Rumunska politička misao oko 1918 godine(30.11.2015).

Prvi svetski rat doneo je pobedu Antante i osnovno je izmenio geopolitičku kartu Evrope. Nove države pojavile su se na ruševinama bivših imperija, dok su druge povećale teritoriju. Rumunija je bila na strani pobednika i 1 decembra 1918 godine zajedno sa pokrajinama Besarabijom, Bukovinom i Transilvanijom sa rumunskim većinskim življem stavila je osnovu Kraljevine Velike Rumunije. Najvažnije ideje koje su vodile do te političke građevine jasnije su izražene u prvim godinama prvog svetskog rata, naročito u slučaju rumuna iz Austro-Ugarske. Rumunska istoriografija posle 1918 godine više je posvetila pažnju na velićinu događaja i istakla je požrtvovanje rumunskog naroda u cilju ujedinjenja svih rumuna u jednu državu, u centru koje je bio kralj koji je bio olićenje oba identiteta. Komunistički režim izmenio je percepciju o 1 decembru 1918 godine kojeg je pretvorio u viševekovnu borbu celog naroda za osnivanje unitarne nacionalne države. Ideje koje su pratile borbu za nacionalna prava rumuna iz Austro-Ugarske imperije bile su složenije nego što to izgleda na prvi pogled. Daleko od toga da budu jedinstveni u ciljevima i sredstvima, rumuni iz Transilvanije često su bili na suprotnim položajma u pitanjima koji su se ticali politika i nacionalnim pravima rumuna. Jedan takav primer je borba između lista Tribina i Rumunske Nacionalne Partije, smatrana međubratskim sukobom prema pitanju izborne taktike. Slučaj Trbine je reprezentativan za društveno-politička kretanja na kraju 19 veka kada se pojavio radikalizam nove generacije predvođene mladim intelektualcima Oktavijanom Gogom i Oktavijanom Taslauanom. To je period u kojem se pojavila ideja da političke stranke dele jedan narod, dok ga kultura ujedinjuje. Među idejama koje su kružile broji se i federalizam. Ona se pojavila u prvoj polovini 19 veka i bila je uspešna u redovima intelektualaca koji su želeli modernizaciju. U Austro-Ugarskoj ideja je imala još veći uspeh jer je struktura države dozvolila reformu u ovom pravcu. Istoričar Razvan Parajanu iz Univerziteta Petru Major u Trgu Murešu tvrdi da je veliki rumunski pristalica federalizma Aurel Popovići bio i jedan od najvećih i najvažnijih rumunskih nacionalista. Razvan Parajanu:

Steliu Lambru, 27.11.2015, 14:47

Prvi svetski rat doneo je pobedu Antante i osnovno je izmenio geopolitičku kartu Evrope. Nove države pojavile su se na ruševinama bivših imperija, dok su druge povećale teritoriju. Rumunija je bila na strani pobednika i 1 decembra 1918 godine zajedno sa pokrajinama Besarabijom, Bukovinom i Transilvanijom sa rumunskim većinskim življem stavila je osnovu Kraljevine Velike Rumunije. Najvažnije ideje koje su vodile do te političke građevine jasnije su izražene u prvim godinama prvog svetskog rata, naročito u slučaju rumuna iz Austro-Ugarske. Rumunska istoriografija posle 1918 godine više je posvetila pažnju na velićinu događaja i istakla je požrtvovanje rumunskog naroda u cilju ujedinjenja svih rumuna u jednu državu, u centru koje je bio kralj koji je bio olićenje oba identiteta. Komunistički režim izmenio je percepciju o 1 decembru 1918 godine kojeg je pretvorio u viševekovnu borbu celog naroda za osnivanje unitarne nacionalne države. Ideje koje su pratile borbu za nacionalna prava rumuna iz Austro-Ugarske imperije bile su složenije nego što to izgleda na prvi pogled. Daleko od toga da budu jedinstveni u ciljevima i sredstvima, rumuni iz Transilvanije često su bili na suprotnim položajma u pitanjima koji su se ticali politika i nacionalnim pravima rumuna. Jedan takav primer je borba između lista Tribina i Rumunske Nacionalne Partije, smatrana međubratskim sukobom prema pitanju izborne taktike. Slučaj Trbine je reprezentativan za društveno-politička kretanja na kraju 19 veka kada se pojavio radikalizam nove generacije predvođene mladim intelektualcima Oktavijanom Gogom i Oktavijanom Taslauanom. To je period u kojem se pojavila ideja da političke stranke dele jedan narod, dok ga kultura ujedinjuje. Među idejama koje su kružile broji se i federalizam. Ona se pojavila u prvoj polovini 19 veka i bila je uspešna u redovima intelektualaca koji su želeli modernizaciju. U Austro-Ugarskoj ideja je imala još veći uspeh jer je struktura države dozvolila reformu u ovom pravcu. Istoričar Razvan Parajanu iz Univerziteta Petru Major u Trgu Murešu tvrdi da je veliki rumunski pristalica federalizma Aurel Popovići bio i jedan od najvećih i najvažnijih rumunskih nacionalista. Razvan Parajanu:

,,Aurel Popović se broji među velikim rumunskim nacionalistima od kraja 19 veka i imao je teoriju o federalizaciji Austro-Ugarske imperije. Radi se o federalizaciji na nacionalnoj osnovi. Njegova teorija je bila da ovi narodi iz Srednje i Istočne Evrope nemogu sami da prežive između one koje je on nazvao velike rase, to jest nemačke i slovenske. Ranije ili kasnije tvrdio je Popović ove dve rase će se sukobiti i svi ovi narodi, kao što su rumuni i mađari koje je naveo kao primere će biti uništeni. Popović je preminuo pre kraja prvog svetskog rata u egzilu, 1917 godine u trenutku kada je Rumunija bila u teškom trenutku. Tek na kraju se uverio da nije bila nikakva nada za carstvo zbog loše politike vlade Ištvana Tise.”<
><
>

Približavanje kraja rata učinilo je da se stvari ubrzaju I da se radikalna rešenja šire kod sve više ljudi. Razvan Parajanu :

,, Treba reči da na početku rata vlada Tisa je imala relativno pozitvni stav prema rumunima, koji su ga iznenadili entuziazmom da se mobilišu za rat. On je imao u vidu da razmatra neke nacionalne zahteve. Stvari su se dramatično promenile nakon što je Rumunija ušla u ratu protiv Autro-Ugarske. U tom trenutku veliki broj rumunskih lićnosti iz zone Brašova radosno su dočekale rumunsku armiju. U ovim uslovima posle povlaćenja rumunske armije, mađarska vlada je poćela da se osveti ne samo prema lićnostima koje su dočekale rumunsku armiju, već i prema rumunima uopšte. Na primer suspendovana je autonomija verskih škola koje su postale državne. Pokušana je i primena politike mađarizacije rumunskog življa. Veliki broj sveštenika i profesora odvedeni su u logorima ili na druga mesta da ne bi podstrekivali rumune. U ovim uslovima, pred kraj rata kada su stvari postale sve lošije za nemce i austro-ugare, nezadovoljstvo je bilo pred eksplozijom. To više nije bilo nezadovljstvo rumunskog življa, to je bilo opšte nezadovljstvo. Izbile su bolševičke revolucije u Budimpešti, Beču i Nemačkoj. Na ovoj osnovi, rumuni iz Transilvanije su smatrali da je Rumunija postala rešenje za taj ceo haos koji je vladao u celokupnom društvu i samoj državi.”<
><
>

Velika Rumunija formirala se 1 decembra 1918 godine voljom I glasanjem Nacionalne Skupštine u Alba Juliji nekih lidera rumuna iz Transilvanije kao što su Julju Maniu, Aleksandru Vajda Vojevod, Vasile Goldiš I vođa pravoslavne I grko-katoličke crkve. Svi ti državnici videli su u državnu građevinu nove Rumunije izlazak iz haosa I ulazak sa nadom u novi model države I društva.