Simion Stojilov, intelektualac saradnik komunizma
Steliu Lambru, 01.04.2019, 17:00
Totalitarni režimi, fašizam i komunizam bili su korisnici podrške nekih poznatih intelektualaca. Njihovi razlozi su bili različiti: neki su sarađivali iz antifašističkih osećanja, drugi iz trke za privilegijama, a neki iz ambicije da stave u praksi njihove projekte. Svi su nagrađeni prema stepenu njihove podrške prema ideologiji režima. Među takvim saradnicima broji se i matematičar Simion Stojilov. Rođen 1887 godine u Bukureštu, Stojilov je osnovao rumunsku školu kompleksne analize i predstavio je topološku teoriju analitičkih funkcija. Doktorirao je matematiku u Parizu i bio je profesor na univerzitetima u Jašju, Černovcima, Bukureštu i Politehnike u Bukureštu. Pristalica Socijal Demokratske Stranke, posle 1945 godine upisao se u Rumunsku Komunističku Partiju. Njegov bivši student Solomon Markus je rekao u jednom intervju snimljen 1998 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije da opcija velikog broja intelektualaca na kraju Drugog svetskog rata za komunizam je bila iz uverenja, neznajući šta će ovaj kasnije postati. Solomon Markus:
,, U prvoj polovini 60 i 50 godina, komunizam je znaćio u prvom redu staljinizam: lićna diktatura, kult lićnosti Staljina, što znaći ideološko stezanje šrafa. Ali šta je znaćio komunizam u drugoj polovini 40 godina?Mogu van reči da za velikog broja intelektualaca, netvrdim da za sve, ali ako se odnosim na moje profesore, komunizam je znaćio u prvom redu antifašizam. I za Stojiova na primer, i za Vranćenua, neki od njih su bili desnoorientisani, kao na primer Gheorghe Vranćeanu, koji je bio liberalni političar i koji je 45,46, i 47 godine objavio stalno člankove liberalne politike. Tih godina imao je kolege komuniste, bio je dobar prijatelj sa Stojilovim koji je pristupio odmah posle 44 Rumunskoj Komunističkoj Partiji, komunizam se podrazumevao kao antifašizam. Veliki broj intelektualaca verovali su tada da je komunizam jedini mogući odgovor za Hitlera, nacizam i legionarizam. “
Još od kraja Drugog svetskog rata za Rumuniju i ostale države pod sovjetskom okupacijom je bilo jasno da neće postojati povratak na demokratiju i liberalizam, već će se primeniti nova utopija koja je komunizam. Komunistička poruka je upućena u prvom redu mladim generacijama. Na otvaranju univerzitetske godine 1946 godine, Simion Stojilov u svojstvu rektora je održao govor. Solomon Markus:
,, U auli Pravnog fakulteta na jednom spratu je bila omladina iz istoriskih stranaka, liberalne i seljačke, dok na drugom spratu mobilisani su mladi od strane komunista. U ostalom delu bili su pomešani studenti. Sećam se da se sa jednog sprata stalno čuli uzvici ,,kralj i otađbina a sa drugog ,,kralj I narod. Evo šta je rekao Stojilov na otvaranju univerzitetske godine: izlazimo iz jedno doba naše istorije koje se može smatrati duga I teška bolest, mutno doba u toku koje smo primili teške udarce. On u nastavku govori o posledicama rata I o krivicama: krivi smo svi. I oni izgubljeni koji su dejstovali na planu varvarskih ideologija, ali I oni koji su bili preterano uvereni u pobedu razuma jedinom igrom zakona prirode, ili povućeni u mirnoći njihovog radnog kabineta, posvečujući se iskjučivo njihovoj delatnosti stručnjaka. “
Solomon Markus veruje da naš sud prema intelektualcima koji su sarađivali sa režimom treba biti različit u zavisnosti od razloga saradnje I samog ponašanja pojedinaca. Ponovo Solomon Markus:
,,Svakom se treba suditi odvojeno. Stvarnost je ta da su Roseti I Stojilov mnoge spasili zatvora. Treba da vam kažem da još od početka čistki Stojilov je podneo žalbu u kojoj se odnosio na neke profesore koji nisu trebali biti na spisku. Tada je osuđen na teške godine robije profesor Radu Roška koji je potpisao jednu žalbu upućenu Antonesku I nije mogao ništa činiti, jako se tada Stojilov poznavao I lićno sa liderom partije, Gheorghju Dežom. On je uspeo da nešto ćini u slučaju drugog matematičara, Davidoglua, jer je taj zatvoren po[to je bio zemljoposednik, dakle nisu postojali politički razlozi. Njega je uspeo nekako da ga izvuće iz zatvora. Zatim je imao više uspeha kada na početku 50 godina su izbaćeni neki nastavnici iz raznih razloga, kao na primer da je unuk neznam koga, dakle zbog ideoloških gluposti. Ovi ljudi su uspeli da u slučaju ovih izbaćenih sa fakulteta budu zaposleni na primer u Matematičkom institutu Akademije. Simion Stojilov preminuo je 1961 godine na stepenicama Centralnog komiteta Rumunske Komunističke Partije gde je često išao da interveniše protiv raznih nepravdi: mladi izbaćeni sa fakulteta, isključenja iz redova profesora ili ljudi koji nisu mogli da doktoriraju.
Često istorija sudi globalno prošlost, tako da se događa da dobra dela pojedinaca ostanu u senci katastrofa koje predstavljaju ideologije.