Rumunija i konferencija iz Helsinkija(22.02.2016)

Steliu Lambru, 22.02.2016, 16:27

Konferencija iz Helsinkija od 1972 godine bila je prva konferencija koja je imala u vidu Evropu kao celinu posle oko 20 godina podela na demokratski Zapad i komunistički Istok. Finska je bila domaćin skupa zbog svoje neutralnosti, jer nije bila ni članica NATO, ni članica Varšavskog pakta. Konferencija je održana u centru za konferencije Dipoli iz Helsinkija i učestvovalo je 35 evropskih država. Ambicije su bile velike jer je bila prva konferencija posvećena bezbednosti i saradnji u Evropi i imala je za cilj da se bavi svim velikim pitanjima sa kojima su se suočavali evropljani, najime politička, pravna, vojna, ekonomska, naučna, kulturna i humanitarna pitanja. Kao i svaka globalna konferencija, ona iz Helsinkija pregovarana je između dva suprostavljena politička, ekonomska i vojna bloka i svaka strana je trebala da ima vidu pretenzije druge strane. Rumunija je učestvovala na konferenciji u Helsinkiju i imala je aktivnu ulogu. Diplomata Valentin Lipati bio je član rumunske delegacije i u jednom intervju kojeg je 1995 godine sinimio Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije on se odnosi na doprinos Rumunije:

,, Iz bilateralnih konsultacija koje smo imali u periodu koji je prethodio konsultacijama u Dipoliju videlo se da ljudima nije bilo jasno što se tiće radnih procedura buduće konferencije. Tada smo mi bolje razmislili da spremimo neke predloge procedure. Kada smo stigli u Dipoliju na kraju novembra, nekoliko dana pre otvaranja konsultacija, mi smo imali u našem diplomatskom koferu jedan pravilnik procedura. Ovaj pravilnik procedura predvideo je princip sa kojeg nismo skrenuli nikada u toku 20 godina u okviru evropskih pregovora i skupova koji su usledili to jest jednakost prava država učestnika, da ne postoji nikakva diskriminacija, da ne postoje velike i male države, sa više ili manje prava, dakle da nebude kao što se događa u Savetu bezbednosti OUN u kojem su stalne članice sa pravom veta i nestalne članice ćiji stavovi su manje poštovani. Kako se može odraziti u pravila procedure ovaj princip suverene jednakosti? Konzenzusom koji dozvoljava svakoj državi učestnici da legitmno brani svoja prava i interese.”<
><
>

Evropski Istok i Zapad susreli su se za stolom pregovora dve decenije po okonćanju rata da bi pronašli zajedničku osnovu saradnje. Jako su se interesi sudili prema principu pripadnosti vojno-političkim blokovima, svaka država je imala svoje interese u promovisanju principa, tema za razgovor i procedura. Valentin Lipati:

,,Zapad je blokirao princip celovitosti granica, dok su sovjeti blokirali principe vezane za ljudska prava i takozvanu ljudsku dimenziju. Ova uzajamna blokada vodila je na kraju kompromisu koji je omogućio dogovor. I mi smo blokirali u više navrata konzenzus. Na primer ako smo želeli od sovjeta koncesije prema jednom pitanju, mi smo ih blokirali u drugom pitanju koji je njih interesovao. Na kraju pronašli smo rešenja za naša pitanja. “<
><
>

Rumunske inciative za odvijanje konferencije su pozitivno odjeknule a neki predlozi su bili uspešni. Ponovo Valentin Lipati:

,,Nisu postojali malobrojni komiteti jer bi to bilo suprotno konzenzusu I jednakosti prava. Obićno kada se izrađuje tekst na jednoj međunarodnoj konferenciji, formira se radni komitet posebno izabran. Taj komitet predstavlja plenumu tekst koji se usvoji. To je kao kad jedeš gotovu hranu I preostaje ti samo da jedeš. Možeš samo da dodaš so ili da popiješ čašu vina, ali faktički jelo je gotovo. Zato mi smo formirali sve komitete, od onih najvažnijih do onih beznaćajnih koji su otvoreni za sve. Te nekoliko demokratske norme koje su dale konferenciji iz Helsinkija veći značaj predstavljaju doprinos Rumunije. U Dipoliju mi smo predstavili prvi radni dokumenat mnogostranačkim pripremnim konsultacijama, pravila procedure koje su sadržale ta predviđanja I neke druge iniciative. Niko nije predstavio drugi dokumenat jer su bili iznenađeni. Zabeleželi smo uspeh za većinu rumunskih predloga, faktički pravila procedure su pravila Rumunije sa malim dodatcima koji nisu toliko važni.”<
><
>

Završni akt iz Helsinkija potpisan je 1975 godine, a Rumunija je tražila da promoviše principe razoružanja i priznavanje postojanja država u razvoju , principe koje je želela jedna komunistička država. Na Zapadu Završni akt iz Helsinkija je služio kao osnova formiranja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju 1990 godine.