Žene u revoluciji od 1848 godine(21. 03.2016)

Revolucije su bile izuzetni događaji u istoriju, a 1848 godina je bila sasvim posebna za istoriju Evrope. Epoha modernih revolucija inspirisane Francuskom revolucijom od 1789 godine može se skraćeno predstaviti pod reč emancipacija. U 19 veku posle pojave nacionalne države, ključna reč je bila modernizacija i ona je povezana za celokupni projekat ekonomske, političke i društvene slobode. Rumunske knježevine koje su skoro 4 veka bile pod kontrolom Otomanskog carstva, imale su prvi pokušaj oslobađanja od turaka 1821 godine. 1848 godine, revolucija kojom su predvodili sinovi elita koje su postale evropske u Parizu samo je logični nastavak ideja koje su pokrenule modernizaciju. 1848 godina u Rumunskim knježevinama donela je na svetlost dana i nekoliko žena ćije prisutstvo je odigralo važnu ulogu u formiranju nacionalne svesti i modernizaciji. Među najprisutnijim ženama u revoluciji broji se Ana Ipatesku. Istoričar Đorđeta Penelea Filiti govori u nastavku o njenim zaslugama u revoluciji od leta 1848 godine:

Steliu Lambru, 21.03.2016, 15:57

,, Ana Ipatesku se broji među gospođama koje su izašle na ulici i koje su uspele da dinamiziraju žitelje Bukurešta. Revolucija je imala trenutke uspeha i trenutke poraza u smislu da jednog trenutka privremena vlada je uhapšena. Posle toga, pukovnici koji su uhapsili vladu su sa njihove strane uhapešni. U svim uličnim pokretima, žiteljima Bukurešta koji su pratili događaje i koji nisu najbolje razumeli šta se događa bio im je potreban lider. Ana Ipatesku, supruga Grigorea Ipateskua broji se među tim liderima. “<
><
>

Ipak, žena koji je najviše obeležila revolucionerni duh od 1848 godine je Meri Grant, škotskog porekla, buduća supruga političara i publiciste Konstantina Rosetija. Đorđeta Penelea Filiti govori o okolnostima u kojima je Meri Grant došla u Vlašku i kako je upoznala budućeg supruga:

,, Marija Roseti došla je kao dadilja u porodici Odobesku u Bukureštu i udala se za Konstantina Rosetija. Treba da podsetimo na macinijanski pokret ćiji su pripadnici bili i bračni par Roseti. Dopisi dvojice supružnika su divni. Iza lepih ljubavnih reči oni su se naslovljavali sa formulom drugar i drugarice. Oni su mnogo putovali u inostranstvo, jednog trenutka krstili su dete u Nici, a kum im je bio obučar. Oni ga nazivaju rumunski Mirća, ali daju mu i jedno francusko ime. Pošto se kum zvao Šarlemanje oni su nazvali tako i sina. “<
><
>

Evropski duh brzo se širio do Rumunskih knježevina, a želja za slobodom se pojavila u svim društvenim slojevima. Kao I drugi strani rezidenti Marija Roseti uključila se u podržavanje revolucije, a ni posle poraza ove nije odustala od svojih uverenja. Marija Roseti čak je postala olićenje rumunske revolucije, tako da je slikar Danijel Rosental slikao sa njom kao model slike Revolucinerna Rumunija I Rumunija se oslobađa lisica. Đorđeta Penelea Filiti:

,, Nije jedina strankinja koja posle dolaska u knježevine identifikuje se sa težnjama naroda, svojim vezama koje je imala u inostranstvo, zalaganjima I pomočju revolucinerima. Oni iz Bukurešta vođeni su brodom u Otomanskom carstvu, a ona je trćala duž obala Dunava pokušavajući bezuspešno da stupi u kontakt sa njima. Marija Roseti je postepeno postala pravi simbol revolucije, I pošto je bila prijateljica sa slikarom Danijelom Rosentalom ovaj je naslikao sa trobojkom u rukama, simbolom slobode I rumunske revolucije. “<
><
>

Marija Roseti i dalje se stavila u službi modernizacije jer je nacionalnoj emancipaciji bila potrebna njena energija. Ponovo Đorđeta Penelea Filiti:

,, Ona je ostala aktivna i posle revolucije. Revolucioneri su proterani u egzilu odakle su vodili kampanju informisanja Evrope o rumunskim realnostima, jedinstvenu u istoriji rumuna. Među njima brojio se i njen suprug koji je bio odsutan do 1858 godinme. U međuvremenu Marija Roseti nije sedela skrštenih ruku. Zajedno sa njenim suprugom koji posle povratka u zemlju je osnovao jedan od najvažnijih rumunskih listova, a radi se o listu Rumun, osnovala je i svoj list Majka i dete. Ova žena skoro polovinu veka se bavila edukacijom. To je ključna reč koja jaća jedan narod. Radi se o savetima za majke kako da edukuju svoju decu. Ona čak ih je savetovala kako da kupaju dete, bavila se higjenom, civilizovanim odnosima između roditelja. Savetovala je roditelje da se nesvađaju ispred deteta, da budu ljubazni, da im odgovaraju na sva pitanja koja ovi postavljaju dok su mali. Veoma važno je bilo strpljenje majke. Što se tiće higjene, ako u gradovima je postojao sloj koji je poštovao savete, na selu su stvari bile loše zbog siromaštva i predrasuda. Marija Roseti sem lista kojeg je izdala putovala je u zemlju pokušavajući da vodi propagandu o rastu dece, jer edukacija znaći priprema za buduće društvo. Kaže se da njeni napori nisu bili previše vidljivi, ali bi bilo gore da ona nije postojala. Ona nije bila sama, bile su i druge žene i tu bih podsetila i Konstancu Dunka.”<
><
>

Žene revolucije bile su na visini svog vremena, kao što je slučaj i sa državnicima. One su napisale stranice istorije, tada kada su svakojake prepreke izgledale nepremostive.