Pokret Goma

Steliu Lambru, 23.04.2018, 16:49

Samizdat Elenpontok koeg su napisali nekoliko mađarskih intelektualaca 70 godina, Akcionsgrupe Banat, protestni pokret knjiženika nemačkog jezika koji se pojavio takođe 70 godina i Pokret Goma bili su glavni načini protesta rumunskog društva protiv komunističkog režima. Pokret Goma je primio ovaj naziv prema književniku Paula Gome koji je pokrenuo protest. Paul Goma rodio se 1935 godine u današnjoj R. Moldaviji u porodici učitelja koji su pobegli u Rumuniju posle okupacije Basarabije od strane Sovjetskog Saveza 1944 godine. Objavio je 30 knjiga i bio je politički zatvorenik. Kristina Petresku, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Bukureštu kaže da postoji razlika imeđu pokretača protesta i onih koji su ga podržali:

,, Već je postojao taj naziv Pokret Goma koji je kružio u istoriskim radovima i to je način na koji se predstavlja ovaj klolektivni protest. Inaće, ovaj naziv odgovara definiciji koju je Sekuritate dala ovoj grupi. U ovom slučaju pravci grupe su složeniji od Elenpontoka ili Akciongrupe Banat jer se radi o mnog brojnijoj grupi. Ja ču pokušati reinterpretaciju ovog pokreta. U prvom redu pravim razliku između onoga ko je bio Goma, kao kulturni protivnik komunističkog režima.”

Odnos Gome sa režimom je bio promenljiv, polazeći od radikalne opozicije do njegove podrške, naročito 1968 godine kada se novi lider iz Bukurešta otvoreno izrazio protiv centra komunističkog logora iz Moskve. Kristina Petresku:

,, Mi gledamo na protivnike režima prateći dinamiku između protivnika i režima. Goma je imao privilegiju da bude dugoročni protivnik, najizdrživiji među njima i može se govoriti o velikoj uspešnosti među onima koji su poznati kao vođe pokreta protiv režima. On je počeo učešćem na pobune studenta iz Bukurešta koje su pokrenute istovremeno sa onima u Budimpešti 1956 godine. Bio je politički zatvorenik, zatim je ponovo integrisan na Univerzitetu. Bio je pokušaj da se privuće da postane doušnik Sekuritate koji nije uspeo, a 1968 godine dobrovoljno je pristupio Komunističkoj partiji i podržao je režim Čaušeska kako sam priznaje.”

Ipak Goma je ostao neprevidljiv sagovornik za vlast. Kristina Petresku tvrdi da je lider rumunskog pokreta za ljudska prava i dalje šikanirao režim:

,, Goma se istakao time da je bio vrhunac nonkonformizma u redovima rumunskih književnika u prvom redu zbog ćinjenice da je uspeo da objavi van granica Rumunije dve knjige koje je cenzura odbila. Jedna od knjiga je snažno protiv režima, odnoseći se na zatvorenike koji snažno žele slobodu. Imale su veliki uspeh jer su došle u trenutku Solženicin, kada mu se objavio Arhipelag gulag na mnogobrojnim jezicima, tako da je Goma nazvan rumunskim Solženicinom.”

Goma je ponovo ušao u otvorenom sukobu sa komunističkim vlastima 1977 godine kada je potpisao kolektivno protestno pismo upućeno Konferenciji za evropsku bezbednost i saradnju iz Beograda od iste godine kojeg je objavila radio stanica Slobodna Evropa. Pismo je osuda kršenja ljudskih prava u Rumuniju. Kristina Petresku:

,,Poznato je da je Goma bio osnivač pokreta za ljudska prava koji je imao kao model Kartu 77 iz Češkoslovačke, nakon toga je pokušano da se pripoji režimu što je delimično i uspelo ako čitamo člankove koje je pisao do njegovog hapšenja. U zatvoru on je povukao veliki broj izražwenih stavova i na kraju je oslobođen zbog međunarodnih pristisaka i proteran tako da je postao važni član rumunskog demokratskog egzila do 1989 godine. Ostao je kontroverzni lik i nakon 1989 godine naročito zbog svojih stavova prema sovjetizaciji Basarabije. U zaključku želim da kažem da je u velikoj meri Paul Goma zaboravljeni junak novije istorije zapravo zbog toga što nije pronašao svoje mesto. “

Tako se pojavio pokret Goma koji je imao 430 članova koji su bili u vezi sa bradonjom kako je Sekuritate nazivala Gomu. Među najvažnijim imenima koji su podržali postupak Gome broje se knjževni kritičar Jon Negojcesku, lekar psihijatar Jon Vijanu i radnik Vasile Paraskiv. 186 su primili pasoš za emigraciju nakon ugušenja pokreta. Kristina Petresku:

,, Pokret Goma je opisan kao jedan od vrhunaca mobilizacije protiv bivšeg komunističkog režima. Pokret se može uporediti sa Kartom 77, ali dva pokreta su imali različite sudbine. Dok je pokret Goma ugušen njegovim hapšenjem, Karta 77 je preživela komunističkom režimu i iz nje potiće jedan predsednik Češkoslovačke i zatim Češke posle nestanka režima.”

1 aprila 1977 godine Paul Goma je uhapšen I iste godine 20 novembra njemu, supruzi I detetu je oduzeto rumunsko državljanstvo I proterani su iz zemlje. Stigli su u Parizu gde su tražili politički azil, ali Goma je odbio da traži francusko državljanstvo. Posle 1989 godine novi režim je vratilo Paulu Gomi rumunsko državljanstvo.