Zmijsko ostrvo (14.03.2022)
Smešteno na 20 nautičkih milja ili 44 kilometra od Dunava u Crnom moru, Zmijsko ostrvo je krečnjačka stena, bez vode i drveća, sa lošom vegetacijom, trskom i drekom. Njegovo ime potiče od malih, neotrovnih vodenih zmija koje su nekada živele ovde. Njegova površina je 17 hektara, od severa ka jugu je 440 metara, a od istoka prema zapadu 662 metara. Zbog teških uslova života, na ostrvu nema stalnih stanovnika van granične straže.
Steliu Lambru, 14.03.2022, 18:30
Zmijsko ostrvo je ponovo u centru pažnje javnosti od 25. februara 2022. godine, dan nakon početka rusko-ukrajinskog rata. U petak je ruski ratni brod naredio ukrajinskoj straži ostrva da se preda, a nakon kratkog bombardovanja, ostrvo je zauzeto. Ova agresija je dovela u pitanje istoriju jedinog ostrva u Crnom moru, njegov ekosistem i antropogene izmene.
Smešteno na 20 nautičkih milja ili 44 kilometra od Dunava u Crnom moru, Zmijsko ostrvo je krečnjačka stena, bez vode i drveća, sa lošom vegetacijom, trskom i drekom. Njegovo ime potiče od malih, neotrovnih vodenih zmija koje su nekada živele ovde. Njegova površina je 17 hektara, od severa ka jugu je 440 metara, a od istoka prema zapadu 662 metara. Zbog teških uslova života, na ostrvu nema stalnih stanovnika van granične straže.
Ostrvo je od davnina korišćeno kao ribarska baza. Zvalo se i Belo ostrvo, Leuk ili Ahilej, gde su se naselili mileški trgovci. U 16. veku ostrvo je došlo pod kontrolu Otomanskog carstva, a 1829. godine, Adrijanopoljskim ugovorom, Rusija je pripojila ostrvo i 1842. godine podigla svetionik. Godine 1878, Rumunija je dobila ostrvo zajedno sa deltom Dunava i Dobrudžom nakon Berlinskog mirovnog sporazuma. Godine 1940, nakon aneksije Besarabije i severne Bukovine od strane Sovjeta, ostrvo je ostalo rumunska teritorija.
1948. godine, nakon sklapanja Pariskog mirovnog ugovora 1947. godine, dogodila se prva teritorijalna otmica nakon Drugog svetskog rata od strane Sovjetskog Saveza. Protokolom zaključenim 4. februara 1948. i zapisnikom od 23. maja iste godine, Rumuniji je oduzeto ovo ostrvo. Treba napomenuti da ovi akti nisu ratifikovani. 25. novembra 1949. dogodila se druga teritorijalna otmica: dunavska granica između Rumunije i SSSR-a potisnuta je na kanal Musura, zapadno od izlivanja severnog rukavca delte Dunava Čilije. Eduard Mezinčesku je bio zamenik rumunskog ministra spoljnih poslova i potpisao cesiju ostrva. On se 1994. prisećao okolnosti transfera: 1948. dobio sam naređenje od Ane Pauker u kojem mi je rekla da, kada je povukla granice posle rata sa SSSR-om, nije uspela da ustupi Zmijsko ostrvo Sovjetima. Pauker, rumunski ministar inostranih poslova, rekao je da su Sovjeti nedavno pokrenuli to pitanje i odlučili da im daju ostrvo. Profir, ministar javnih radova, i ja smo otišli u Tulču i dalje u Sulinu i na ostrvo da završimo proces primopredaje i prijema ostrva. Što sam i uradio. Na ostrvu su bili prisutni Sovjetski ambasadori i zamenik ministra inostranih poslova, vojnog osoblja. Postavljen je stol na otvorenom i sačinjen zapisnik. Pozvani smo da potpišemo. Rekao sam da želim da vidim šta predajem pre nego što potpišem. I nerado sam primorao sve obiđemo ostrvo, peške. Ovim hirom sam odlagao potpisivanje dokumenta.“
Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije je 1999. godine snimio intervju sa admiralom Konstantinom Nekulom, šefom rumunske bezbednosti plovidbe na Crnom moru tokom Drugog svetskog rata: Posle 23. avgusta 1944. godine, kada je počelo razgraničenje rumunsko-sovjetske granice, poslat sam u Sulinu da zajedno sa 2 sovjetska oficira učestvujem u iscrtavanju pomorske granice. U Sulinu sam otišao bez ikakvih uputstava i zbog nedostatka specijalista. Rečeno mi je da će se nacrtati karta, nije mi rečeno gde će biti granica i kako će se to uraditi. Rečeno mi je samo da razgovaram sa Sovjetima i izbegavam bilo kakav sukob sa njima. Zatekao sam u Sulini dvojicu sovjetskih oficira koji su već završili sa popravljanjem granice. Postavili su svetionik severno od luke Sulina, udaljene oko 1-1,5 km, i rekli su mi da će tamo biti granica: na rukavcu Čilije delte Dunava, na malom rukavcu Čilije, koji je tekao na jug. Zauzeli su celu Deltu koju je formirala Čilijina ruka. Granica je išla do svetionika fiksiranog severno od Suline, a zatim na istok. Oni su se pobrinuli da svetionik postave tako da linija koja ide na istok, upravno na obalu, prolazi južno od ostrva Zmija, tako da ostaje kod njih. Sastavili su dosije sa mapom i izveštajem koji nisam hteo da potpišem. Rekao sam im da nisam ovlašćen da potpišem bilo kakav ustupk teritorije niti da postavim bovu.“
Posle raspada SSSR-a 1991. godine, ostrvo Zmije se vratilo Ukrajini. Međunarodni sud pravde u Hagu izrekao je 3. februara 2009. godine svoju presudu u procesu između Rumunije i Ukrajine za razgraničenje epikontinentalnog pojasa Crnog mora i isključive ekonomske zone. Rumuniji je dodeljena površinom od 9.700 kvadratnih kilometara, ili 79,34 odsto sporne površine, a ostatak pripada Ukrajini.
