Rumunsko-severnokorejski odnosi (06.03.2023)

Socijalistička Rumunija i Severna Koreja su od 1970-ih do 1989. godine imale dobre odnose. Razvoj ovog odnosa između dve udaljene zemlje ima dva objašnjenja. Prvi je podudaranje mišljenja i ličnosti dvojice komunističkih lidera, Nikolaea Čaušeskua i Kim Il Sena, a drugi je ekonomski interes dve zemlje. Rumuniji je bilo potrebno širenje ekonomskih odnosa van Evrope, a Severna Koreja je tražila blisku saradnju sa jednom evropskom zemljom.

Steliu Lambru, 06.03.2023, 13:08

Socijalistička Rumunija i Severna Koreja su od 1970-ih do 1989. godine imale dobre odnose. Razvoj ovog odnosa između dve udaljene zemlje ima dva objašnjenja. Prvi je podudaranje mišljenja i ličnosti dvojice komunističkih lidera, Nikolaea Čaušeskua i Kim Il Sena, a drugi je ekonomski interes dve zemlje. Rumuniji je bilo potrebno širenje ekonomskih odnosa van Evrope, a Severna Koreja je tražila blisku saradnju sa jednom evropskom zemljom.

Pukovnik Emil Burgelea postavljen je za vojnog atašea u Pjongjangu 1970. godine i tamo je proveo nekoliko godina. U intervjuu za 2000. godinu za Rumunski centar za usmenu istoriju, on je ispričao kakav je bio nivo ekonomske razmene između Rumunije i Severne Koreje pre nego što je preuzeo tu funkciju. Rumunija u tu azijsku zemlju izvozi uglavnom kamione Bučeđi“ proizvedene u fabrikama Crvena zastava“ u Brašovu, rezervne delove i servisne informacije. Severna Koreja je bila pohlepna za bilo kojom tehnologijom i želela je da pokrene nacionalnu industriju. Burgelea se prisetio nastupa Korejaca napravljenih u primitivnim uslovima, ali i njihove nepoštene poslovne prakse: Pravili su specijalne čelike za vatrogasne hidrante u veoma čudnim uslovima: kako su, do đavola, mogli da proizvedu tako nešto kada se ovde uvek tražilo stručno mišljenje sa Zapada, sa velikim ulaganjima. Drugo pitanje je bilo problem mobilisanja korejskog lidera, koji je sada bio između četiri velika vodenička kamena, četiri carstva: ruskog, kineskog, japanskog i američkog. Dobili su od nas automatske strugove napravljene u Aradu ili Brašovu. I videli smo kako su skinuli etikete koje su bile na strug na rumunskom Proizveden u…, i stavili su druge na korejskom, poslali ih u Južnu Koreju i rekli da je to njihov proizvod. A mi im ništa nismo rekli. Pokušali su da mobilišu svoje snage, da proizvode. Imali su dosta cementnih linija koje smo mi napravili.

Interes Severnokorejaca je u velikoj meri bio vezan za vojsku i vojnu opremu, a privreda je bila podređena doktrini militarizacije. Sve ih je zanimalo, obilazili su i naša gradilišta u Mangaliji. Veoma su bili zainteresovani za avijaciju, tenkove, artiljeriju. Napravili su svoju obalsku artiljeriju koja vam je digla kosu kada su je izvadili. Niste mogli ništa da vidite sa obale, čak ni tamo gde su stavljeni.Mogli su da budu gađani atomskom bombom I ne bi ih ništa pogodilo, takav sistem su imali. Mi, Rumuni smo u jednom trenutku bili korak ispred njih. Imali smo tradiciju u vojnoj tehnici u fabrici u Rešici, sa protivtenkovskim topom od 75 milimetara do Bungeskuove mašine. U fabrici aviona u Brašovu počeli smo sa helikopterima, sa lanserima tipa Katjuša, imali smo ugovor sa SSSR. Zato su oni često dolazili i svaki put kada bi došao do Čaušeskua mi smo mu rekli da i oni žele neko oružje. I Čaušesku im dao traženo oružje. I vodili smo ih u naše proizvodne pogone i svi oficiri koji su bili u delegaciji izvadili su lenjir iz džepa, izvadili sveske. Proučavali su Dom vojske, proučavali Dom vojske u Brašovu a kada su izgradili tako nešto, poslali smo im sstručnjake“.

Opremanje vojske pratila je, naravno, i vojna obuka koja se izvodila od najmlađih uzrasta. Oni su ozbiljno ratovali oružjem koje su imali, slogan je bio ‘Jedan protiv 100’, jer su zamišljali da su njihovi susedi mnogo brojniji i hteli su da nauče Korejce da se bore što je više moguće. Razvili su ove borilačke veštine, vežbanje je bilo veoma ozbiljno, kako na frontu, tako i u praksi rukovanja oružjem. Palata pionira u Pjongjangu, kao i ostale palate u provincijama, imale su posebne prostorije u kojima se nalazilo pešadijsko oružje, puška – mitraljez, mitraljez, lanser“.

Visok nivo rumunsko-severnokorejskog međusobnog poverenja doneo je korist obema stranama. Tako je, Rumunija je imala privilegovan pristup korejskim sirovinama. Emil Burgelea:Nismo izvozli njihovu tehnologiju tek tako, besplatno. Trebao nam je njihov antracit, to je bila najbogatija zemlja antracitom. Uzeli smo mnogo toga od njih: duvan, antracit, ribu, a Čaušesku nije bio toliko darežljiv bez određene svrhe, osim političkih. Odatle smo uzimali i rudu gvožđa jer nam je bila potrebna. Naši pogoni su se diverzifikovali i na kraju smo dovozili rudu gvožđa sa drugih mesta, tako da to nije bila samo vojna oblast.

Bilateralni odnosi su u velikoj meri umanjeni nakon pada diktatorskog režima Nikolaea Čaušeskua, i preveden na razumniji nivo u skladu sa novom stvarnošću. Nađene u jednom istorijskom periodu u istom ideološkom čamcu komunističkog režima, Rumunija i Severna Koreja su se razdvojile 1989. godine, kada je prva krenula putem liberalne demokratije, a druga je ostala na putu tvrdog komunizma.