Rumunija i operacija Barbarosa(26.06.2017)
Steliu Lambru, 26.06.2017, 15:50
22 juna 1941 godine, nacistička Nemačka i njeni saveznici počeli su invaziju Sovjetskog Saveza i time je otvoren najveći i najkrvaviji front u Drugom svetskom ratu. Operacija pod kodnim imenom Barbarosa imala je za cilj da uništi Sovjetski Savez i komunistički režim tvrdila je nacistička propaganda. Pored Finske, Italije, Mađarske, Slovačke i Španije, Rumunija je bila na strani Nemačke i borila se za vraćanje Basarabije i Severne Bukovine, teritorije koje su sovjeti okupirali godinu dana ranije. Istoričar, Otmar Traška iz instituta Đorđe Baric u Kluž Napoki kaže da je Rumunija bila saveznik Nemačke i kao polazna baza za napad, ali i što se tiće sirovina. Otmar Traška:
,,U okviru operacije Barbarosa, koje je bilo kodno ime planiranog napada na Sovjetski Savez, Rumunija je imala veoma važnu ulogu. Prema Direktivi 21 od 18 decembra 1940 godine Rumunija i Finska sledile su da obezbede južni i severni bok i da učestvuju u operacijama zajedno sa Vermahtom. Time Rumunija je bila i baza polaska za Vermaht. Znamo da od jeseni 1940 godine u Rumuniji su razmeštene nemačke trupe u okviru vojne misije. Rumunija je bila i snabdevać sirovina, uglavnom je obezbedila naftu koja je bila veoma važna za nemačku vojsku. Od juna 1941 godine Rumunija je učestvovala pored Vermahta sa dve rumunske armije, 3 i 4 koje su zajedno sa 11 nemačkom armijom formirale vojnu grupu ,,General Antonesku” pod komandom Jona Antoneskua. Prvi cilj ove grupe je bilo oslobađanje Basarabije i Severne Bukovine. “<
><
>
Da li je rumunska armija bila spremna za ovaj rat?Otmar Traška:
,,Rumunija je bila zanimljiv slučaj. Ona nije imala formalnu alijansu, nije imala potpisani dokumenat u ovom smislu sa Nemačkom. Kao što kaže jedna stara izreka ,,rumuska vojka je bila premala za tako veliki rat”. Postoje više evaluacija nemačke vojne misije vršene u periodu februar-jun 1941 po naređenju Nemačkog generalštaba kopnenih snaga. Rumunska vojska je evaluisana što se tiće ljudstva i naoružanja. Postojale su 3 evaluacije, a zaključci su bili isti najime da rumunska armija nije spremna za rat, dotacija je bila nedovoljna, a slićno je bilo i sa obukom vojnika. Rumunska armija sama nije mogla da vrši operacije velikih srazmera, već samo da učestvuje sa nekoliko divizija u odbramebenim operacijama. Nažalost, vojne operacije koje su usledile samo su potvrdile evaluacije nemačke vojne misije, ali uporedno sa ostalim saveznicima nacističke Nemačke, Rumunija je stajala dosta dobro. Treba da kažem da najbolje su se borili finci. Oni su bili najspremniji, znamo koji su otpor pružili u sovjetsko-finskom ratu, zimskom ratu od 1939-40 godine. I rumunska armija se dobro borila, iznad očekivanja nekih nemačkih komandanata. U okviru operacije Barbarosa, Rumunija je angažovala oko 26 divizija. “<
><
>
Da li je mogla Rumunija da izbegne učešće u ovom ratu? Koje bi bile posledice takve odluke? Otmar Traška:
,, Mi istoričari nemožemo izmisliti šta bi bilo ako. Dobro znamo da je Rumunija izgubila kao posledica primene tačke 3 tajnog protokola od 23 avgusta 1939 u kojem se vidi i nemar Nemačke, Basarabiju I Severnu Bukovinu. Naravno da je glavni razlog ulaska Rumunije u ratu vraćanje izgubljenih teritorija koje su ušle u sastavu Sovjetskog Saveza. Nemačka se uzdala u trenutku izrade Direktive 21 od 18 decembra 1940 godine u učešće Rumunije u ratu. Od početka se imalo u vidu da Rumunija neće ostati po strani, već naprotiv se išlo na to da će Rumunija učestovati u ovom ratu. Antonesku je dao do znanja još od prvog susreta sa Hitlerom da Rumunija neće ostati po strani u slučaju nemačko-sovjetskog rata, takva alternativa nije postojala. “<
><
>
Velika katastrofa rumunske vojske posle operacije Barbarosa je bitka iz Staljingrada od 1942-43 godine. Tada je nemačka armija zaokružena nakon razbijanja fronta na položajma gde je bila rumunska vojska. Otmar Traška tvrdi da je odgovornost podeljena:
,,Ako u evaluacijama od 1941 godine nemačka vojna misija je pošla od toga da rumunska armija nije bila spremna, u kampanji od 1942 godine rumunska vojska je bila iznad očekivanja nemačkih komandanata. 1942 godine vršene su nove evaluacije nemačke vojne misije, koje su bile optimističke. Polazeći od iskustva od 1941 godine, evaluacije su tvrdile da rumunska vojska može sama dejstvovati na pojedinim linijama fronta. U jesen 1942 godine u meri u kojoj operacije u Staljingradu 6 nemačke armije tražile su divizije jednu za drugom, one su uzete od odbrane bokova gde su zamenjene trupama saveznika, dakle sa rumunima. Jasno je da je sovjetska komanda, dobro obaveštena o postojećoj razlici u naoružavanju i obuci između nemačkih i rumunskih trupa dobro iskoristila tu stvar. Netreba da osuđujemo samo rumunsku armiju. I nemačka komanda je bila upoznata sa slabostima rumunske vojske, a mesta koje su branili rumunski vojnici, naročito iz 3 divizije su izložena sovjetskim napadima. I nemačka i rumunska komanda raspoložile su informacijama o pripremi jedno sovjetskog protivnapada. Dakle možemo reči da i nemačka strana ima veliku krivicu za poraz iz Staljingrada. “<
><
>
Operacija Barbarosa je bio veliki poraz i posledica je okupacija Srednje i Istočne Evrope od strane sovjeta. Posle toga, usledio je drugi veliki poraz koji je trajao do 1989 godine, najime projekat jedinstvene Evrope.