Kulturno-turistička ruta muzeja na otvorenom u Rumuniji

Kulturno-turistička ruta muzeja na otvorenom u Rumuniji, razvijena na nacionalnom nivou i priznata od strane Ministarstva preduzetništva i turizma, pokrenuta je u Rumuniji s obzirom na veliki broj turista koji su pokazali interesovanje za ovakve atrakcije.

Daniel Onea и Marija Nenadić-Zurka, 06.03.2024, 17:04

Kulturno-turistička ruta muzeja na otvorenom u Rumuniji, razvijena na nacionalnom nivou i priznata od strane Ministarstva preduzetništva i turizma, pokrenuta je u Rumuniji s obzirom na veliki broj turista koji su pokazali interesovanje za ovakve atrakcije. Razvijen na inicijativu Okružnog muzeja etnografije i narodne umetnosti u Baja Mare, turistički program nudi turistima putovanje kroz tradiciju, u 11 turističkih i kulturnih lokaliteta iz oblasti etnografskog nasleđa Rumunije. Monika Mare, direktorka Muzeja etnografije i narodne umetnosti županije Maramureš iz Baja Mare, kaže da je ideja nastala iz potrebe da se promovišu muzeji, što je dobra prilika da se kapitalizuje nasleđe tradicionalne rumunske arhitekture.

„Ideja projekta je prvobitno počela sa osam muzeja. Napravili smo i nekoliko letaka koji se mogu videti na mapi sa ovim muzejima. Ako se nađemo u Bukureštu, možemo krenuti odatle, od Muzeja sela u Bukureštu „Dimitrije Gusti“, koji je verovatno najposećeniji među etnografskim muzejima u zemlji, a nakon toga možemo da idemo ka centru Rumunije. Možemo da posetimo Muzej Golešti, posle toga možemo da dođemo do Brašova, možemo da odemo u Sibinj, u Muzej ASTRA, dođemo u Transilvaniju, u muzej u Klužu i približimo se Maramurešu, gde imamo dva etnografska muzeja uključena u rute, odnosno Muzej sela iz Baja Mare i Muzej sela Maramureša iz Sigetu Marmacija. I ovde, u našem kraju, u Cara Oašuluju, u okolini Maramureša, imamo muzej Negrešti Oaš, a ako pređemo planine, u Bukovini, nalazimo Muzej bukovinskog sela. Zavisi koliko vremena turista ima za posete, a mi smo mislili da se ova ruta može preći u potpunosti ili da posetilac može da odabere, u prvoj fazi, nekoliko muzeja u oblasti od interesa, a nakon toga možemo da mu probudimo radoznalost da dopre do drugih delova zemlje“.

Svi muzeji na otvorenom razvijaju projekte tokom cele godine, ali posebno u toploj sezoni, tokom sezone poseta. Moći ćete da vidite narodne zanatlije na delu i moći ćete da kupite predmete koje su oni kreirali. Štaviše, moći ćete da učestvujete u izradi sa zanatlijama.

„I Muzej sela u Baja Mare ima takve programe. Tokom cele godine organizujemo sajmove, ali imamo i suvenirnicu, gde pokušavamo da kapitalizujemo rad zanatlija iz Maramureša. I ostali muzeji u zemlji imaju takve radnje. Zanatlije treba promovisati. Da bi se tradicija prenela na buduće generacije, zanatlije moraju shvatiti, a posebno mlađe zanatlije koji preuzimaju zanat, da se od zanata može živeti i naša je dužnost kao etnografskim muzejima da ih podržimo, da ih promovišemo. Zajedno sa centrima tradicionalne kulture, koji imaju evidenciju o ovim zanatlijama, trudimo se da ih promovišemo na sajmovima turizma na kojima učestvujemo i aktivnostima koje muzej sprovodi.“

Čim uđete kroz maramurešku kapiju Muzeja sela Baja Mare, bićete transponovani u svet autentičnog maramuškog sela, kaže Monika Mare, upravnica Muzeja etnografije i narodne umetnosti županije Maramureš.

„Ako Muzej u Sigetu čuva samo predmete tradicionalne arhitekture iz Vojvodstva Maramureša, Muzej sela u Baja Mare vodi vas u sela Maramureša iz sva četiri etnografska područja. Mi ih zovemo Cara: Kodru, Kjoar, Lapuš i Vojvodstvo Maramureša. Možete posetiti kuću u Lapušu, sa slamnatim krovom. Možete ući unutra i videti kako se živelo, gde se ložila vatra, peć, kako se beba ljuljala u kolevci, kako je izgledala velika soba, gde se čuvao najlepši tekstil i kovčeg za miraz i gde su se ljudi okupljali povodom velikih životnih događaja. Najstariji objekt koji imamo je naša crkvica, spomenik iz 1630. godine, koja je lepo postavljena na brdu, kao i većina crkava u maramureškim selima, a oko nje je praktično formiran muzej. Crkva je bila prvi objekat doveden ovde u Muzej sela. Selo na brdu, kako ga mi zovemo, živi, jer se u crkvi i danas služe bogosluženja tokom velikih praznika i nedeljom. Postoji zajednica koja dolazi ovde da se moli.“

Još jedan objektiv koji se promoviše u Muzeju sela Baja Mare je najstarija kuća u nasleđu institucije, koja datira iz 1758. godine.

„Tim kojim trenutno koordiniram može da se pohvali činjenicom da smo, iako su godine komplikovane, a budžet obično ograničen, uspeli prošle godine da otvorimo javnosti novi objekat tradicionalne arhitekture koji smo preneli u naš muzej. Kuća iz Cara Kjoaruluj, veoma lepa, reprezentativna za stil iz oblasti, koju smo postavili u blizini crkve, koja je takođe odatle. Ovo je plava kuća specifična za Maramureš i mogu je posetiti turisti. Takođe, iz Cara Maramurešuluj smo ponosni na Kuću Petrova, gde je rođen osnivač rumunske stomatološke škole, George Bilaku. Posetite Muzej sela Baja Mare i sve muzeje uključene u etnografsku rutu muzeja na otvorenom u Rumuniji!“

Od Monike Mare, direktorke Muzeja etnografije i narodne umetnosti županije Maramureš, iz Baja Mare saznali smo da leci kojim se promovišu postoje na rumunskom i engleskom jeziku. Na glavnim ciljevima nalaze se tablice sa QR kodom za dodatne informacije, koje vas šalju na sajt ustanove, gde se nalazi prevod na strane jezike međunarodnog opticaja. S druge strane, deca i mladi mogu da učestvuju u potrazi za blagom, što je izazov da se odvoje od mobilnih telefona i drugačije posete muzej. Takođe, veći muzeji na Kulturno-turističkoj ruti muzeja na otvorenom u Rumuniji imaju različite promotivne materijale. Muzej iz Sibinja, na primer, ima aplikaciju „Astra App“, koja nudi vodiče, uključujući audio, na nekoliko međunarodnih jezika.