Početak gradskog prevoza u Bukureštu.(13.10.2014)
U prvoj polovini 19 veka, Bukurešt je bio grad u punom procesu modernizacije. Napori elite da se stvori jedna država i narod mobilisali su široke mase iz svih društvenih slojeva u kranjem cilju da se stvore građani. Elite školovane na zapadu koje su težile modernizaciji države razumele su važnost onog što je nedostajalo rumunskom društvu, najime urbana vrsta civilizacije u cilju ekonomskog razvitka države. U tom cilju, rumunski grad je trebao da se transformiše iz naselja istočnog tipa, polurbanog, u dinamićni i funkcionalni, kao što je bio slučaj onih na zapadu. Bukurešt je bio mesto za uvođenje svih vrsta iskustava za modernizacije celokupnog rumunskog društva. Najdublji proces modernizacije je bio taj zasnovan na principima urbanizma, otvaranje bulevara, modernizacije ulica i rešenje pitanja saobraćaja. Modernizacija grada je imala za posledicu pojavu gradskog prevoza, pojam koji je do tada bio nepoznat rumunima. Negde sredinom 19 veka, rast dinamizma ekonomije i urbane infrastrukture ućinilo je da se uvođenje gradskog prevoza smatra velikom potrebom. Vilijam Vilkinson, engleski konzul u knježevini Vlaška u prvoj deceniji 19 veka pisao je o načinu na koji se odvija gradski prevoz u Bukureštu: ,, ne postoje fijakeri, tako da putnici koji nisu iz grada morali su da pešaće. Što se tiće prevoza van naselja, Vlaška je dobro uređena, tako da sistem pošte i prevoza ka drugim naseljima je funkcionalan. To neznaći da je Bukurešt bio unazađen, jer tek oko 1820 godine pojavili su se omnibusi na zapadu. Arhitekta Adrijan Kračunesku, profesor na Fakultetu arhitekture i urbanizma Jon Minku iz Bukurešta govori o karakteristikama početka gradskog prevoza u Bukureštu:
Steliu Lambru, 13.10.2014, 15:29
U prvoj polovini 19 veka, Bukurešt je bio grad u punom procesu modernizacije. Napori elite da se stvori jedna država i narod mobilisali su široke mase iz svih društvenih slojeva u kranjem cilju da se stvore građani. Elite školovane na zapadu koje su težile modernizaciji države razumele su važnost onog što je nedostajalo rumunskom društvu, najime urbana vrsta civilizacije u cilju ekonomskog razvitka države. U tom cilju, rumunski grad je trebao da se transformiše iz naselja istočnog tipa, polurbanog, u dinamićni i funkcionalni, kao što je bio slučaj onih na zapadu. Bukurešt je bio mesto za uvođenje svih vrsta iskustava za modernizacije celokupnog rumunskog društva. Najdublji proces modernizacije je bio taj zasnovan na principima urbanizma, otvaranje bulevara, modernizacije ulica i rešenje pitanja saobraćaja. Modernizacija grada je imala za posledicu pojavu gradskog prevoza, pojam koji je do tada bio nepoznat rumunima. Negde sredinom 19 veka, rast dinamizma ekonomije i urbane infrastrukture ućinilo je da se uvođenje gradskog prevoza smatra velikom potrebom. Vilijam Vilkinson, engleski konzul u knježevini Vlaška u prvoj deceniji 19 veka pisao je o načinu na koji se odvija gradski prevoz u Bukureštu: ,, ne postoje fijakeri, tako da putnici koji nisu iz grada morali su da pešaće. Što se tiće prevoza van naselja, Vlaška je dobro uređena, tako da sistem pošte i prevoza ka drugim naseljima je funkcionalan. To neznaći da je Bukurešt bio unazađen, jer tek oko 1820 godine pojavili su se omnibusi na zapadu. Arhitekta Adrijan Kračunesku, profesor na Fakultetu arhitekture i urbanizma Jon Minku iz Bukurešta govori o karakteristikama početka gradskog prevoza u Bukureštu:
,,Gradski prevoz Bukurešta počeo je od sistema prevoza sa fijakerom. Na početku samo oni na visokim položajma su imali mogućniost da koriste privatno sredstvo za prevoz. Imamo mešavinu fijakera, omnibusa, kasnije tramvaja i automobila u slikama koje predstavljaju Pariz na početku 20 veka. Početak u Bukurešstu je svakako nejasan što se tiće omnibusa. Rešenja za njih su ona koja su važila i za gradskiu prevoz zasnovan na fijakere, rešenje koje je uvedeno prema jednom modelu koji je postojao i u Briselu. Među rešenjima vidimo da u članu 31 piše da je bilo obavezno da se fijaker kreće prazan na ulicama u cilju da bude na raspolganju mušterijama ili da da do znanja da je tamo na raspolaganju. Ono što je važilo za ovu vrstu prevoza je bilo to da vlasnici fijakera su imali obavezu da poštuju ugovor i da imaju fiksna mesta gde da čekaju, mesta koja je izabrala gradska uprava i samo su tamo mogli čekati. Dakle bilo je zabranjeno da traže mušterije na ulicama kako bi se danas reklo.”<
><
>
Pojava gradskog prevoza je imala za posledicu i pojavu uzastopnih rešenja 1845 godine, 1847 godine, 1850 godine, 1851 godine. Adrijan Kračunesku odnosi se na rešenja posvećena gradskom prevozu od tih godina, koja su bila veoma stroga da bi Bukurešt postao moderan grad:
,,Pravilnik policije je sadržao u prvom članu preokupaciju prema prevozu. Citiram: ulice i njihovi trotoari, na jednoj i drugoj strani, pošto su na javnoj imovini uvek moraju biti slobodne da bi se olakšala komunikacija. U potpunosti je zabranjeno da se na njima postave sanduci, burad, roba, cveče, tezge, stolice, daske, cigle i sve što bi moglo sprečiti javni prevoz. Ništa nesme da bude izvan linije kuće i njene okoline. Na trotoaru je zabranjeno da se pređe fijakerom ili konjom, ili da se konji povežu ispred kuće. Fijakeri i kočije mogu stojati na ulici samo u nekom hitnom slučaju. Na nijednoj uzlici nije dozvoljeno da se kreču u redu više kočija ili fijakera bez da se ostavi prostor za minimalno jednu kočiju i njegove konje. Kasnije je uvedeno rešenje premijerno u epohi da se ide na desnoj strani ulice. Postoji još jedan aspekat koji je držao za prevoz, najime član 11 koji se odnosio na transport predmeta sa lošim mirisom, kao što je pepeo, koža, meso. Postojalo je rešenje da to bude dobro pokriveno. Koćije za prevoz balege morale su da imaju potpno zatvorene sanduke.<
><
>
Počev od 1850 godine javni prevoz Bukurešta ušao je u koraku sa svime što je značilo javni prevoz velikih evropskih gradova. Posle omnibusa usledio je konjski tramvaj i posle toga i električni tramvaj. Ekonomski napredak, kretanje radne snage i novo definisanje društvenog života izazvane gradskim prevozom i novi urbani identitet će obeležiti modernizaciju i pojavu urbanog duha.