Umetnička omladina

Mladi za razliku od starijih osoba uvek su predložili radikalni program izmene društvenog uređenja, bilo da se radi o ekonomiji, politici, umetnosti ili kulturi. U Rumuniji prva grupa mladih koja je osporila ono što je smatrala prevaziđeno u njihovo doba je umetničko-estetična grupa iz Jašja, nazvana Žunimea. Radikalizam mladih pojačao se krajem 19 i početkom 20 veka podsticani i idejom revolucije i promene. U umetnosti radikalne forme estetičnog moderniteta osporavale su dotadašnje umetničke pokrete i tako se pojavio Art nuvo u frankofonskom prostoru i Secesion u nemačkom, nazvan i Jugendstil od naziva bečkog avangardističkog časopisa Jugend. Na ovoj osnovi ideja u Rumuniji se pojavila Umetnička omladina, prema jednom modernom konceptu koji je preuzeo teme i ideje koje su kružile na Zapadu. Estetičar i filozof umetnosti Ervin Kesler smatra da pojava Umetničke omladine predstavlja reagovanje na zvaničlnu umetnost i rumunsko izražavanje evropskih tokova. Ervin Kesler:

Steliu Lambru, 02.05.2019, 16:42

Mladi za razliku od starijih osoba uvek su predložili radikalni program izmene društvenog uređenja, bilo da se radi o ekonomiji, politici, umetnosti ili kulturi. U Rumuniji prva grupa mladih koja je osporila ono što je smatrala prevaziđeno u njihovo doba je umetničko-estetična grupa iz Jašja, nazvana Žunimea. Radikalizam mladih pojačao se krajem 19 i početkom 20 veka podsticani i idejom revolucije i promene. U umetnosti radikalne forme estetičnog moderniteta osporavale su dotadašnje umetničke pokrete i tako se pojavio Art nuvo u frankofonskom prostoru i Secesion u nemačkom, nazvan i Jugendstil od naziva bečkog avangardističkog časopisa Jugend. Na ovoj osnovi ideja u Rumuniji se pojavila Umetnička omladina, prema jednom modernom konceptu koji je preuzeo teme i ideje koje su kružile na Zapadu. Estetičar i filozof umetnosti Ervin Kesler smatra da pojava Umetničke omladine predstavlja reagovanje na zvaničlnu umetnost i rumunsko izražavanje evropskih tokova. Ervin Kesler:

,,Mnoge pojave, stvaralaštva ili nove koncepcije nisu počele zbog preteranosti, već zbog nedostataka. Prva frustracija nosi ovo fantastično ime i ima ovu mešavinu francuskog i engleskog, a to je Umetnička omladina. Ona sugeriše u potpunosti proleće i nove početke, skoro kao početak jednog umetničkog naroda. Iza naziva nalazi se jedna priča frustracije. Umetnička omladina pojavila se zbog velikih nedostataka u odnosu na stare. Nemožemo govoriti u to doba za novu umetnost koja da bude predata kao što se sada događa studentima umetnosti iz 2 i 3 godine.Umetnička omladina je umetnost mladih uzrasta od 30 do 35 godina, jer u to doba to je bio odgovarajući uzrast. “

Veliki događjaj na početku veka bila je Univerzalna izložba u Parizu od 1900 godine. To je bio povod za zemlje, dakle i za Rumuniju da pokažu ko su. Ervin Kesler:

,,Umetnička omladina pojavila se kao posledica frustracija zbog Univerzalne izložbe u Parizu otvorene od 14 aprila do 12 novembra 1900 godine. Bila je to velika izložba koja je obeležila i la bel epok. Univerzalna izložba u Parizu je bilo mesto gde geopolitika se odigrala na kulturnom nivou, bilo je mesto gde se rodila istorija civilizacija na početku 20 veka. U slučaju Rumunije u premijeri je trebalo da se lepo prikaže, to je bilo mesto gde si mogao da pokažeš ko si, često u suprotnosti sa onome što se znalo o toj zemlji da predstavlja. S jedne strane Rumunija otvara nacionalni paviljon koji je imao industrijski izgled naftne pumpe kao korak napred ka budućnosti. To je industrijska Rumunija, ali unutar se nalaze ikone, seljačka umetnost, narodne igre. Rumunija se dakle predstavlja kao zemlja koja na površinu ima insdustriju a u unutrašnjosti je tradicionalno sejlačka. To je opravdano imajući u vidui da više od 75% žitelja zemlje živeli su u ruralnim sredinama. “

Nikolaje Grigoresku je bio zvanični slikar, i smatran je osnivaćem rumunske slikarske škole. Ovaj je odbio da izloži svoje slike pošto je smatrao da je prostor premali, tako da su se predstaviil drugi umetnici. Univerzlana izložba iz Pariza je bila pokretač energija onih koji su smatrali da je umetnost krenula u pogrešnom pravcu. Ervin Kesler:

,, Tamo se stvorila pukotina za modernizaciju i modernitet. Došli su sledeći najbolji, jer su želeli da budu tamo. Neradi se o umetnicima koji su želeli da iskoriste to stanje jer se radi o Štefanu Lukijanu i Teodoru Paladiju koji su bili veoma dobri. Primili su izazov da se dokažu u malom prostoru, u jednom uglu Grand Palasa. Kako je rekao u to doba Dimitrije Olanesku, dvorana za izložbe je bila tako mala i izolovana u jednom uglu Grand Palea da su se mladi rumunski umetnici osetili frustrirani i da razmilisle na nešto bolje u budućnosti. Nezadovoljstvo onih koji su imali tada izložbu je bilo toliko velikom da godinu dana kasnije, 3 decembra 1901 godine više od deset umetnika, svi sa studijama u inostranstvo u Parizu ili Minhenu su se okupili u Umetničkoj omladini. Među njima brojali su se Štefan Lukijan, Gheoroghe Petrašku, Frederik Stork. “

Jako su se založili za promene, za realizam i socijalno slikarstvo, Umetnička omladina je uvela u rumunskoj umetnosti elitizam. Ponovo Ervin Kesler:

,,Umetnička omladina nije bila prvo društvo rumunskih umetnika kao tipa udruženje. 1890 godine osnovan je Umetnički krug, neki vid dolazite svi skupa sa nama. Upisao se ko je želeo i on je postao član. Umetnička omladina uvela je veliku razliku, to jest radilo se o elitrnom udruženju. Trajala je od 1901 do 1947 godine kada je zatvorio komunistički režim i nikad se nisu bavili pisanjem. Oni iz Umetničke omladine priredili su samo izložbe i prateće materijale izložba. Njihova želja je bila da organizuju salone. I to je bila prva modernizacija, jer se neradi o salonu pod pokroviteljstvom države. Pokrovitelji su bila udurženja umetnika.”

Od osporavanja Umetničke omladine rumunska umetnost je ušla je u periodu revitalizacije i počela je da piše novu istoriju avangardizma, absurda i nadrealizma.