Na skijanju u Rumuniji
Danas vam predstavljamo šta Rumunija ima da ponudi turistima zainteresovanim za zimske planinske sportove. Skijaških staza nije malo, a ponuda je atraktivna. U isto vreme imaćete priliku da uživate u spektakularnom pejzažu rumunskih Karpata.
Daniel Onea, 12.01.2023, 14:41
Danas vam predstavljamo šta Rumunija ima da ponudi turistima zainteresovanim za zimske planinske sportove. Skijaških staza nije malo, a ponuda je atraktivna. U isto vreme imaćete priliku da uživate u spektakularnom pejzažu rumunskih Karpata.
Za strane turiste Rumunija može biti interesantna, naročito ako znamo kako da se postavimo, kaže Adrijan Vojkan, menadžer turističke agencije. Iako nemamo najviše planine u Evropi, imamo nešto jedinstveno: turističke atrakcije u okolini i niže cene hrane i smeštaja: Veoma mi je draga Valja Prahovej, tim više što očekujemo da se otvori aerodrom u Brašovu, kako bi turisti mogli i iz zemlje i iz inostranstva direktno da dođu u ovaj grad. Aerodrom će se otvoriti u prvom delu ove godine. Sinaja je biser odmarališta u Valja Prahovej. Ove zime se tu otvaraju tri nove staze, tako da ćemo dostići od 22 do 30 kilometara staza na Valja Doruluj, Valja ku Brazi, Valja luj Karp, Valja Soareluj. Treba pomenuti da nadmorska visina skijališta počinje od 860 i dostiže 2.000 metara. Dakle, čak i ako je toplije i nema snega u dolini, tamo gore skoro uvek ima snega. Zatim imamo i snežne topove. Gradska kuća Sinaje uspela je da kupi žičaru, a sad smo na putu da imamo i jedinstveni ski pass za celo odmaralište“.
Ovo ne znači da je Sinaja jedina destinacija, iako je dobila trofej za najatraktivnije skijalište u Rumuniji na World Ski Awards, koja je jedina inicijativa na globalnom nivou koja nagrađuje i promoviše izvrsnost u zimskom turizmu: Ni Pojana Brašov nije ništa gora. Ovde skijaško područje premašuje 24 kilometara, a oni tvrde da je najveće u zemlji. Zatim, na jugozapadu Rumunije imamo Stražu. Kažu da imaju najdužu stazu, od 8,6 kilometara, i da im je skijaško područje najbolje. Vrlo je dobro što postoji ovakvo takmičenje. Kovasna ima četiri ski staze. A ovde se banjski turizam prepliće sa aktivnim turizmom skijanja. Isto se dešava i u Sovati, gde su lokalne vlasti investirale preko evropskih fondova ili drugih privučenih izvora finansiranja, kako bi odmaralište učinili atraktivnim i leti i zimi“.
Naučite da skijate u Rumuniji“. Ovo bi mogao biti slogan Rumunije kojim bi se privukli strani turisti, kaže Adrijan Vojkan, menadžer turističke agencije. Dakle, za roditelje koji žele da nauče svoju decu skijanju, Rumunija može biti idealna destinacija: Ima mnogo staza. Ne treba vam staza od ne znam koliko kilometara, možete da imate stazu od 500 metara ili kilometar, možete naučiti da skijate i na stazama Kazaču ili Sorika iz Auzge, i na Kalinderu u Buštenju. Ne trebaju vam izuzetno velike, visoke, duge staze iz Knjige rekorda. Dovoljno je imati dobre uslove, da se deca osećaju dobro, da imaju sneg i pristupačne cene, učitelje, a mi imamo dobre učitelje, da imate gde da iznajmite opremu za skijanje. Ovaj koncept Naučite da skijate u Rumuniji“ može biti veoma privlačan za mnoge koji dolaze na odmor. Već dugo promovišemo Rumuniju na međunarodnim tržištima. Francuska, Španija, Italija, Belgija, Nemačka, Velika Britanija, pa čak i Sjedinjene Američke Države su glavne zemlje u kojima imamo partnere i odakle nastojimo da dovedemo turiste u Rumuniju“.
Rumunija je, sa stanovišta aktivnog turizma, pored letnjeg planinarenja, omiljena destinacija za turno skijanje, kaže Kosmin Andor, planinar i turistički vodič: Što se tiče stranih turista koji dolaze da se bave zimskim sportovima u Rumuniji, većina njih dolazi na turno skijanje, a klasične destinacije su planine Rodnej, na severu, Bučeđi, Fagaraš, Retezat, a manje Parang, Meridionali i Apusenj. Najviše su dolazili turisti iz istočne Evrope, uglavnom Poljaci, Česi, Slovaci, a iz zapadnoevropskih zemalja, Austrijanci, Britanci i Francuzi. Generalno, ovi turisti vole znamenitosti koje nekako obeležavaju dane odmora između skijanja, vrlo mali broj turista je fokusiran isključivo na skijanje, jer Rumunija u turističkim krugovima ne predstavlja oblast sa tehničkom složenosti u skijanju- Oni koji na posete traže egzotiku destinacije, što automatski podrazumeva i druge turističke atrakcije, van sporta. Na primer, u Maramurešu je reč o agroturizmu, u oblasti Južnih Karpata, a naročito u bilizini planini Bučeđi, turisti posećuju ili zamak Peleš ili zamak Bran. U zavisnosti od destinacije, uvek se najmanje jedan od pet ili šest dana provede u obilasku znamenitosti“.
Rumunija nije skupa destinacija, ako se uračuna pristup žičarama u odmaralištima. Kosmin Andron: Ovo je destinacija za niskotarifne avio-kompanije. Za nekog ko razmišlja o nedelju dana skijanja u Bučeđiju, Fagarašu, Retezatu, do planine može stići ili letom za Bukurešt ili za Sibinj. Oni koji žele da dođu na sever, u planine Rodnej, planine Maramurešuluj ili planine Apusenj, na raspolaganju imaju aerodrome u Klužu ili Trgu Murešu. Zatim smeštaj je uglavnom u pansionima, koji su još uvek jeftiniji od onih u zapadnoj Evropi. Pored toga, na neka mesta se može stići žičarama koje se mogu koristi samo jednom u roku od četiri ili pet dana. Na primer, u Balja, u planinama Fagaraši. Do drugih se može stići čak i automobilom. Dakle, Rumunija nije destinacija isključivo za kvalitet skjanja, već za ovaj spoj arhaičnog, autentičnog, egzotičnog i skijaškog dela. Zajedno sa mojim kolegama pozivam vas da otkrijete Rumuniju, jer to je ono što podrazumeva putovanje: otkrivanje mesta, ljudi, običaja. Ovo je drugačiji način za aktivni odmor“.
Postoje i mnogi događaji koji se održavaju u blizini ili čak na skijaškim stazama. Među njima, jedan od najočekivanijih događaja je premijera i za Centralnu i za Istočnu Evropu — reč je o prvom izdanju Massif, koja će se održati od 3. do 5. marta 2023. godine u Pojani Brašov, a organizatori obećavaju savršenu kombinaciju festivala i zimskih sportova.