Ruralni turizam u Rumuniji

Pozivamo vas danas na putovanje kroz rumunska sela. Rasprostranjene na visinama, na vrhu planine, na brdovitim mestima, u Delti Dunava, ona uvek predstavljaju idealnu destinaciju za one koji traže miran odmor. U mnogim rumunskim selima postoje zanatski centri, u kojima možete kupiti razne rukotvorine. Nacionalna Asocijacija za Ruralni, Ekološki i Kulturni Turizam (ANTREC), već 20 godina promoviše ovu vrstu turizma. Rumunija ima izvanredne pejzaže, narodne tradicije, bogat folklor i gastronomiju. Medjutim, ovo se može naći i u drugim zemljama, kaže predsednik Nacionalne Asocijacije za Ruralni, Ekološki i Kulturni Turizam, Gabriel Zamfir: Mi se nalazimo u ogromnoj konkurenciji na evropskom ali i svetskom nivou. Specifičnost Rumunije je ta što smo mi ostali gostoprimljivi ljudi, otvorenog srca i veoma komunikativni. Ova oblast je počela biti sve profesionalnija. Vlasnici smeštajnih obijekata su sve pažljiviji što se tiče detalja, ali i sigurnosti, udobnosti i posebnih aktivnosti koje se mogu uklopiti u seoski turizam. Predstavnik rumunske kancelarije za turizam u Rimu rekao mi je da postoji mišljenje da uglavnom stariji turisti vole ovu vrstu turizma. Stvarnost pobija ovo mišljenje. Veliki broj ljudi sa porodicama bira da provede odmor ili vikend na selu, a ponekad i poslovni ljudi vole da organizuju razne konferencije u prirodi.”

Daniel Onea, 10.03.2016, 18:10

Pozivamo vas danas na putovanje kroz rumunska sela. Rasprostranjene na visinama, na vrhu planine, na brdovitim mestima, u Delti Dunava, ona uvek predstavljaju idealnu destinaciju za one koji traže miran odmor. U mnogim rumunskim selima postoje zanatski centri, u kojima možete kupiti razne rukotvorine. Nacionalna Asocijacija za Ruralni, Ekološki i Kulturni Turizam (ANTREC), već 20 godina promoviše ovu vrstu turizma. Rumunija ima izvanredne pejzaže, narodne tradicije, bogat folklor i gastronomiju. Medjutim, ovo se može naći i u drugim zemljama, kaže predsednik Nacionalne Asocijacije za Ruralni, Ekološki i Kulturni Turizam, Gabriel Zamfir: Mi se nalazimo u ogromnoj konkurenciji na evropskom ali i svetskom nivou. Specifičnost Rumunije je ta što smo mi ostali gostoprimljivi ljudi, otvorenog srca i veoma komunikativni. Ova oblast je počela biti sve profesionalnija. Vlasnici smeštajnih obijekata su sve pažljiviji što se tiče detalja, ali i sigurnosti, udobnosti i posebnih aktivnosti koje se mogu uklopiti u seoski turizam. Predstavnik rumunske kancelarije za turizam u Rimu rekao mi je da postoji mišljenje da uglavnom stariji turisti vole ovu vrstu turizma. Stvarnost pobija ovo mišljenje. Veliki broj ljudi sa porodicama bira da provede odmor ili vikend na selu, a ponekad i poslovni ljudi vole da organizuju razne konferencije u prirodi.”

Dogadjaji predstavljaju specijalne sastojke ruralnog turizma koje Nacionalna Asocijacija za Ruralni, Ekološki i Kulturni Turizam razvija. Promovisani su seoski vašari, festivali i tradicionalni praznici. Gabriel Zamfir, predsednik Nacionalne Asocijacije za Ruralni, Ekološki i Kulturni Turizam: Podržavamo kulturnu i prirodnu baštinu, ali i neformalno i nematerijalno nasledje: legende, priče, bajalice, vojničke pesme, kao i posete seoskim zanatlijama i majstorima. Želimo da sačuvamo stare zanate i da privučemo mlade ka njima. Sa druge strane, prilagodjavamo se današnjim vremenima. Od nedavno, razvijamo nautički turizam. Promovišemo nautički turizam na Dunavu. Imamo veoma složen projekat. Formirali smo klaster, Turistički Dunav, kroz koji pokušavamo napraviti rutu tipa „scenic route“, jednu vrstu priče koja će ostati ljudima u duši. Ova ruta ima dužinu od 1000 km, počevši od ulaza u našu zemlju, u oblasti Kazana, koja je izvrsna destinacija na evropskom nivou, pa sve do Delte Dunava. Imamo izvanredne ponude: vožnja Dunavom Moldavskim jedrenjakom, parobrodom ili dunavskim splavom koji je kao u starim vremenima sačinjen od stabala. Njime se ide nizvodno Dunavom, a pri svakom zaustavljanu pravi se logorska vatra. Sa druge strane, želimo da razvijemo za mlade i sa mladima bio zajednice kroz koje ćemo organizovati kreativne kampove u skladu sa prirodom i sa poštovanjem prema prirodi i tradicijama.”

Severna oblast Rumunije je najintenzivnije promovisana kroz seoski turizam. Istorjske provincije, Bukovina i Maramureš, se medjusobno nadmeću u tradicijama, običajima i dogadjajima. Posebno u periodu važnih verskih praznika, Uskrsa i Božića, potražnja za smeštajnim obijektima je velika i potrebno je rezervisati mesta unapred. Medjutim, postoje mnoge druge oblasti u zemlji koje zaslužuju našu pažnju. Prema tome, zaustavićemo se sada u južnom delu Rumunije, u okrugu Dambovica. Florina Teodora Brad, turistički agent Centra za turističko informisanje neselja Potlodji, kaže: Čekamo vas u mestu Potlodji da vidite Brankoveanuovu Palatu. Konstruisana je 1689. godine i bila je medju prvim palatama koje je izgradio Konstantin Brankoveanu. Pored imamo Brankoveanuovu Crkvu, podignutu 1683. godine. Zatim vas pozivamo i u susednim mestima gde takodje imamo crkve podignute u periodu izmedju 1510. — 1790. godine. Palata je nedavno obnovljena, može se posetiti. Imamo smeštajne obijekte sa unutrašnjim i spoljašnjim bazenima, mogu se uzeti lekcije jahanja, može se igrati fudbal i tenis. Postoji sala za svečanosti i za konferencije.”

Roxana Dogaru, iz Centra za turističko informisanje Aninoasa, okruga Dambovica, promoviše mnoge značajne znamenitosti poznate na nacionalnom nivou: Manastir Dealu, Manastir Viforata, hrast od 1000 godina u mestu Manešti i mnoge druge stare lokalne crkve. U Aninoasi organizujemo veliki broj dogadjaja koji su jedinstveni u zemlji: Festival gradonačelnika umetnika, Kolo iz Aninoase, književne večeri u Manastiru Viforata, sedeljku koja je nagradjena na evropskom nivou. Primili smo veliki broj turista iz Kanade, Nemačke, Francuske, Italije. Mi im možemo pružiti informacije na engleskom jeziku i ponuditi im nekoliko materijala koje smo mi preveli, kao i audio vodiče na engleskom i francuskom jeziku. ”

Amelia Papazisu je narodni tvorac koju je predsednik odlikovao Ordenom zasluge za kulturu. Ona je iz Buzaua i vodi zanatsku radionicu koja je uvek otvorena za turiste. Imamo veliki broj zanatskih tradicija: tkanje kozije dlake, šaranje jaja, skulpture u drvetu, slikanje na staklu. U našoj oblasti ima puno proizvodjača vina, pripremaju se tradicionalni rumunski proizvodi, kao što su poznate kobasice Pleškoi, pereci iz Buzaua. Na primer, ja srdačno primam turiste u svojoj kući. Imam radionicu muzej zanatske umetnosti tkanja kozje dlake, jedinstven u Evropi. Ja tkam na vertikalnom razboju. Ovo je vrsta jednostavnog tkanja koju može svako naučiti. Imala sam turiste iz Francuske, iz Japana, i Engleske u svojoj radionici koju predstavljam i vodim.”

U nadi da smo vas danas uverili da vredi izabrati ruralni turizam i da se zaustavite u rumunskim selima, očekujemo vas i sledećeg puta sa novom destinacijom.