudi pre prodati svoj grob nego nošnju koju su nasledili od svojih predaka. Kao menadžer Centra za stvaralaštvo i promovisanje tradicionalne kulture iz Karaš Severina, imamo nekoliko projekata za sledeću godinu. Pokušavamo da se pridružimo Temišvaru, Evropskoj prestonici kulture 2023. godine, a jedan od mojih projekata sledeće godine je izložba od preko 1000 nošnji iz svih reprezentativnih krajeva Banata“.

Osim poznatog odmarališta Banja Herkulane, postoji još jedna oblast koja je počela da privlači turiste. Reč je o Maloj Planini, odmaralište koje se nalazi na nadmorskoj visini od 1550 metara i destinacija je za one koji se bave zimskim sportovima. S druge strane, u podnožju planine, naći ćete zanatlije i njihove priče. Dan Mirja, menadžer Centra za stvaralaštvo i promovisanje tradicionalne kulture iz Karaš Severina: Odmah pored Rešice imamo selo koje je postalo reprezentativno ne samo za Banat, već i za Rumuniju. To je selo Biniš, gde jedan zanatlija grnčar, koji je preneo tradiciju potomcima, predstavlja Rumuniju na svim velikim međunarodnim sajmovima na svetu. Ono što je jedinstveno jeste da su četiri predsednika Sjedinjenih Američkih Država odlikovala ovog nadarenog zanatliju. Njegova posebnost je što nije promenio svoj grnčarski točak. Ovaj točak se koristi preko 200 godina i stari kažu da ima neku vrstu magije. Ko sedne za taj točak uspeva da mu glina ne pada s njega. Na kraju, ali ne manje važno, imamo rezbarski kamp koji se ove godine proširio. Počelo je pomalo stidljivo, pre nekoliko godina, u Garani. Umetnici iz celog sveta, iz preko 35 zemalja, dolaze svake godine u Karansebeš. Mesec dana biraju deblo iz šuma Karansebeša, sa banatskih planina, nakon rituala sprijateljavanja sa tim deblom“.

Ovo je, dakle, destinacija gde se prirodne atrakcije harmonično spajaju sa kulturnim nasleđem. A sve upotpunjuju kulturni događaji, koji se održavaju tokom cele godine.