Rumunske vinarije

Rumunija se nalazi na petom mestu u Evropi po površini na kojoj se gaji vinova loza i medju prva šest proizvodjača vina na kontinentu. Feteaska Regala je sorta koja zauzima najveće površine, a zatim slede Merlot i Feteaska Alba. Ove sorte možete degustirati u turističkim obilascima rumunskih vinarija. Postoji čak i program Put vina koji je namenjen poznavaocima ali i onima koji su znatiželjni i žele okusiti rumunsko vino. Danas ćemo saznati kako se odvija jedan dan ili dva, ili čak ceo boravak u obilascima rumunskih vinarija.

Daniel Onea, 05.11.2015, 20:35

Rumunija se nalazi na petom mestu u Evropi po površini na kojoj se gaji vinova loza i medju prva šest proizvodjača vina na kontinentu. Feteaska Regala je sorta koja zauzima najveće površine, a zatim slede Merlot i Feteaska Alba. Ove sorte možete degustirati u turističkim obilascima rumunskih vinarija. Postoji čak i program Put vina koji je namenjen poznavaocima ali i onima koji su znatiželjni i žele okusiti rumunsko vino. Danas ćemo saznati kako se odvija jedan dan ili dva, ili čak ceo boravak u obilascima rumunskih vinarija.

Adrian Voikan, predsednik Asocijacije za Promovisanje turizma Prahova, kaze da je put vina jedan lep koncept za prodaju interesantnih turističkih programa. Dobro je da idemo grupno i organizovano uz pomoć jedne turističke agencije koja nudi ovakve ekskurzije koje mogu trajati pola dana, dan ili dva. Na primer, podjemo iz Bukurešta i stignemo u Ploiešti – Valea Kalugareaska, Urlaci, Ćeptura, Tohani. Ovo je naša zona koja se uopšteno zove Dealu Mare, domovina rumunskog crnog vina. Na ovom putu susrećemo i turističke obijektive. Na primer, Konak Bellu ili Muzej Vinarija 1777, Manastir Vărbila ili Manastir Žerkălăi. Medjutim, glavna tačka interesa su vinarije: Vinarija Basilesku, Konak Urlăţeanu, Oblasti Dealu Mare, Vinarije Rotenberg, Vinarija Budureaska i druge. Ima ih dosta. U poslednje vreme su dobro organizovane, sa stručnim eonolozima i proizvodjačima kvalitetnih vina. Feteaska Neagra je kraljica crnih vina Prahova, ali su tu i Merlot i Cabernet i brojne vrste vina, belih i roze takodje. Svaki sortiment je realizovan na poseban način.

Konak Bellu, gde se možete zaustaviti, pripadao je plemićkoj porodici sa istim imenom, a poklonjen je rumunskoj državi 1926. godine. Sada je muzej i sadrži likovna umetnička dela, dekorativna i etnografska, ali i ikone i oružje iz XVIII i XIX veka. Manastiri Vărbila i Žerkălăi podignuti su pre više od dva veka i imaju interesantnu arhitekturu. Manastir Vărbila je sagradjen po tipičnoj arhitekturi sa juga zemlje, iz Vlaške, Manastir Žerkălăi ima visoki drveni toranj i karakterističnu arhitekturu transilvanijskih manastira. Dakle, vredi zaustaviti se ovde na putu ka vinarijama Prahova.

Ali, ko je otvorio vinarije? “To su ljudi koji su ostavili uspešne poslove u drugim zemljama i došli u Rumuniju. Na primer, u jednoj od vinarija iz naše županije, došao je jedan IT stručnjak iz Amerike. On se naselio u Ćepturi i tamo sagradio atipičnu vinariju u kojoj se sve radi prirodno kao pre 100 godina, bez tehnologije, koristeći gravitaciju, isključujući mehaničku tehniku. Program ne podrazumeva masovni turizam. Obično su to male grupe, koje dolaze svojim automobilima pa čak i biciklama. Brda koja tamo postoje su izuzetno lepa. Ako ih posetiš u proleće, leti, ili u jesen, senzacija je jedinstvena. Cikloturizam je postao vrlo popularan. Ako kombinujemo gastrološki, eonološki i cikloturizam, možemo dobiti jedinstvenu i nezaboravnu kombinaciju. Lepo je ići u jesen. Onda ne treba sedeti u sali u kojoj se samo slušaju priče o vinu već se ide kroz vinograd. Obuju se gumene čizme i ide tamo gde se može videti ceo process obrade vina. I u proleće, kada se priroda budi, takodje je lepo ovde.

Put vina je koncept koji je poznat stranim turistima, kaže Adrian Voikan, predsednik Asocijacije za Promovisanje turizma Prahova. “Verovatno prvo pomislimo na vina i put vina iz Alzacije. U oblasti Colmar, Strasbourg postoje predivna brda, a tamošnja klima je slična našoj. Svidja im se naša autentičnost, priroda, zelenilo, vazduh, i naravno vino. Imamo eonologe koji su poslednjih godina proizveli posebna rumunska vina. Ako udjemo u pomenute vinarije, i vidimo koliko pažnje se poklanja laboratoriji analize shvatićemo da se stvari uzimaju veoma ozbiljno. Ne radi se o ukusnom, popularnom vinu. Već o plemenitom vinu, naučno proizvedenom. U Rumuniji, put vina je tema od velikog interesa i garantujemo da će i stručnjaci, ali i oni manje upućeni doživeti prijatno iskustvo.

Djordje Ciganuš, upravnik jedne vinarije iz mesta Urekešti, koje se na tržištu vina reklamira kao proizvodjac najboljih vina iz oblasti Vranće: Naša vinarija je otvorena 2004. godine i ima kapacitet od 250.000 litara vina. Možemo se pohvaliti sa osam vrsta vina od kojih: Merlot, Muscat Otonel, Cabernet Sauvignon, Feteaskă regală, Riesling i Šarbă. Imamo i prostoriju za degustaciju vina u mestu Urekešti, gde imamo i restoran i mesto za odmor. Turisti nas mogu posetiti svakodnevno. Mogu ostati i nekoliko dana jer imaju gde. Imamo i proslave specifične ovoj zoni, sa igrama i raznim eonoturističkim aktivnostima: degustacije i prezentacije vina, posete vinogradima. Ko dodje kod nas i vidi naše proizvode, mesto na kojem smo, običaje, shvata da je sve što imamo autentično. Imamo ogromna burad u kojima se nekada čuvalo vino, a sada u njima turisti mogu odmarati ili jesti. Imamo i uredjenu terasu gde se odvijaju razne aktivnosti za decu i gde se gosti mogu opustiti. Imamo i sopstvenu baštu a oko nas su vinogradi.

U mestu Urekešti se već stavljaju na sto kiseli krastavci. A zimi se kombinuju sa raznim tradicionalnim specijalitetima: čvarcima, pršutom, govedinom, pihtijama, domaćim kobasicama ili švarglom. U zavisnosti od perioda u kojem planirate svoj boravak, nezavisno od toga koja je zona Rumunije u pitanju, možete učestvovati i na raznim festivalima folklorne muzike i demonstacijama domaćih zanatlija.