Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Planirana ekonomija i njene ustanove(24.04.2017)


Planirana ekonomija i njene ustanove(24.04.2017)
Planirana ekonomija i njene ustanove(24.04.2017)

, 24.04.2017, 15:58


Marksistički ekonomski model je tvrdio da planirana ili dirigovana ekonomija može predvideti i izbeći sve krize kapitalizma. Sistem dirigovane ekonomije od strane države je bio glavni stub komunističkog režima. Posle izbora prve komunističke vlade u Rumuniji 6 marta 1945 godine, Rumunska Komunistička Partija je počela da stavi u praksu ovaj sistem. Ceo proces prelaska od slobodnog ekonomskog tržišta na planiranu ekonomije je trajao nekoliko godina, ali su ciljevi dobro postavljeni i na kraju ispunjeni. U praksi planirana ekonomija ne samo da nije uspela ono što se nameravalo od početka, ali je ona znaćila i ogranićavanje slobode, kao i rigidnost koja je vodila na kraju do stećaja. Početak je bio nacionalizacija ili konfiskovanje proizvođačke opreme i zatim je nastavljeno prema marksističkoj ekonomskoj teoriji i savetima sovjetskih savetnika. Osnovna ustanova je bila Državni komitet planiranja ćiji je predsednik vršio dužnost ministra. 50’ godina Anton Mojsesku je bio predsednik Državnog komiteta planiranja. U jednom intervju snimljen 1995 godine od strane Centra usmene istorije Rumunske Radiodifuzije on se setio nekih mera posvećenih poboljšanju dirigovane ekonomije. Anton Mojsesku:


,, Moja delatnost u Komitetu planiranja stavila je pitanje rasta ravnoteže razvoja ekonomskih grana zemlje, jer je postojala velika neravnoteža, a u to vreme i mnogo se trošilo na taj kanal Dunav-Crno More. Ekonomski on nije bio opravdan, svi su znali to, ali je strateški bio opravdan još iz doba Staljina. Tada smo primili zadatak da izradimo temeljnu studiju i da podnesemo predloge za veću ravnotežu nacionalne ekonomije. Rezultat je bio trenutno zaustavljanje rada nekih preduzeća, i blokiranje nekih investicija koje nisu bile najpotrebnije. Postavilo se i pitanje izgradnje mosta u Đurđu koji nije bio najpotreban Rumuniji, dakle naše veze sa Bugarskom. To je bio više interes sovjeta i bugara jer bi direktno povezivao Bugarsku za Sovjetski Savez, ali i Bugarsku za Evropu. Ekonomski nama je najmanje koristio i Rumunija je imala velike troškove u izgradnji tog mosta. Nije se postavilo pitanje prekida izgradnje, jer je bio skoro gotov. U zamenu odlučen je prekid izgradnje kanala Dunav-Crno More koji je bio želja sovjeta, jako je Stalijn preminuo. “<
><
>


Ekonomski nerentabilni projekti, ali važni politički kao što je kanal Dunav-Crno More znaćajno su otežali funkcionisanje planirane dirigovane ekonomije. Razlog za to je praćenje drugih ciljeva od onih koje pretpostavlja ekonomsku efikasnost. Anton Mojsesku:


,, Na osnovu ove studije koju smo mi izradili počeo je razgovor I intervenisali su sovjeti. Tada još su postojali sovjetski savetnici, I nažalost još je bila razmeštena I Crvena armija u Rumuniji, dakle sovjeti još su bili glavni ovde kod nas. Oni su poslali jednu centralnu komisiju da vrši analizu, I umesto analize oni su pokrenuli pravu istragu. Na kraju hteli su da bace krivicu na nas, da smo mi nekompetentni za tu studiju. Partija I vlada, dakle tadašnje rukovodstvo nije prihvatilo ovaj zaključak I prekinuta je izgradnja kanala jer prema našim proračunima stigli smo do zaključka da I 30 godina posle njegovog okonćanja neće biti rentabilan za Rumuniju u tadašnjim uslovima. Sada kanal ima veću važnost od ostalih otrvaranja na Dunavu I vremenom će postati rentabilan, jer moram reći da on ni dan danas nije rentabilan.To je veza sa celom Evropom preko Dunava, ali tada nije bila. Naše tadašnje rukovodstvo nije odustalo od te odluke, ali u zamenu je trebalo da pravi ustupke sovjetskoj komisiji I da smeni celokupno rukovodstvo Komiteta planiranja. Prvo je smenilo potpresednike I na kraju i presednika, Mirona Konstantineskua. “<
><
>


Ekonomista i profesor Kostin Kiricesku 1994 godine je verovao da u uslovima autoritarnog političkog režima kao što je bio komunistički, jedna planirana i dirigovana ekonomija imala je potrebu takve ustanove kao što je Državni komitet planiranja. Kostin Kiricesku:


,,Državni komitet planiranja bio je potreban za centralizovanu dirigovanu ekonomiju kao što je bila rumunska. Takva vrsta centralizma može da funkcioniše samo sa jednim planom, i Državni komitet planiranja je izradio taj plan. Ali ekonomski život je toliko složen, postoje toliko nepoznanica tako da ni najbolji stručnjaci ne uspevaju da znaju sve o celokupnom ekonomskom životu. Time, samo planiranje, dakle državno planiranje je bilo jedno na papiru a ekonomska delatnost na terenu nešto sasvim drugo. Od toga pojavili su se određeni sukobi, koji su ponekad prerasli u politički, jer se smatralo da nije realizovan plan u određenim granama i za to naravno glavni krivac je klasni neprijatelj koji se protivi realizaciji plana. Kao neki zaključak, Državni komitet planiranja je bio preko potrebna organizacija postojećom ekonomskom sistemu. Rezultati u celini su bili sve gori i gori, dok se stiglo do stanja pre antikomunističke revolucije od 1989 godine, kada je ova delatnost toliko olsabila da je razlika između kancelarija onih koji su planirali i stavornosti na terenu bila toliko velika da je vodila do izbijanja krize, i to krize koja je prethodila revoluciju. “<
><
>


Eksperiment planirane ekonomije u Rumuniju okonćan je 1989 godine. Jako u periodu od 1945 do 1989 godine razvoj u nekim ekonomskim granama je bio veoma znaćajan, to bi se moglo postići i sa mnogo manjim troškovima od onih planirane ekonomije.






Dnevni list Skanteja
Stranice istorije понедељак, 11 новембар 2024

Dnevni list Skanteja

Jedno od jakog oružja propagande komunističkog režima bila je štampa. Sloboda govora i štampe je pravo stečeno u 18. veku, formalno usvojeno...

Dnevni list Skanteja
Raskid Sekuritatee i KGB-a
Stranice istorije понедељак, 28 октобар 2024

Raskid Sekuritatee i KGB-a

Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB. Struktura sa dvostrukom ulogom,...

Raskid Sekuritatee i KGB-a
Vasile Luka
Stranice istorije понедељак, 21 октобар 2024

Vasile Luka

Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa  sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i...

Vasile Luka
George Georgiu –Dež i Petru Groza /
Stranice istorije понедељак, 14 октобар 2024

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma

Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i...

Komunistička partija Rumunije i agrarna reforma
Stranice istorije понедељак, 07 октобар 2024

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu

Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove...

Rumunska vojna flota u Drugom svetskom ratu
Stranice istorije понедељак, 23 септембар 2024

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka

Diplomatije zemalja koje se vrte oko moćnih uvek imaju misiju da budu korak ispred događaja. One moraju dešifrovati trendove i namere ako je...

Nikolaje Titulesku i rumunska diplomatija u Evropi tridesetih godina prošlog veka
Stranice istorije понедељак, 09 септембар 2024

Slučaj Kulijanu

maja 1991. godine, oko 13 časova, u toaletu zgrade Univerziteta u Čikagu, pronađen je mrtav ugledni profesor istorije religija i pisac Joan Petru...

Slučaj Kulijanu
Stranice istorije понедељак, 17 јун 2024

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

Dana 27. marta 1918. godine, Besarabija ili istočna Moldavija između Pruta i Dnjestra ujedinila se sa Rumunijom nakon što ju je 1812. pripojila...

Restaurisani rumunski spomenici iz Besarabije

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company