Samizdat u Rumuniji(01.02.2016)
Steliu Lambru, 01.02.2016, 16:21
U komunizmu cenzura je kontrolisala sve što je štampano. Samizdat kao subverzivni način komunikacije da bi kružile ideje I stavovi koji su kritikovali režim imao je kao metu političke I ekonomske ciljeve. Njegova pojedinost kao što pokazuje I poreklo iz ruskog jezika je da je to objavio autor, a ne izdavačka kuća. Jedan od klasičara samizdata je sovjetski književnik I lekar Vladimir Bukovski, dok je drugo važno ime češki dramski pisac Vaclav Havel. Samizdat ili je kucan na pisaćoj mašini ili pisan nekim nekonvencionalnim sredstvima. U Rumuniji, samizdat je manje kružio zbog strogosti režima Čaušesku. Da bi suzbila proizvodnju samizdata milicija je tražila od vlasnika pisaćih mašina 80’ godina da ih registruju I svake godine im je proveravala karakteristike kucanja. Uprkos svemu tome, neki su iskoristili samizdat za poziv na udruživanje u vidu odbrane ljudskih prava. Među subverzivnim udruženjima broji se Savez Mađara iz Transilvanije kojeg je osnovao profesor filozofije, Erno Borbeli. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije, Borbeli je isprićao kako mu je došla ideja osnivanja organizacije I kako je ušao u posed prvih samizdat tekstova. Erno Borbeli:
,,Došao sam do toga da osnivam subverzivnu organizaciju posle više razgovora sa raznim kolegama I prijateljima, sa intelektualcima iz Rumunije I preko studija, čitanja I širenja samizdata koje sam primio iz inostranstva. Jednog dana došli dmo do ideje da nešto ćinimo, I tada sam razmislio da osnivam organizaciju. Samizdate sam primio u prvom redu iz Mađarske, a primio sam I iz Austrije I Francuske. Rumunska emigracija u Francuskoj je bila veoma snažna I postojali su samizdati koji su napadali komunistički režim I pokušavali su da objektvno dokažu slabosti komunističkog režima I diktature u Rumuniji. U Mađarskoj je postojao takav pokret još od početka 70’ godina. Tamo je ipak postojala veća sloboda. Jako su opozanti bili pod pratnjom, ipak su imali veće mogućnosti. Dakle nije bio toliko strogi režim I pojavili su se mnogi samizdati, većina napisani od strane univerzitetskih profesora filozofije I sociologije. “<
><
>
U doba komunizma svako ko se udružio bez zvaničnog odobrenja je bio sumnjiv I smatralo se da ima subverzivne namere, tako da je zatvoren zbog toga. Erno Borbeli je razumeo koju nejednaku borbu je vodio sa državom, tako da je na početku izabrao da organizacija ima mali broj članova. Erno Borbeli:
,,U našoj organizaciji nismo želeli da imamo mnogo članova, kao što je bilo obićno u političkim sistemima sa članovima stranaka ili udruženja. Bili smo u malom broju okupljeni oko trojice članova koji su imali kontakte. Počeli smo više razgovora, ukjlučujući sa disidentima koji su već bili poznati u to vreme, kao na primer Kirali Karolom. Počeli smo više razgovora zapravo da bismo povećali jednog trenutka to jezgro, ali smo želeli da budemo samo trojica osnova te organizacije. Bio sam ja, Biro Katalin I Buzaš Laslo. Dobro smo znali da mogu nas hapsiti bilo kada. Sekuritate je bila spremna, pratila je sve I imala je veliki broj saradnika u celoj zemlji. “<
><
>
Koji je bio cilj organizacije? Erno Borbeli:
,,Želeli smo da širimo više materijala, uključujući samizdate koje su pisali stručnjaci u raznim oblastima, da izradimo i mi naše samizdate i da pravimo određenu propagandu. Naravno da ovu propagandu nismo mogli da direktno širimo, jako smo želeli da delimo letke i male časopise u raznim naseljima. Mi smo mislili na način, ali smo želeli da stignu i u publikacijama na Zapadu, naročito u radio stanicama kao što su Dojće Vele, Slobodna Evropa i Glas Amerike posredstvom kojih tekstovi su se vratili u našu zemlju. Ako bi sve išlo bez da nas otkriju, onda bismo povećali broj članova. Sa prijateljima na Zapadu mogli bismo javno saopštiti ispred velikog prisutstva štampe da se proglašavamo zvanična organizacija. 2-3 ljudi lako su mogli biti likvidirani, ali 50-100 teže. “<
><
>
Samizdat je bio više od proglasa, bio je dijagnoza postavljena bolesnom režimu kao što je bio komunizam. Pitali smo Erna Borbelija koji je bio sadržaj njegovih tekstova:
,, Među temama pre svega su bile one vezane za slobode: sloboda štampe, sloboda govora, sloboda kretanja. Želeli smo da objavimo studiju koja se pojavila u Francuskoj o dokumentima iz Helsinkija koje je potpisao i Čaušesku i nikad nisu objavljeni i stavljeni u praksu u Rumuniju. Želeli smo odvojeno da objavimo ljudska prava. Bile su zatim teme vezane za društveni život i mogućnosti omladine, mi smo se odnosili na sve. Jako smo bili mađarska organizacija, na kraju smo bili svesni da su patnje iste za sve građane žemlje i pitanje mađarske manjine nemože se rešiti bez rešavanja osnovnih problema. “<
><
>
Samizdat u Rumuniji je bio pokušaj da mobiliše građane da se pruža otpor zloputrebama režima. Jako nije imao širenje kao u Sovjetskom Savezu, Mađarskoj, Češkoslovačkoj i Poljskoj, samizdat je odjeknuo u redovima onih odlučnih da nešto promene.