Rumunski komunisti pre komunizma(16.03.2015)

Pre preuzimanja vlasti od strane komunističkog režima uz pomoč sovjetske armije, pristalice komunističke ideologije smatrani su idealistima. Jako marginalni, oni su privukli pažnju na njih zbog radikalizma modela kojeg su predložili. U Rumuniju komunističke ideje su imali mali broj pristalica. Bolševička Rusija je postala glavni neprijatelj Rumunije zbog nekih istoriskih nesporazuma, ali i zbog agresivne politike koju je promovisao Komintern. Rumunski komunisti smatrani su plaćenicima Sovjetskog saveza i sumnjićeni su za osećanja strana od interesa Rumunije. Istoričar Adrijan Ćjorojanu je bio kordinator knjige biografija nekih rumunskih komunističkih lidera do 1945 godine kada su ovi osvojili vlast. Imena kao Vasile Luka, George Georgju-Dež, Petre Konstantinesku-Jaši, Ana Pauker, Nikolaje Čaušesku, Petre Georgju predstavljaju važne simbole vlasti u Rumuniji u periodu od 1945 godine do 1989 godine. Adrijan Ćjorojanu:

Steliu Lambru, 16.03.2015, 16:02

Pre preuzimanja vlasti od strane komunističkog režima uz pomoč sovjetske armije, pristalice komunističke ideologije smatrani su idealistima. Jako marginalni, oni su privukli pažnju na njih zbog radikalizma modela kojeg su predložili. U Rumuniju komunističke ideje su imali mali broj pristalica. Bolševička Rusija je postala glavni neprijatelj Rumunije zbog nekih istoriskih nesporazuma, ali i zbog agresivne politike koju je promovisao Komintern. Rumunski komunisti smatrani su plaćenicima Sovjetskog saveza i sumnjićeni su za osećanja strana od interesa Rumunije. Istoričar Adrijan Ćjorojanu je bio kordinator knjige biografija nekih rumunskih komunističkih lidera do 1945 godine kada su ovi osvojili vlast. Imena kao Vasile Luka, George Georgju-Dež, Petre Konstantinesku-Jaši, Ana Pauker, Nikolaje Čaušesku, Petre Georgju predstavljaju važne simbole vlasti u Rumuniji u periodu od 1945 godine do 1989 godine. Adrijan Ćjorojanu:

,, U blizini Sovjetskog saveza broj komunista je bio relativno mali, verovatno i kao izraz straha ovih zemalja od ruskog ekspanzionizma, ali postoje određene razlike. Jedno je bilo stanje u Rumuniji gde je Komunistička Partija zabranjena još 1924 godine, drugo je bilo stanje u Češkoslovačkoj gde je broj radnika bio veći i postojala je socijalna osnova za politike levice i ekstremne levice. Verujem da je od velike važnosti u ovom periodu da odvojimo u javnom govoru ono što znaći istina zasnovana na dokumentima i veliki broj stvari koje kruže. Rumunski slučaj komunista pre komunizma upučuje na nekoliko hiljada ljudi koji iz jednog ili drugog razloga su verovali da ova verzija levice koja se primenjivala u Sovjetskom savezu može imati budućnost. Netreba da padamo u klopku da sudimo ono što se događalo 30 godina iz perspektive onoga što znamo danas. Treba da prihvatimo ideju da ono što se događalo i kod ekstremne desnice kao što je bio slučaj legionara, koji su privukli veliki broj kvalitetnih mladića, događalo se i u slučaju komunizma prema kojem veliki broj ljudi od advokata do radnika su gajili simpatije. Oni su verovali da model iz Sovjetskog saveza može otvoriti vrata ka boljoj budućnosti.”<
><
>

Intelektualci, pripadnici srednje klase, radnici, svi koji su pristupili komunističkoj ideologiji imali su razne razloge. Na primer intelektualci su se priključili komunističkoj ideologiji, paradoksalno pod uticajem Zapada. Adrijan Ćjorojanu:

,, Paradoskalno, radilo se ljudima koji su pratili ono što se događa na Zapadu. Broj komunista na Zapadu tada je bio u rastu. Ljudi kao Lukrecju Patraškanu ili Petre Konstantinesku-Jaši priključili su se komunističkom pokretu preko jednog sindikata iz Francuske. Patraškanu je čitao radove nekih ruskih autora na francuskom jeziku. Verovatno je bilo dosta delikatno za čoveka leve orientacije iz Rumunije 30 godina da vidi uspon komunizma na Zapadu, naročito u Francuskoj. Naravno, mogao si pasti u klopci da zamisliš da naprednjačke elemente na Zapadu gledaju dobrovoljno na ono što se događalo u Moskvi. U Sovjetskom savezu propagandna mašina je radila veoma dobro. Danas znamo da veliki zapadni intelektualci iz Francuske i Velike Britanije, ali i iz Nemačke pre Hitlera i u Italiji, pali su u ovu klopku. Tako je bilo i u slučaju Rumunije, ali na manjoj skali. Sada netreba da preterujemo, neradi se o stotinama ili desetinama hiljada. Ali treba da prihvatimo ideju da neznamo njihov tačan broj, jer Komunistička Partija je bila u ilegali od 1924 godine tako da ne postoje dokumenti o članstvu. Kao posledica toga nikada nečemo saznati tačan broj članova. Tadašnje bezbednostne snage su imale interesa da ih predstavljaju u što manjem broju. U godinama komunističkog režima pojavio se veliki broj ilegalaca, verovatno veći od realnog broja. Od toga se pojavila izreka ,, od malog broja koji smo bili, ostali smo u velikom broju. To je bila šala na račun ovih ilegalista, jer veliki broj su samo zamišljeni kao ilegalci.”<
><
>

Da li zbog idealizma pristalica komunizma, oni nesnose nikakvu odgovornost za ono što je usledilo?Ponovo Adrijan Ćjorojanu:

,, Ono šti mi ovde pišemo je prića nekih poznatih likova istorije. Ovo su najpoznatiji slučajevi i na neki način sa izuzetkom Petrea Georgjua, oni su odigrali važnu ulogu i posle 23 avgusta 1944 godine. Razmatrajući njihovu aktivnost od 30 godina nemožemo izbeći da kažemo šta se dogodilo posle, oni su iskoristili suđenja od 30 godina. Oni su se hvalili time, stvorili su čak mitologiju o tome. Takav je bio i slučaj Nikolaja Čaušeska. Istoričari treba da kažu punu istinu i moraju biti pažljivi, jer s jedne strane oni nisu bili u tom broju koliko su tvrdili, ali nisu bili ni toliko malobrojni koliko bismo želeli. Neradi se o 800 ili 1000 lica koliko se tvrdi. Istraživanja pokazuju da su bili nekoliko hiljada. Teško je reći koliko njih su bili socialisti, i koliko komunisti iz uverenja. U toku suđenja, mnogi su tvrdili da nemaju veze sa komunizmom, da bi kasnije kada su komunisti došli na vlast svi tražili da im se priznaje ranije članstvo. “<
><
>

O rumunskim komunistima pre komunizma se tvrdilo da su bili sekta, subverzivna organizacija sa mističnim verovanjima jako su zvanično bili atejisti, ali su znali da u odgovarajućem trenutku budu pragmatićni.