Portret Nikolaja Čaušeska(13.03.2017)

Steliu Lambru, 13.03.2017, 15:57

Od 1945 do 1989 godine život rumuske visoke aristrokratije je bio skoro nepoznat za običnog čoveka. Nije se znalo šta ti ljudi vole, koje su im preokupacije o čemu su razgovarali i koje su odluke usvojili. U tako zatvorenom režimu, otvaranje je bil istovetno državnoj tajni, a vesti koje su dolazile iz krugova iza zatvorenih vrata koje su stigle do običnog čoveka su bile više glasine nego informacije koje su se mogle proveriti. Posle svrgavanja s vlasti komunističkog režima Čaušeska 1989 godine ljudi su bili u mogućnosti da imaju svoje mišljenje o čoveku Čaušesku, a iza preterivanja koje prate život jednog vođe, naročito jednog koji nije toliko godina dozvolio da ga upopzna narod kojeg rukovodi, može se videti da se radi o ambicioznom čoveku, sa malo znanja i obrazovanja, ali sposoban da razume i da usvoji odluke. Inženjer Štefan Barlea bio je lićni sekretar Čaušeska 80 godina i ima mnogobrojna sećanja o najsnažnijem čoveku socialističke Rumunije od 1965 do 1989 godine. 2002 godine on je isprićao Centru usmene istorije Rumunske Radiodifuzije o susretu od 1956 godine kada je upoznao Čaušeska koji je tada bio sekreta Centralnog komiteta partije:

,, Bili smo u jednoj lepoj dvorani, bila je u stilu Čaušeska, kako je posle toga organizovao kancelarije u Centralnom komitetu. Sedeo sam ja tako i vidim da dolazi jedan niži čovek koji nas pogleda i pita : da li su stigli svi drugovi? Posle toga ušao je on i još dvojica aktivista i rukovao se sa svima. On je rekao ,, drugovi! Sazvao sam vas na konsultacije po naređenju rukovodstva partije jer smatramo da rad u visokoškolskim ustanovama treba da se poboljša. Mi smo saglasni da se radi, da ima dobru aktivnost, ali nismo u koraku sa zahtevima partije. Pogledao nas je i nastavio ,, mi želimo da formiramo jedan savez udruženja studenata, i pozvao sam vas ovde da kažete vaše mišljenje i u slučaju da želite da nešto uiradimo, naravno da vi ćete biti oni koji će se time baviti, valjda neće se time baviti partija. On nam je obrazložio šta sadrži materijal, i nastavio je ,, treba da vam otvoreno kažem, nemožemo drugovi da gradimo ni socializam, nemožemo ni da razvijemo državu bez snažnih intelektualaca privrženi radničkoj klasi.”<
><
>

Utisak kojeg je mladi Čaušesku ostavio na Barlea je bio dosta povojlan. Kasnije je prihvatio da postane saradnik vrohovnog lidera. Štefan Barlea:

,,Otišao sam fasciniran. Bio je mlad, govorio je otvoreno, prijateljski, kada se rukovao sa mnom pogledao me prijateljski, kao i ostale. Imao sam osećaj da sam ga zavoleo od početka, neznam ako me razumete. Ostao mi je povoljan utisak, i kada smo otišli svi smo imali isti utisak. Osetio sam da se želelo približavanja intelektualaca za partiju, što je i usledilo. “<
><
>

Čaušesku je imao jednu svesku u kojoj je beležio sve što je važno. Štefan Barlea seća se uloge ovog predmeta u načinu na koji se Čaušesku ponašao prema ostalima. Ponovo Štefan Barlea:

,, Sveska je bila obićna u kojoj je beležio nekoliko podataka o Rumuniji i nekoliko međunarodnih podataka. Radi se o statistikama, uključujući o nekim zemljama. Ponekad je slikao na papiru kada je slušao, ali u svesci nikad. Tamo bi bila imena, datum i mesto događaja. O kojem je on pisao u svesci u toku vremena ga je tražio za razne partijske aktivnosti ili da ga unapredi. Svesku je držao uvek u kaputu. Pošto je kaput ponekad ostao u kancelariji mi smo proveravarali da ga ne zaboravi. Jedan Nastase proveravao mu pera i ako ima svesku. Nije nosio svesku uvek iza granice , ali u zemlji uvek je bila kod sebe. Imao je dobro sećanje da godinu dana nije zaboravio, on je rekao ,, druže, bio sam jednom na nekom skupu gde sam video jednu drugaricu koja se zvala ovako. Dakle znao je sve elemente da se ona identifikuje. Ako mu je trebalo da nešto beleži tražio je svesku.”<
><
>

Portret Nikolaja Čaušeska ima više negativnu stranu i izražavanje njegovog stila je bilo brutalno i agresivno, a vrhunac je bilo njegovo krvavo svrgavanje s vlasti u decembru 1989 godine. Ipak, njegov portret treba se posmatrati u velikoj izložbi režima iz Srednje i istočne Evrope u periodu od 1945 do 1989 godine.