Odmor na planini u Rumuniji
Ovo izdanje naše rubrike posvećujemo ljubiteljima planina. Rumunski Karpati nude mnogo onima koji žele aktivni ili opuštajući odmor. I početnici i oni s iskustvom mogu da se bave raznim planinskim sportovima, dok porodice mogu da uživaju u pešačenju. Štaviše, odmor na planini može značiti i ulazak u fascinantni svet ruralnog okruženja. U selima raštrkanim po brdima čuvaju se drevne tradicije, a trpeza je ispunjena jelima spremljenim po drevnim receptima.
Daniel Onea, 30.06.2022, 13:42
Ovo izdanje naše rubrike posvećujemo ljubiteljima planina. Rumunski Karpati nude mnogo onima koji žele aktivni ili opuštajući odmor. I početnici i oni s iskustvom mogu da se bave raznim planinskim sportovima, dok porodice mogu da uživaju u pešačenju. Štaviše, odmor na planini može značiti i ulazak u fascinantni svet ruralnog okruženja. U selima raštrkanim po brdima čuvaju se drevne tradicije, a trpeza je ispunjena jelima spremljenim po drevnim receptima.
Marijus Adrijan Koviltir je član Karpatskog planinskog društva od 2008. godine, od njegovog osnivanja, a preko deset godina je potpredsednik ovog društva, gorski spasilac i rukovodilac obuke u Gorskoj službi spasavanja Vranča: Planine u Rumuniji su veoma popularne sa mnoštvom mogućnosti da se provede slobodno vreme, kako za obučene ljude, koji žele teže, izloženije i više planine, kao i za turiste koji nisu tako dobro pripremljeni fizički ili u smislu iskustva ili nivoa opreme. Dakle, možemo preporučiti različite oblasti. Moja preporuka se odnosi i na najvažniji projekat Karpatskog planinskog društva koji se odvija u ovom periodu. Reč je o odmorištu u Planinama Fagaraš. Fagaraš je i glavni masiv rumunskih Karpata. Ima najveću površinu i ovde nalazimo sedam najviših vrhova u Rumuniji, preko 2.500 metara. Imamo glavnu krestu koja je veoma atraktivna, gde sam sreo većinu turista iz rumunskog planinskog područja“.
Odmor u rumunskim Karpatima može značiti i približavanje seoskom svetu. Možemo upoznati stanovnike i njihovu tradiciju. Otkrićemo drevni, ali i raznoliki univerzum. Marijus Adrijan Koviltir: Mogu spomenuti planine Vranče, ali i druge krajeve koji su dalje od nas, u zapadnom delu. Reč je o planinskom Banatu koji obuhvata neke manje poznate krajeve i koji su zadržali veoma dobru tradiciju, neki autentično rumunsku, a neki pod uticajem nacionalnih manjina. U planinama Banata imamo Čehe, Mađare i Nemce. Tamo susrećemo kombinaciju ove tri-četiri kulture“.
Planine su savršeno mesto za aktivni odmor. Brze vode pozivaju na rafting, a visoki grebeni na penjanje. Penjanje je, u stvari, uobičajeni sport, kaže Marijus Adrijan Koviltir, potpredsednik Karpatskog planinskog društva: Imamo mnogo oblasti gde postoje ovakve staze. Većina se nalazi u centralnoj Rumuniji, na planinama Bučeđi, Pjatra Krajuluj. Stene u toj oblasti su pogodnije za ovakve sportske aktivnosti. Bitan je i pristup. U centru zemlje postoje lakše dostupna područja sa dobro razvijenom smeštajnom infrastrukturom. Postoje i takmičenja. Poslednjih godina ovakvih takmičenja je bilo manje zbog pandemije, ali od ove godine sva takmičenja se ponovo odvijaju. Najviše ovakvih takmičenja su planinski maratoni i takmičenja u trčanju ili penjanju, a većina se održava u planinama Bučeđi, Pjatra Krajuluj, Čukaš. Tamo postoji nekoliko ovakvih dobro poznatih maratona, a na internetu možete naći sve informacije o ovim događajima“.
Rumunski Karpati su poznati i po divljini, po predelima koji ljudi nisu izmenili. Ovde možemo posmatrati floru i faunu. Marijus Adrijan Koviltir: Imamo bogatstvo koje je prilično potcenjeno. Međutim, u zaštićenim područjima, u prirodnim i nacionalnim parkovima često se organizuju takve aktivnosti, namenjene široj javnosti. One promovišu floru i faunu, poštujući sva pravila, tako da uticaj na prirodu bude minimalan ili nepostojeći. Možemo posmatrati biljke i drveće s područja, a naročito životinje. Turisti su zainteresovani za životinje, jer ih je teže primetiti, a uglavnom ih zanimaju medvedi i vukovi. Napravljene su različite osmatračnice, a sve informacije se mogu naći na internet stranicama parkova“.
Divljina mesta impresionirala je i strane turiste, nastavlja Marijus Adrijan Koviltir, potpredsednik Karpatskog planinskog društva: Upoznao sam mnogo turista, posebno turiste nemačkog porekla, ali i mnogo njih iz Istočne Evrope, iz Mađarske, Poljske, Češke. Veoma su privučeni ponudom naših planina. S druge strane, neki od njih su rekli da neke od prirodnih znamenitosti bi mogle više da se vrednuju, budući da im je teže pristupiti u nekim oblastima, ali poslednjih godina sve je manje ovakvih problema. Turistička infrastruktura koja se sastoji od obeleženih turističkih staza, ali i turistička odmorišta su mnogo poboljšana. Dakle, preovlađuju dobri utisci. Veoma je cenjena divljina mesta, koja se ne može videti na Zapadu. Na primer, Alpi su veoma antropizovani“.
Marijus Adrijan Koviltir preporučuje za odmor planine Vranča: Ove planine nisu toliko promovisane, na neki način s pravom, jer do 2010-2012. godine stanje na stazama nije bilo najbolje. U međuvremenu, osnivanjem Gorske spasilačke službe Vranča, stvari su se promenile. Postepeno su se obnovile turističke staze i praktično se preporodio planinski turizam na planinama Vranča. I Društvo koje predstavljam se uključilo u akciju u periodu 2011-2015. godina, te smo obeležili oko 250 km staza, a ove planine su prilično divlje. Ne znam ako su najdivljije u Rumuniji, ali su svakako na vrhu liste. Ljudski uticaj je bio relativno ograničen. Planine Vranča nemaju veliku nadmorsku visinu, najviši je Vrh Goru, od 1775 m. Imamo 20 turističkih trasa, koje pokrivaju 300 km staza“.
Dakle, ovo je bogata, raznovrsna ponuda gde da provedete odmor daleko od gradske buke i vrućine, a blizu prirodnog bogatstva Rumunije.