Patriotsko falsifikovanje

U19 veku rumunski intelektualci i društvo bili su u potražnji za nacionalnom državom. U pravcu njene izgradnje , istoričari i filolozi pribegli su ne samo naučnim argumentima, već i falsifikatima. Patriotiski falsifikati mobilisali su energiju društva i na kraju imali su pozitivne posledice u pravcu nacionalne emancipacije. Sredinom 19 veka, po okonćanju Krimskog rata koji je trajao od 1853 do 1856 godine, odlučila se sudbina srednjevekovnih rumunskih knježevina, Moldavije i Vlaške. Nacionalni pokret koji se pojavio u poslednjoj deceniji 18 veka zahtevao je ujedinjenje dve knježevine i oslobađanje od otomanskog uticaja. To se moglo dogoditi samo ubeđivanjem velikih zapadnih sila i rumunske elite pribegle su svim sredstvima da bi postigle političke ciljeve. Jedno takvo sredstvo je falsifikovanje nekih srednjovekovnih dokumenata da bi se prikazalo bolje stanje u rumunskim knježevinama pre dolaska turaka u Evropi i njihove okupacije. Najpoznatiji falsifikovani dokumenat je Hronika Hurua, pretpostavljena zvanična hronika Moldavije iz 13 veka, dokument u kojem se istiće naročito latinsko preklo rumuna. Onaj koji je navodno napisao hroniku, Huru bio je pretpostavljeni hroničar vladara Dragoša, osnivaća Moldavije. Mirća Angelesku je profesor na Bukureštanskom univerzitetu i napisao je knjigu nazvanu Mistifikcije koja je posvećena falsifikovanjima, prevarama i drugim mistifikacijama u rumunskoj književnosti. Jedno poglavlje posvećeno je Hronici Hurua o kojoj tvrdi da je tipičan izraz svog vremenskog doba. Mirća Angelesku:

Steliu Lambru, 08.06.2019, 16:35

U19 veku rumunski intelektualci i društvo bili su u potražnji za nacionalnom državom. U pravcu njene izgradnje , istoričari i filolozi pribegli su ne samo naučnim argumentima, već i falsifikatima. Patriotiski falsifikati mobilisali su energiju društva i na kraju imali su pozitivne posledice u pravcu nacionalne emancipacije. Sredinom 19 veka, po okonćanju Krimskog rata koji je trajao od 1853 do 1856 godine, odlučila se sudbina srednjevekovnih rumunskih knježevina, Moldavije i Vlaške. Nacionalni pokret koji se pojavio u poslednjoj deceniji 18 veka zahtevao je ujedinjenje dve knježevine i oslobađanje od otomanskog uticaja. To se moglo dogoditi samo ubeđivanjem velikih zapadnih sila i rumunske elite pribegle su svim sredstvima da bi postigle političke ciljeve. Jedno takvo sredstvo je falsifikovanje nekih srednjovekovnih dokumenata da bi se prikazalo bolje stanje u rumunskim knježevinama pre dolaska turaka u Evropi i njihove okupacije. Najpoznatiji falsifikovani dokumenat je Hronika Hurua, pretpostavljena zvanična hronika Moldavije iz 13 veka, dokument u kojem se istiće naročito latinsko preklo rumuna. Onaj koji je navodno napisao hroniku, Huru bio je pretpostavljeni hroničar vladara Dragoša, osnivaća Moldavije. Mirća Angelesku je profesor na Bukureštanskom univerzitetu i napisao je knjigu nazvanu Mistifikcije koja je posvećena falsifikovanjima, prevarama i drugim mistifikacijama u rumunskoj književnosti. Jedno poglavlje posvećeno je Hronici Hurua o kojoj tvrdi da je tipičan izraz svog vremenskog doba. Mirća Angelesku:

,,Postoje specijalni uslovi koji stvaraju ovu atmosferu u kojoj se pojave patriotski falsifikati. Osnova u kojoj se ovo događja predstavlja izraz istoriskog doba. Stvara se kritička masa i pojavila se ideja, koju neko stavi u praksi. Govorilo se o pokušajma za očuvanje samostalnosti, o borbama, da rumuni su bile zaokruženi neprijateljima i bilo je teško da očuvaju neki vid autonomije. Radi se o istoriskom trenutku u kojem se pojavio falsifikat i njegovo širenje. Jedan poznati falsifikat koji je prethodio falsifikatu iz 19 veka pripada jednom malteškom monahu. On je tvrdio u 18 veku da neki arapski rukopisi verske prirode su predstvljali hronike koje su sadržala svedoćanstva o nekim posedama zemljišta na Malti. Intervenisao je Napoleon i monah Đjuzepe Vella je izvukao živu glavu. To bi promenilo ekonomski redosled zemlje sa ozbiljnim posledicama. “

Patriotski falsifikati mobilisali su energije, dok je kritika ostala po strani. Viši razlozi su bili važniji od akademiskih rasprava i rumunski intelektualci su pozajmili prakse vremena. Mirća Angelesku:

,,Oko revolucije od 1848 godine koja je tražila preko proglasa Heliadea Raduleskua povratak na stanje do otomanskog prisutstva je rekao: mi ne pravimo revoluciju, već restituciju, dakle povratak na stare zakone. Proglas je verovatno dao ideju jednom članu porodice Sion, nikad nije dokazano koji su stvarni autori falsifikata, odnosno Hronike Hurua koji je želeo da dokaže nasleđje sopstvene porodice, jer je nameravao da upiše decu na jednoj plemičkoj školi u Rusiji iz Petersburga. Posle Krimskog rata kada je budućnost rumunskih knježevina odlučena na Mirovnom kongresu u Parizu pojavio se ovaj falsifikat. Kako se pojavioi falsifikat? Jedan od korisnika, ali bez da bude ukljućen u falsifikatu bio je naslednik boljarske porodice Boldur Lacesku koji je rekao: dospeo mi je u ruke jedan dokumenat. Niko ga nije pitao odakle mu taj dokumenat, ako mu ga je neko dao ili je otkriven u arhivama. Danas to bi bila prva stvar za koju bi se pitao čovek koji bi posedovao takav dokument.

Kao i svaki falsifikat, Hronika Hurua je kasnije predstavljena kao lažni dokumenat, ali samo nakon što su ispunjeni rumunski politički zahtevi. Ponovo Mirćja Angelesku:

,,To je brvi prvi pokazatelj kojeg su razmatrali savremenici razgovora i koji je dostigao vrhunac u njegovom rešenju krajem 19 veka, a radi se o jeziku. On je upoređen sa najstarijim dokumentom na rumunskom jeziku od kraja 14 veka i trekst je bio dosta slićan. Tekst hronike je bio apsurdan sa latinskim izrazima koji su verovatno preuzeti od Kantemira. Ako bi nepristrasno posmatrali stručnjaci dokument, videli bi da je veštački. Kritički duh dolazi samo kada se nešto objektivno razmatra prolaskom vremena. Prvi pokazatelj dakle je bio jezik, dok je drugi povezan za događaje iz daleke prošlosti. Ova hronika je sadržala niz stvari kao što su da je napisana tog i tog datuma. U to doba u 14-15 veku niko nije pomislio na tako nešto. Ona još opisuje kako su se rumuni organizovali u četama kao da su judejska plemena iz Biblije. Sve je stavljeno u redosledu kao da su vođe bili neki vid episkopa. Čak su im predstavljena odela koja su navodno pokazala mesta u hierarhiji, ali je poznato da se odelo za svakog u hierarhiji pojavilo tek kasnije.

Patriotski falsifikati nisu predstavljali prevaru, već sredstvo da se postignu politički ciljevi, a upotreba takvih sredstava za javno dobro predstavlja pravu umetnost.