Turistička oblast Ariješenj

Opština Ariješenj (Arieşeni) je mesto ulaska u Prirodni Park Apusenj (Parcul Natural Apuseni). Ponude za aktivni turizam su raznovrsne, od planinarenja leti, do skijanja po turističkim trasama zimi . Takođe možete vežbati alpinizam, cikloturizam, a u hladno doba možete provesti u alpskom skijanju na stazama sa Vartopa (Vârtop). Ne smete propustiti ni posetu pećinama u kojima je dozvoljen pristup turistima, a ako vam vreme to dozvoli, možete se oprobati u kanuingu, raftingu i kajaku na brzim rekama. A nije malo spomenika kulture i onih pod zaštitom države.

Daniel Onea, 31.05.2018, 15:26

Opština Ariješenj (Arieşeni) je mesto ulaska u Prirodni Park Apusenj (Parcul Natural Apuseni). Ponude za aktivni turizam su raznovrsne, od planinarenja leti, do skijanja po turističkim trasama zimi . Takođe možete vežbati alpinizam, cikloturizam, a u hladno doba možete provesti u alpskom skijanju na stazama sa Vartopa (Vârtop). Ne smete propustiti ni posetu pećinama u kojima je dozvoljen pristup turistima, a ako vam vreme to dozvoli, možete se oprobati u kanuingu, raftingu i kajaku na brzim rekama. A nije malo spomenika kulture i onih pod zaštitom države.

Naša današnja emisija je posvećena nagradnom konkursu Alba Julija — grad Ujedinjenja“, konkurs posvećen stogodišnjici od kad su se teritorije na kojima su živeli u većini Rumuni ujedinile u jednu nacionalnu državu. A u oblasti koju ćemo posetiti, Ariješenj, u Planinama Apusenj, moderno je zaobišlo tradiciju. Ovdašnji običaji predstavljaju fascinantan spektakl za svakog turistu, a ni tradicionalna kuhinja se ne sme ignorisati. Sva hrana se priprema sastojcima iz domaćinstava pansiona. I ne bi trebalo da brinete o svojoj liniji, kaže Karmen Preža, savetnik za turizam u okviru Nacionalnog Centra za Turističko Informisanje i Promovisanje iz Alba Julije. Nakon obroka mogu potrošiti sve nagomilane kalorije obilazeći neke od turističkih objektiva, naročito one u prirodi: Brdo sa Puževima (Dealul cu Melci), Vodopad Pišoaja (Cascada Pişoaia), Detunata Cheală i Detunata Flocoasă (n.red. prirodni botanički i geološki rezervati), velike kraške formacije. Postoji i Nacionalni Park Apusenja, a mi veoma dobro sarađujemo sa rendžerima iz ove oblasti koji imaju veoma lepo sedište i mogu dati dodatne informacije o trasama. Leti se može pešačiti. Sve je više obeleženih i odobrenih maršuta. Planinski spasioci se brinu o njima i nadamo se da smo na normalnom nivou za ovo doba. Zimi je sve više ski staza, sa mnogo uslova. Turisti imaju na raspolaganju drvene kolibice, skromno operemljene, ali i jedinice sa četiri i pet zvezdica, koje imaju saunu, džakuzi i dodatne pogodnosti.“

Brdo sa Puževima je više od običnog kurioziteta. Reč je o prirodnom paleontološkom rezervatu od nacionalnog interesa. Geološki govoreći, ovo je jedinstvena oblast, stara oko 65 do 70 miliona godina, ge se mogu naći ostaci 35 vrsta mekušaca. U to vreme, ova oblast je bila pokrivena toplom vodom mora Tetus, koje su ispunjavale uslov za razvitak ovakvih stvorenja. Postoje sedimenti koji su se, vremenom, okamenili. Ali, nemojte propustiti ni obilazak druga dva objektiva. Karmen Preža: Pećina Scărişoara ima drugi po veličini glečar u Evropi. Reč je o izuzetnom fenomenu krasa koji bi trebalo videti bar jednom u životu. Ne treba zaobići ni Memorijalnu Kuću Avrama Jankua, koja nas podseća na različite predmete koje su koristili naši dedovi. Veoma je lepa, a vlasnici su veoma gostoprimljivi. Preporučujem vam da posetite ove oblasti“.

I nadalje ćemo se upoznavati sa oblasti Ariješanja uz Joana Mokama, vlasnika pansiona Casa Moţului, koji je i jedan o sponzora našeg konkursa. Imamo raznovrsne kulturne, istorijske i prirodne atrakcije: pećine, kaskadne lednike, crkve, manastire. Na primer, Roşia Montană je star preko 2 000 godina. Reč je podzemnom rudarskom muzeju koji je jedinstven na svetu. Takođe preporučujemo posetu gradu Abrud koji je, isto tako, star preko 2 000 godina. Mladi mogu pešačiti, mogu se penjati po liticama. Na primer, na Klisuri Galbenei (Cheile Galbenei), Tvrđavama Ponora (Cetăţile Ponorului) ili Zarđale Jame (Groapa Ruginoasă). Zarđala Jama (Groapa Ruginoasă) je prirodni fenomen erozije zemljiša koji se svake godine povećava za oko dva metra. Spektakularna je, liči na Veliki Kanjoj iz Sjedinjenih Američkih Država. Preporučio bih i Glečar iz Vartopa. Prirodan je. Nije osvetljen. Ulazi se sa baterijskom lampom, a tamo žive insekti koji se ne mogu videti na površini. Veoma je zanimljivo.”

Oblast planina Apusenj je poznata po zanatlijskoj obradi drveta. U Ţara Moţilor možete videti kuće stare i do 200 godina. Lokalno stanovništvo govori i o prastaroj tajni: seči drveta u skladu sa mesečevim menama. Postoje i drugi zanati, čak i događaji koji ih ističu. Lokalni događaji su česti, ali postoje dva velika događaja koja vredi pomenuti, kaže Joan Mokan, vlasnik pansiona Casa Moţului. Upravo u Ariješenj imamo dva muzeja i postoje gospođe koje kod kuće proizvode različite rukotvorine. I njihovi muževi proizvode predmete od drveta. Muzeji se mogu obići, a ako neko želi, mogu se naučiti i zanati. Ovo je moguće ne samo u Ariješenju, već i u drugim mestima: u Avram Janku, Vidri, Tarsi, Poljani Vadului. Govorimo o obradi pruća i proizvodnji buradi. Supruge tkaju, šiju i prave narodne nošnje. Najveći događaj je Sajam ruralnog turizma u Albaku. Tu dolaze zanatlije iz cele Transilvanije i Rumunije. Imamo i Dan Stolara, dan posvećen zanatlijama sa drvetom, koji se održava oko 15. avgusta, u opštini Horja.”

Turisti dolaze iz svih krajeva sveta, nastavlja Joan Mokan vlasnik pansiona Casa Moţului. Pansion ima četiri margarete i 13 soba sa bežičnim internetom. Na zahtev organizujemo i tradicionalne večeri specifične za Ţara Moţilor, sa narodnim pesmama i igrama. Organizujemo pešačenja i obezbeđujemo prevoz minibusom za osam osoba. Turisti imaju na raspolaganju i stoni tenis i salu za konferencije. Imali smo mnogo stranih turista koji su došli i iz Japana, Brazila, Kosta Rike, Južne Afrike, iz skoro svih evropskih zemalja, Iraka, Irana, Izraela, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade. Strani turisti koji su nas najskorije posetili bili su iz Južne Afrike. Organizujemo i događaj u čast stogodišnjice Rumunije. Pozvali smo filharmoniju iz Alba Julije u Planine Apusenj. Kad su stigli, počeo je spektakl koji je trajao oko sat vremena. Pošle su im suze. Nisu mogli da veruju da na vrhu planine i u sred Rumunije postoji ovako nešto. Pozivam sve slušaoce Radija Rumunija Internacional da dođu u Rumuniju i da posete Ţara Moţilor, ali i da učestvuju u konkursu.”

Na kraju naše emisije, podsećamo vas da se naš konkurs završava 30. juna 2018. godine. Želimo vam mnogo uspeha!