Obilazak komunizma u Bukureštu
Danas otkrivamo glavni grad Rumunije kroz poseban obilazak, koji je veoma tražen među stranim turistima. Obilazak komunizma u Bukureštu podrazumeva obilazak svih onih mesta koja još uvek svedoče o takozvanom zlatnom dobu“ koje je naglo okončano decembra 1989. godine. Palata parlamenta, treća po veličini administrativna zgrada na svetu, prema World Records Academy, ili Kuća Čaušesku, rezidencija bivšeg rumunskog diktatora, samo su neki od objektiva. Andrea Kozma, specijalizovani turistički vodič, kaže da je obilazak koji se nudi turistima kompletan. Pored raznih poseta, pružaju se informacije o svakodnevnom životu Rumuna, sa društvenog, ekonomskog i kulturnog stanovišta.
Daniel Onea, 09.02.2023, 12:51
Danas otkrivamo glavni grad Rumunije kroz poseban obilazak, koji je veoma tražen među stranim turistima. Obilazak komunizma u Bukureštu podrazumeva obilazak svih onih mesta koja još uvek svedoče o takozvanom zlatnom dobu“ koje je naglo okončano decembra 1989. godine. Palata parlamenta, treća po veličini administrativna zgrada na svetu, prema World Records Academy, ili Kuća Čaušesku, rezidencija bivšeg rumunskog diktatora, samo su neki od objektiva. Andrea Kozma, specijalizovani turistički vodič, kaže da je obilazak koji se nudi turistima kompletan. Pored raznih poseta, pružaju se informacije o svakodnevnom životu Rumuna, sa društvenog, ekonomskog i kulturnog stanovišta.
Andrea Kozma: Pre svega, mislim da ovu turu treba da uradi svaki stranac, jer će im pomoći da razumeju ponašanje i način razmišljanja Rumuna. Hteli mi to ili ne, i dalje smo pod uticajem komunizma koji je trajao skoro 50 godina. I ne bih se ograničila samo na strance. Takođe je korisno i za Rumune, posebno za mlađu generaciju, koja ne dobija mnogo informacija u školi. Obilazak ima za cilj da razume ogromne promene i uticaj koji je doneo komunističkim režim ne samo u slučaju Rumunije i Bukurešta, već i u slučaju stanovnika. Kao opšti cilj, na ovo smo stavili naglasak. Zatim, neki od ciljeva koje vidimo na trasi su, naravno, Kuća Naroda ili Palata Parlamenta, zatim Crkva Manastir Časnih sestara, da bismo istakli i lepu priču iz vremena komunizma o premeštenim crkvama. Potom vidimo staru bakalnicu u ulici Apolodor i nastavljamo ka jednom od sedišta Sekuritate, gde je sada sedište bukureštanske policije. Obilazak završavamo na Trgu Revolucije“.
Sa arhitektonske tačke gledišta, Palata Parlamenta ostaje jedna od najkontroverznijih zgrada u Rumuniji. Zgrada ima izgrađenu površinu od 365.000 kvadratnih metara i zauzima prvo mesto u Knjizi rekorda za administrativne zgrade za civilnu upotrebu, odnosno treću na svetu po veličini. Takođe je najteža i najskuplja na svetu. Celokupna izgradnja je rezultat truda više od 100.000 ljudi, sa skoro 20.000 radnika koji su radili u tri smene, 24 sata dnevno. Zgrada je gotovo u potpunosti izgrađena od rumunskih materijala. Andrea Kozma, naš vodič, preporučuje, ukoliko turisti imaju vremena, da plate obilazak sa vodičem. Posete se vrše na osnovu rezervacije 24 sata unapred na internet stranici ustanove, a standardna cena je 12 evra za odraslu osobu.
Andrea Kozma: U turi koju radimo pričamo o rušenjima koja su se desila da bi se napravilo mesto za najvažniji simbol Čaušeskuove megalomanije. Zatim pominjemo kako je moguće za otprilike pet godina izgraditi 360.000 metara kvadratnih, podsećajući da je ovo još uvek zgrada u izgradnji, nedovršena. Govorimo i o navodnim tunelima koji postoje ispod Palate Parlamenta. Tu možemo videti i još jedan zanimljiv objekat koji nas povezuje sa pričom o Eleni Čaušesku. Trenutno sedište Rumunske Akademije, zgrada je nekada bila Dom Tehnologije i Nauke. U suštini, trebalo je da bude neka vrsta kancelarije Elene Čaušesku, koja je briljantno završila trogodišnje školovanje, a kasnije je skončala svoj život kao doktor hemije, a da pri tom nije studirala. Zanimljivo je pokazati kako je komunistička propaganda uspevala da pokaže kako ljudi iz veoma siromašnih sredina uspevaju da stignu visoko u hijerarhiji“.
Sledeći objekat podignut je sredinom šezdesetih godina prošlog veka i ostao je poznat pod imenom Prolećna Palata“. Proširen između 1970. i 1972. godine ovde je bila rezidencija diktatorske porodice. Za unutrašnju drvenu dekoraciju prostorija korišćeno je lokalno drvo raznih boja. Takođe se može videti i impresivna kolekcija slika i mnoštvo ručno rađenih tapiserija i mozaika. Organizovana poseta je na rumunskom i engleskom jeziku, a cena je 11 evra.
Andrea Kozma, turistički vodič: Uvek spomenem i Prolećnu Palatu. Veoma je interesantna poseta. Glavna rezidencija diktatora Čaušeskua pretvorena je u muzej i veoma je zanimljivo videti njihov stil života. Tamo vidimo luksuz i raskoš u kom su živeli supružnici Čaušesku i, naravno, cela njihova porodica, za razliku od ostatka stanovništva. Celo naselje Proleće vredi posetiti, idealno sa vodičem, koji će pričati o svakoj kući u ovom kraju. Svaka kuća ima svoju priču o porodici koja je tamo živela i o dinamici u dotičnim porodicama, uključujući i odnose sa porodicom Čaušesku“.
Andrea Kozma, turistički vodič, spomenula je još jednu zgradu, svedočanstvo komunističkog perioda: Centar Dambovica ili Kuća Radio, kako je nazvana nakon 2015. godine. Izgradnja je započeta 1986. godine, na mestu hipodroma, i trebalo je da tu bude smešten Muzej Nacionalne Istorije Socijalističke Republike Rumunije. Ovo je još jedna priča napisana u godinama jedne epohe koje se mnogi sećaju sa tugom, ali koja i danas fascinira.
Andrea Kozma: Pošto je tura napravljena kao priča, kroz sve velike promene koje je doneo komunizam i opisujući uticaj koji je imao na naše živote, bez ikakvog izuzetka, svi turisti su, na kraju, izuzetno impresionirani. Mnogo bolje su razumeli zašto smo mi Rumuni takvi kakvi jesmo, naravno svako sa ličnim iskustvom vezano za odnos sa Rumunima. Što se tiče stranih turista, 2022. godine bilo je dosta ljudi iz Sjedinjenih Američkih Država. Bila sam malo iznenađena. Do pandemije nije bilo posete bez bar jednog turista iz Velike Britanije, ali to se promenilo prošle godine. Sada nije bilo posete bez bar jednog turiste iz Sjedinjenih Američkih Država. Inače, većina turista je iz zapadne Evrope, a vrlo malo iz Azije, Južne Amerike i Afrike“.
Cena ture The Real Tour of Communism“ varira od 18 do 24 evra. Najskuplja varijanta je privatna tura. U principu, obilasci su javni, sa maksimalno 15 ljudi, kako bi se svakom turisti posvetila odgovarajuća pažnja.
