Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Strane diplomate u Rumuniji. Grof od Sent Olera(30.01.2017)


Strane diplomate u Rumuniji. Grof od Sent Olera(30.01.2017)
Strane diplomate u Rumuniji. Grof od Sent Olera(30.01.2017)

, 30.01.2017, 16:09


Rođen 1866 godine i preminuo 1954 godine, August Feliks Šarl od Beopola, grof od Sent Olera došao je u Rumuniju kao ambasador Francuske u burno leto 1916 godine, godine u kojoj Rumunija je ušla u Prvi svetski rat. ,, Beleške nekadašnjeg diplomate u Rumuniju od 1916 do 1920 godine” su pisanja grofa ambasadora o dubokim transformacijama koje su se dogodile u toku svog mandata. Knjiga se broji među najsnažnijim i važnim izvorima informacija o političkim igrama i tragedijama koje su se odvile na kraju velikog rata. Prorumun, antikomunista i pristalica ulaska Rumunije u ratu, Sent Oler ima analitički duh kada posmatra svet oko sebe i ima viziju o toku istorije. Istoričar, Alina Pavelesku preporučuje da se njegova knjiga pročita 2 puta. Alina Pavelesku:


,,Prvu scenu koju sam pročitala u knjizi se odnosi na posetu Sent Olera u kancelariji Aristidea Brianda pre polaska u Rumuniju i on beleži ,,kancelarija čoveka je isto toliko prazna hartija, kao što je njegova glava prazna ideja”.Odjednom to ga je ćinilo simpatičnim i razmislio sam da zaslužuje priznanje svih ljudi koji odlažu da stave u redu hartije u kancelariji. Preporučujem 2 lektire ove knjige. Prva lektira je veoma povoljna za nas rumune, jer je u našu korist. U mnogim situacijama ona nam je povoljnija od sećanja rumuna iz epohe, jer je Sent Oler lik koji je zaljubljen u kraljicu Mariju. On piše lepe stvari o požrtvovanju rumuna, njihovoj plemenitosti i odnosi se na rumunsku političku klasu tako kako mi nismo navikli da govorimo. Još je povoljnije za nas ono što piše Sent Oler o rumunima, jer je on veoma kritičan prema francuskoj političkoj klasi.”<
><
>


Grof od Sent Olera je veoma inteligentan jer razume svet u kojem je stigao. Alina Pavelesku veruje da druga lektira nam pomaže da bolje razumemo knjigu autora. Alina Pavelesku:


,,Preporučujem drugu lektiru jer samo prividno Sent Oler je izvor koji se brzo prilagodio okolnostima. Zašto? Radi se o plemiču koji predstavlja republiku, on je konzervativac koji služi kao diplomata vladu leve orientacije, je civil koji jednog trentuka zajedno sa drugima se oseća nelagodno jer je zaokružen ratom i vojskom, vojnicima i njihovom logikom. Mi znamo kraj priče, ali kada čitamo knjigu Senta Olera neznamo kakav će biti kraj. Istina je da on piše to 1953 godine i nekako tužno zna koja je sudbina Velike Rumunije, i nekako ima potvrdu prema onome što je kritičan prema miru posle Prvog svetskog rata. On nezna koji je bio kraj sveta kojeg je uveo uspeh Sovjetskog Saveza u drugom svetskom ratu. Svaki put čitalac je postavljen da razume kako su videli ljudi te stvari u toku samih događaja i kada nisu znali kraj priče. Kao francuz, dolazio je iz društva koji u tom trenutku je bio više naklonjen rusima nego rumunsko društvo. Francuzi su voleli ruse, i možda ih i dalje vole više nego što smo ih mi rumuni ikada voleli. Sent Oler nije prorus, već naprotiv on ne gaji nikakve iluzije ni o carskoj Rusiji u trenutku kada je stupio u kontakt u Bukureštu sa predstavnicima Rusije sa kojima se pregovarao ulazak Rumunije u ratu. “<
><
>


Književni kritičar Dan Mihajlesku govori u nastavku o načinu na kojeg su ostali videli Sent Olera. Dan Mihajlesku:


,, Jon Duka veoma dobro zna da upavlja diplomatskim svetom, zna da pročita gestove i reči diplomata i upoređuje Poplevskog, rusa koji je imao loš ugled kod njegovih bolševika sa lordom Berklejom, britancem koji je bio bio pod uticajem bankara Žana Krisovelonija. On piše o Sent Oleru: bože ovaj čovek je pošten. Kao i svi francuzi nije znao da se prilagodi. On nije znao da se prilagodi igrama na dva kraja i kako da manevriše između pronemačkih konzervativaca Margilomana i Karpa i pro francuza Bratijanua, Duke, kraljice Marije, Barbu Štirbeja. Duka u nastavku pokazuje kako je uspeo da se prilagodi i ispuni očekivanja, tako da je ovaj francuz postao stručnjak za rumunsku psihologiju. “<
.<
>


Kao što se može videti u svojoj knjizi grof od Sent Olera je imao viziju, jer je očekivao neuspeh komunizma, ćinijenicu koju istiće I Dan Mihajlesku:


,, Divim se ovom čoveku jer je znao da bude desne orientacije, konzervativac koji u Evropi pod dominacijom medija leve orientacije u toku građanskog rata iz Španije je bio na strani nacionalniste Franka. Sent Oler je bio naslednik pukovnika od Beopola koji se borio u Vandeji gde su se dogodili najveći masakri evropske katastrofe koja je bila francuska revolucija, majka bolševičke revolucije. Ovaj čovek je bio blizak vrhu rumunske vlasti koja je gradila Veliku Rumuniju. Bio je blizak Ferdinandu, Mariji, Barbu Štirbeju, Duki I zna da dobro obrazloži sve velike događaje. Istovremeno zna da opiše I malu istoriju I sve ono što je vezano za pozadinu diplomatije. “<
><
>Knjiga grofa od Sent Olera je knjiga čoveka koji je razumeo svet u kojem je živeo i predvideo mu budućnost koja kao i obićno je obojena u crno.

Matematički glasnik
Stranice istorije понедељак, 16 децембар 2024

Matematički glasnik

U svojoj skoro 250-godišnjoj istoriji, rumunska štampa beleži i najduže neprekidno pojavljivanje jedne publikacije. Reč je o „Matematičkom...

Matematički glasnik
Komunistička partija Rumunije u ilegalnosti
Stranice istorije понедељак, 09 децембар 2024

Komunistička partija Rumunije u ilegalnosti

Kraj Prvog svetskog rata, daleko od smirivanja usijanih duhova koji su ga započeli, podstakao je nove besove i opsesije, a ekstremna rešenja su...

Komunistička partija Rumunije u ilegalnosti
Centenario Lovinescu (fonte: Muzeul Național al Literaturii Române)
Stranice istorije понедељак, 02 децембар 2024

Stogodišnjica Euđena Lovineskua

Rumunska kultura 2024. odaje počast jednom od svojih najznačajnijih predstavnika, istoričaru i književnom kritičaru Euđenu Lovineskuu. Rođen...

Stogodišnjica Euđena Lovineskua
Dnevni list Skanteja
Stranice istorije понедељак, 11 новембар 2024

Dnevni list Skanteja

Jedno od jakog oružja propagande komunističkog režima bila je štampa. Sloboda govora i štampe je pravo stečeno u 18. veku, formalno usvojeno...

Dnevni list Skanteja
Stranice istorije понедељак, 28 октобар 2024

Raskid Sekuritatee i KGB-a

Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom,...

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Stranice istorije понедељак, 21 октобар 2024

Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i...

Vasile Luka
Stranice istorije понедељак, 14 октобар 2024

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i...

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma
Stranice istorije понедељак, 07 октобар 2024

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove...

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company