Rumunija 1918 godine

Pod okupacijom Centralnih Sila I sa lošin ugledom posle sklapanja odvojenog mira u martu 1918 godine, Rumunija se trudila u jesen 1918 godine da što bolje izlazi iz ovog očajnog stanja. Promena odnosa snaga izmedju Centralnih sila I Antante u jesen 1918 godine imala je za posledicu da se Rumunija na kraju rata nalazi na strani pobednika. To je učinilo da se pojavi Velika Rumunija ujedinjenjem Basarabije, Bukovine I Transilvanije sa tadašnjom Rumunskom Kraljevinom. Ipak, nije bilo uopšte lako da se postigne taj rezultat. Do 1920 godine politička elita I društvo u celini suočili su se sa velikim preprekama na putu medjunarodnog priznavanja nove države. Istoričar Joan Skurtu govori u nastavku o problemima sa kojima se suočila Rumunija u ratnim godinama od 1916 godine do 1918 godine:

Steliu Lambru, 04.12.2017, 15:28

Pod okupacijom Centralnih Sila I sa lošin ugledom posle sklapanja odvojenog mira u martu 1918 godine, Rumunija se trudila u jesen 1918 godine da što bolje izlazi iz ovog očajnog stanja. Promena odnosa snaga izmedju Centralnih sila I Antante u jesen 1918 godine imala je za posledicu da se Rumunija na kraju rata nalazi na strani pobednika. To je učinilo da se pojavi Velika Rumunija ujedinjenjem Basarabije, Bukovine I Transilvanije sa tadašnjom Rumunskom Kraljevinom. Ipak, nije bilo uopšte lako da se postigne taj rezultat. Do 1920 godine politička elita I društvo u celini suočili su se sa velikim preprekama na putu medjunarodnog priznavanja nove države. Istoričar Joan Skurtu govori u nastavku o problemima sa kojima se suočila Rumunija u ratnim godinama od 1916 godine do 1918 godine:

,, Teoretski Rumunija je trebala biti spremna, jer je ušla u ratu 1916 godine, dakle 2 godine posle početka velikog svetskog rata. To je bilo vremensko razdoblje koje u normalnim okolnostima bi trebalo da se iskoristi za naoružavanje I obuku armije. Nažalost nije bilo tako. Posle entuziazma ulaska u ratu, kada su vojnici otišli na frontu uz pesme I cveče na oružju u aplauzima oduševljenog naroda, kao da su krenuli na nekoj zabavi, posle oko 10 dana dogodila se katastrofa u Turtukaji. Tek tada rumunski zvaničnici su se suočili sa istinom. Usledilo je u novembru povlaćenje iz Transilvanije, I na početku decembra okupacija prestonice, Bukuresta. Usledilo je povlaćenje u Iašju, gde sem poteskoća povezana za prisutstvo velikog broja ljudi došla je I kolera od koje je poginulo hiljade I hiljade ljudi. I pošto to nije bilo dovoljno dogodila se I velika zeleznička nesreća u kojoj je poginulo više od hiljadu ljudi. ‘’

1917 godine došli su I trenutci slave kada je rumunska armija zaustavila napredovanje nemačkih I austro-ugarskih armija u Marašeštju, Maraštju I Oituzu. Ipak, bolsevička revolucija imala je za posledicu kapitulaciju Rumunije I okupaciju od strane neprijatelja. Jako je izgubila svoju riznicu u Rusiji, sklopila je odvojeni mir sa neprijateljem, suočila se sa bolsevičkom revolucijom u Rusiji I Madjarskoj, Rumunija je bila sposobna da prebrodi ove poteskoće. Prema mislenju Joana Skurtua zasluga pripada njenoj tadašnjoj političkoj eliti:

,, Jasno je da je bio uspeh I da su prepreke prevazidjene zbog ćinjenice da je postojala vredna politička klasa. Odnosim se pre svega na Jona Bratijanua, presednika Nacionalne Liberalne Partije koji je bio u toku svih dogadjaja I odigrao je važnu ulogu u Velikom Ujedinjenju. Predstavnici Basarabije, Bukovine I Transilvanije došli su u Jašju pre proglašenja ujedinjenja gde su razgovarali sa kraljom Ferdinandom I Jonom Bratijanuom, kao I sa drugim političarima o načinima mobilizacije za ujedinjenje. Jon Bratijanu je predvodio rumunsku delegaciju na mirovnoj konferenciji u Parizu I tamo se sučeljvao sa velikim politicarima vremena, medju koje sa američkim presednikom Vilsonom I premijerom Velike Britanije. Na kraju radi se o velikoj pobedi jer su mirovnim sporazumima od 1919 godine I 1920 godine ratifikovani su dokumenti o ujedinjenju u Kišinjevu, Černovcima I Alba Juliji. ‘’

Kralj Ferdinand I njegova supruga kraljica Marija odigrali su glavnu ulogu u mobilizaciji energije celog naroda. Joan Skurtu:

,,Kralj Ferdinand je bio nemac I oficir u nemačkoj armiji. Kada u krunskom savetu on se založio za ulazak Rumunije u ratu protiv njegove zemlje, protiv njegove porodice, to je bio lićni ćin požrtvovanja od velike važnosti za Rumuniju. Bio je I verbalni sukob sa Petrom Karpom, posle saveta krune koji ga je optužio da je zaboravio da je nemac I da nije trebalo da podrži takvu odluku. Na to kralj je odgovorio da dobro zna da je nemac I dodao je ,, ako interesi moje zemlje porekla bi odgovorili interesima Rumunije rado bih usvojio drugu odluku’’. Od toga se vidi da se on smatrao rumunom, da je kralj Rumunije I dejstovao je u interesu države kojom je rukovodio.’’

Požrtvoanje naroda je bilo I požrtvovanje kraljevskog bračnog para, jer se snažni likovi vide u teškim trenutcima. Ponovo istoričar, Joan Skurtu:

,, Kraljica Marija od početka se založila za ulazak Rumunije u ratu na strani Antante. Ona je bila engleskog porekla I odigrala je važnu ulogu u ubedjivanju Ferdinanda da ćini ovaj veliki korak u interesu rumunskog naroda. U toku rata kralj I kraljica sve vreme su bili sa rumunima, armijom, glavnim političkim liderima. Kada se postavilo pitanje povlaćenja iz Jašja u Odesi na teritoriji Rusije, zbog straha da će nemačke trupe okupirati celu Moldaviju, kralj Ferdinand je rekao da on neće napustiti teritoriju svoje zemlje. Slićno je postupio I Jon Bratijanu. Bio je to gest koji je mobilisao javnost, uključujući I neke političare koji su žurili da se smeste na teritoriju današnje Ukrajne, u gradovima daleko od fronta.’’

Velika Rumunija je bila glavni cilj generacije od početka 20 veka. Taj je cilj postignut zaslugom svih koji su verovali da je to moguće I oni predstavljaju pravi model za političko rukovodstvo rumunskog naroda.