Nacionalni muzej sela

Čak i u centru rumunske prestonice posetioci sa svih strana sveta mogu da upoznaju pravo rumunsko selo, sa spomenicima i predmetima iz 17. pa sve do početka 20. veka. Reprezentativne građevine, koje dolaze iz važnih etnografskih područja, povratile su svoj život u Nacionalnom seoskom muzeju Dimitrije Gusti“.

Daniel Onea, 28.05.2020, 14:53

Čak i u centru rumunske prestonice posetioci sa svih strana sveta mogu da upoznaju pravo rumunsko selo, sa spomenicima i predmetima iz 17. pa sve do početka 20. veka. Reprezentativne građevine, koje dolaze iz važnih etnografskih područja, povratile su svoj život u Nacionalnom seoskom muzeju Dimitrije Gusti“.

Muzej sela je 17. maja napunio 84 godine postojanja, kaže Paula Popoju, generalni direktor Muzeja sela Dimitrije Gusti“ iz Bukurešta. Ovo je zanimljiv uzrast za jednu kulturnu instituciju, budući da je drugi po starosti u Evropi, nakon muzeja Skansen iz Švedske. Muzej sela otvoren je za javnost nakon što je, nakon deset godina istraživanja u 600 sela u Rumuniji, Sociološka škola u Bukureštu, čiji je vođa bio sociolog Dimitrije Gusti, sakupila ovaj bogati materijal koji je kasnije pretvoren u nekoliko institucija, uključujući i Muzej Sela. Nakon 1946. godine, kada su komunisti zabranili Dimitrija Gustija, Muzej sela ostaje jedina institucija koju je stvorila Sociološka škola u Bukureštu. Ova škola je, tokom međuratnog perioda, okupljala najsjajnije umove i najbolje ljude od kulture, lekare, interdisciplinarne ekipe, koji su sproveli istraživanja od kojih deo se nalazi u arhivama Muzeja sela“.

Istorija muzeja je burna. Započet tokom međuratnog perioda i nastavljen i u komunističkom periodu, nakon 1947. godine, pod direktorom Georgeom Fokšom, koji je bio u ekipi monografija koju je vodio sociolog Dimitrije Gusti. Uspeo je uz izuzetnu diplomatiju da prevari na neki način komunistički režim i da nastavi dalje sa idejama Sociološke škole iz Bukurešta. Nastavio je da gradi Muzej sela prema planovima Viktora Jona Pope i nastavio je da stvara u muzeju spomenike rumunskih sela. Ovi spomenici su raspoređeni prema velikim istorijskim regijama Rumunije. U jednom trenutku, Muzej sela je imao period mira jer nije bio odobren tokom komunizma. Diktator Čaušesku, na primer, nikada ga nije posetio. Nakon revolucije iz 1989. godine, Muzej sela je nastavio svoj naučni život, nastavio je da razvija svoje kolekcije i, naročito, počeo je da stiže prestiž“.

Trenutno, Muzej sela je najposećeniji muzej u Rumuniji. Paula Popoju, generalni direktor: Prošle godine smo imali 900.000 posetilaca. Od 2008. godine smo dodali još tri i po hektara starom muzeju, Muzeju Dimitrije Gusti. Mi smo nazvali ovaj deo Novo Selo“, gde smo prebacili 30 spomenika sačuvanih iz rumunskih sela. Smatramo da je Muzej sela i pod kraljevskim pokroviteljstvom, jer je bio pomognut od strane fondacije princa Karola, a u periodu kad se muzej gradio, kralj Karol je posetio muzej nekoliko puta, te je i moralno i materijalno pomogao izgradnju muzeja. Muzej sela se proteže na 15 hektara, ima 382 konstrukcije koje možemo bez premišljanja nazvati i spomenicima, jer su unikatne konstrukcije, prebačene iz sela. U kolekciji ima preko 60.000 predmeta. Samo kolekcija narodne nošnje broji 15.000 predmeta. Takođe, imamo 250.000 dokumenata u arhivama, većina su deo arhive Sociološke škole u Bukoreštu, a odnose se na istraživanja monografskih ekipa iz 600 sela. Imamo slike, klišee na staklu, dokumente u rukopisu. Dakle, čuvamo malo blago u Muzeju sela“.

Sve do ovog perioda pandemije, kada više nisu imali turiste, Muzej sela je bio pun, naročito tokom leta, kada su dolazili turisti iz svih zemalja Evrope i sveta. Skoro svi jezici sveta su se mogli čuti po alejama Muzeja Sela, kaže Paula Popoju, generalni direktor institucije: Imamo svakakve ugovore o saradnji sa turističkim kompanijama, koje su nam dovodile na stotine hiljade stranih turista, i nadamo se da će se to opet desiti. Ovo se organizovalo ne samo zato što se muzej nalazi u turističkom planu, već zato što ovde, u Muzeju sela, imamo i zanatlije, ovo je živ muzej, dobijaju se informacije o tradicionalnoj Rumuniji, imamo festival, predstavljanje nekog običaja, radionice za decu. U principu, privlačnost prema Muzeju sela postoji i zbog brojnih akcija i radionica koje organizujemo za decu i starije generacije. U ovom periodu, kada je muzej zatvoren, primili smo mnogo telefonskih poziva, poruka na društvenim mrežama, u kojima nas ljudi pitaju kada će se muzej ponovo otvoriti i koji nam prenose svoju ljubav i ohrabruju nas. Naša veza sa javnošću je neprekidna“.

I za kraj, dobre vesti. Od 21. maja, u 10.00 časova, Muzej sela je ponovo otvoren. Paula Popoju, generalni direktor: Pozivam vas da obiđete Muzej sela, sa molbom da poštujete pravila propisana odredbama ministara ili izglasanih zakona koja su na snazi, ali i da brinete o sebi, o drugima i o baštini. Sva ova pravila će biti postavljena na ulazu u muzej i izvinjavamo se unapred, ali oni koji ih ne poštuju neće moći posetiti muzej. Ovo nam nameće ovaj period, i moramo mu se prilagoditi. Pozivam vas da dođete u muzej i veoma mi je žao što ćete zateći muzej koji je tih kao nikad od sad“.

Susreti sa narodnim zanatlijama će biti ređi, kao i događaji, ali muzej ostaje i dalje specijalno mesto. Trenutno se traže metode kako bi se moglo nastaviti sa predstavljanjem života rumunskog sela, njegovih sela, a ne samo njegovih konstrukcija.